Дон Нико Луковић: Црногорци су обновили српску славу оружја

Деценијама прећуткивани говор римокатоличког свештеника народним посланицима откривен захваљујући публицисти Јовану Маркушу

Подгорица – Није јерес с времена на време позвати се на прошлост ако она казује истину и сведочи чињеницама о појединим дешавањима кроз историју једног народа, односно државе као што је случај са Црном Гором. Једно тако „штиво” већ деценијама чами под теретом прашине и мемле у библиотеци Скупштине Црне Горе, највероватније због тога што је поодавно проглашено политички неподобним.

Дон Нико Луковић

Дон Нико Луковић

Реч је о деценијама прећуткиваном говору римокатоличког свештеника дон Ника Луковића који је изговорио у Скупштини Народне Републике Црне Горе 1946. године, а у наше руке стигао је захваљујући истраживачу и публицисти Јовану Маркушу са Цетиња.

„Другови и другарице, када су се косовски орлови угнездили у овим славним кршевима, засадили су на Ловћену, црногорском Парнасу, светом брду свих унакрст Словена, српски барјак, симбол јунаштва, витештва и слободе, где је пет векова слободно лепршао, ничим неокаљан, док су непријатељи нашега народа, почевши од азијатског душманина до фашистичког завојевача наших дана ’о те крши зуб свој заман кршили’, да га отму и растргају. Али поносни Црногорац као да је из Ловћена израстао, стоји својим гранитним ногама непомичан на крвавој стражи, чувајући слободу и светле идеале српства и јужног словенства, док је свукуд унаоколо ’племе наше сном мртвијем спало’”, рекао је на почетку беседе Луковић.

Они који од осамостаљења Црне Горе инсталирају монтенегринство као нови етнос, односно верску, језичку, духовну и уопште културну посебност, све што је протеклих векова написано, и уграђено у темеље Његошеве Црне Горе, намерно кривотворе и публикују чак и у уџбеницима за основне школе.

Није јасно шта то у следећим речима римокатоличког свештеника није лепо по Црногорце, овдашње Монтенегрине: „Црногорци су најмањи али највитешкији народ на словенском југу, а можда и у целом словенству. Ниједан народ на Балкану није се тако упорно, непрекидно и дуготрајно борио за слободу као црногорски народ, најчистија етничка група међу Србима. Црногорци су се борили за свој опстанак, не само против вањских непријатеља, него и против домаћих издајника, од историјске Бадње вечери 1702. до минулог отаџбинског рата, који је пронео славу црногорском народу по свему свету, када је требало да се бори под најтежим условима, не против двоструког, него троструког непријатеља: италијанских фашиста, немачких нациста и њихових помагача, домаћих издајника.”

Оно због чега је и говор дон Ника Луковића остао прећутан и никада није било где цитиран средином прошлог и почетком овог века вероватно лежи у његовим следећим речима:

„Црногорци су донели са Косова не само барјак слободе, него су и обновили српску средњовековну славу оружја у својим легендарним јунацима. Оживели су Краљевића Марка кроз Баја Пивљанина и Вука Мандушића, Милоша Обилића кроз Никца од Ровина, Новицу Церовића и Марка Миљанова, кроз Анђелију Косарић и друге црногорске јунакиње створили су нам нову Јудиту и нове амазонке”, говорио је дон Луковић. „А ко би набројио црногорске жене и девојке које су напајале рањене јунаке и видале им ране на свим бојним пољима, од 15. века до Скадра и бојишта у Народноослободилачком рату, као нове Косовке девојке? Кроз Крусе, Царев Лаз, Грахово. Фундину, Вучји До и Скадар осветили су Косово. Обновили су Термопиле кроз Вртијељку, а Маратонско поље кроз Граховац. Црногорци су препречили пут Наполеоновој војсци крај Суторине, када је покушала да заузме Боку, њихово Приморје, украс Црне Горе…”

Народним посланицима Луковић је потом набрајао и друга бројна херојства Црногораца као и оне који су о њима писали. Он је навео да је за Црногорце чојство највећи идеал, па и енглески историчар Милер зове Црногорце „аристокрацијом српске расе”.

Луковић је у Народној скупштини Црне Горе казао и да Црна Гора није само јуначко гнездо, јер се „у њој родила прва државна мисао код Срба, у 11. веку”.

„Тешко је наћи у историји света народ који је толико дао и који је толико љубио своју кршевиту отаџбину као црногорски народ”, грмио је пред народним посланицима Луковић. „Али, Црногорци нису ограничили своју љубав само на Црну Гору, него и на све Јужне Словене и на цело словенство, особито на мајку словенства – Русију, која, као што сунце силом гравитације привлачи све планете својом величином, вуче к себи све Словене…”

„Славна Црна Гора! Тако мисле о теби страни људи, а што бисмо имали да речемо ми, род твој? Векови су прохујали, али заслуге твоје за словенство остају непролазне, вечне као твоје стене. Стога, док год буде словенског човека од Леденог до Црног и Јадранског мора, од Тихог океана до Алпа, клањаће се крсту твоме, мукама и страдањима твојим, гробовима јунака твојих, ранама синова твојих, сузама мајки твојих, жалостима удовица и заручница твојих, крви посјечених младенаца твојих, плачу сирочади твоје, твојим попаљеним домовима, разореном огњишту твојем. Ти си прва носила основно камење за величанствену зграду ФНРЈ, у којој су нашли топли заклон и смирење браћа Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци и Македонци…”, рекао је између осталог у свом говору римокатолички свештеник дон Нико Луковића у Скупштини Народне Републике Црне Горе 1946. године.

Новица Ђурић

(Политика, 1. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-33s



Categories: Преносимо

8 replies

  1. Један прави поп! Човек без предрасуда, љуби људске и српске идеале, поштује заједничку нам традицију! Кроз овакве људе треба гледати на ствар екуменизма да би се имала једна уравнотежена слика, а не само кроз дивље мисе Павелићу у спомен.

  2. Ово је текст, који је као и папина порука свештенству, поприлично двосмислена. Папа, као шеф свих католика, уместо да нареди католицима да прекину ратове и напусте територије које нису њихове он шаље „поруку“ својим службеницима, којима такође може да нареди. А ми му пљескамо, како је „лепо“ зборио!!
    Тако и овај КАТОЛИЧКИ поп. !946 збори о Црногорцима као о нечему невиђеном на свету. Упоређује и раздваја српско порекло „црногорских“ јунака и српских јунака. Сва дата упоређења су непримерена и испод жита вуку на посебност „црногорског“ народа и нације. Да је тај говор био познат широј јавности, још би се раније и више „дигао нос“ монтенегринима. Па они су данас и на таблице на возилима ставили МГ! Зар данас, после свог нашег историјског искуства неко може, да НЕ ВИДИ, да је католички поп у оно време посејавао зрнца „истине“ даншњим Монтенегринима? Занимљиво је и: „Ти си прва носила основно камење за величанствену зграду ФНРЈ, у којој су нашли топли заклон и смирење браћа Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци и Македонци…”. И „луди“ комунисти су скрајнули овај „историјски“ говор КАТОЛИЧКОГ попа, који је славио „величанствену“ зграду ФНРЈ!

  3. @Зоран Ђуровић
    Дали сте најгори коментар до сада! „Прави“ поп је за Вас католички поп? Где нађосте да хвали српске идеале? Он прича само о Црногорцима и то са огромним словом Ц. Као што се види, мени је говор КАТОЛИЧКОГ попа 1946 у Скупштини Црне Горе исто, подвлачим ИСТО, као и савремене мисе Павелићу.

  4. Mogu misliti kako su Don Nikovu besedu u Skupstini slusali politicki komesari sa ZelengoreSutjeskeNeretve zavaljeni u prvim redovima utegnuti kaisevima i sjajnim crnim cizmama ; oficiri OZNE i revolucionari koji su vredjali sramotili pa i ubijali ugledne i postovane Srbe domacine – cuvene ratnike iz minulih ratova, rusili crkve ubijali popove . . . reseni da izbrisu istoriju, tradiciju i „trulu velikosrpsku tvorevinu“, ukinu parlamentarnu demokratiju i nametnu KPJ na celu sa . . .

    I Don Nikov ucitelj, kotorski biskup Frano Uccelini – Tice je bio veliki Jugosloven (videti Wikipediju).

  5. @ Млинар, опасно сте се примакли онима који кад су видели шта ради Исус рекли: Ђаво је у њему!
    Мада вас баш брига за то, пошто нисте верник. Био преварант тај Исус, заводио глупи народ, чинио чуда и добро али није могао да заведе стамене фарисеје! Они су знали да Галилејцу не треба веровати. И поред све очигледности. Зато се и ви несвесно одасте када сте разоткрили подмуклу заверу Стања ствари против срБско-комунистичког рода, где се објављују некакви зилотски текстови, а онда провуку ови језуитски, за које рекосте да су „поприлично двосмислени“! Е, ја, пошто нисам баш обдарен интелигенцијом и никакве школе нисам прошао, падох на тим „двосмисленостима“ па поверовах да је овај подмукли католик похвалио српске идеале, али ви, као стари комуниста, отвористе ми очи и спасисте ме да се не насучем на хриди и да схватим да су уствари само комунисти чували српску нацију и да нису дробили то српско биће стварањем „нација“ као што су муслимани, црногорци, македонци… Кад одвоји Доситеј МПЦ, твој Броз га сутрадан одмах одликова, а нисам чуо да га је папа одликовао. Вероватно су и ово зли језуити измислили…
    Замолио бих вас да ме једног поштедите (на страну што мислите да су сви католици сатане у телу и наши душмани, а ја вас не желим разуверавати), а то је читање без ангажовања мозга. Наиме, ја сам рекао: „Један прави поп! Човек без предрасуда, љуби људске и српске идеале, поштује заједничку нам традицију“! Питати се: „„Прави“ поп је за Вас католички поп?“, је депласирано. Ипак сте и ви завршили факултет. Ваљда не треба да објашњавам бесмисленост овог питања?

  6. @Зоран Ђуровић
    Мислио сам, да јасније пишем. Надам се, да остали читаоци разумеју шта сам желео да кажем. Скрећете са мога коментара и спроводите дискфалификацију, против које се наводно борите. Мој закључак поводом текста је: „Зар данас, после свог нашег историјског искуства неко може, да НЕ ВИДИ, да је католички поп у оно време посејавао зрнца „истине“ даншњим Монтенегринима? Занимљиво је и: „Ти си прва носила основно камење за величанствену зграду ФНРЈ, у којој су нашли топли заклон и смирење браћа Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци и Македонци…”. И „луди“ комунисти су скрајнули овај „историјски“ говор КАТОЛИЧКОГ попа, који је славио „величанствену“ зграду ФНРЈ!“ Покушајте, да овај део прокоментаришете, анемојте ме враћати на Доситеја и Броза, који је делио ордење и шаком и капом, па и лопатама.

  7. Млинар, двојбе нестају када се са разумевањем прочита и мој јако јасан текст овде публикован, а који сте изгледа прескочили. Онда ће и дон Никове квалификације бити јасније јер верујем да их је користио у мом кључу. http://stanjestvari.com/2014/05/23/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D0%BF%D1%80/

  8. Ево зашто ви „јеретички“ читате текстове (Нема јеретика без Библије), јер не желите да прочитате Никове речи: „Црногорци су најмањи али највитешкији народ на словенском југу, а можда и у целом словенству. Ниједан народ на Балкану није се тако упорно, непрекидно и дуготрајно борио за слободу као црногорски народ, најчистија етничка група међу Србима“. Шта су Црногорци? – Најчистији Срби.
    Зато Ђурић и ја нисмо јели бунике, него у овоме видимо јасан текст који је уперен против монтенегрина. Они су на крају морали да се одрекну и Његоша и краља Николе као великосрба, мада су на почетку покушавали да завлаче, као и ви овде, са помињањем црногорског народа код ових аутора. На крају су схватили да не могу толико да натегну Његоша и Николу, па су их прогласили великосрпском експозитуром, као што ни ви не можете да натегнете дон Николу као сејача монтенегринства.
    Доста, прочитајте онај мој текст.

Оставите коментар