(The Reiss Institute for Serbian Studies, 7. 8. 2014)

Крајем јула, посебна радна група ЕУ објавила је резултате трогодишње истраге поводом оптужби изнесених на Парламентарној скупштини Савета Европе – односно извештача Дика Мартија – о злоделима албанске „ОВК“ пре, током и после НАТО агресије на Србију 1999. и окупације Косова и Метохије. 

И истрага и извештај су фарса – покушај да се правда омете, а не изврши.

Мартијев извештај у децембру 2010. дочекан је на нож у Вашингтону и Лондону – међу спонзорима ОВК и „републике Косове“ проглашене 2008. ЕУ је после шест месеци именовала специјалну радну групу и на њено чело поставила Американца. И то не било којег: Клинт Вилијамсон је бивши тужилац Хашког трибунала, што и сам истиче у изјави (statement) од 29. јула 2014.

Напомињући да је био коаутор оптужнице против председника СРЈ Слободана Милошевића, Вилијамсон додаје и да је „имао водећу улогу у откопавању масовних гробница… где су нађене хиљаде жртава, косовских Албанаца“ па зато „јасно зна шта се десило на Косову“.

Стварно? А зашто онда не спомиње стварна истраживања (actual research) која су установила да је број мртвих цивила 3.150 – у шта улазе и Срби, Роми и остали – од којих је већина страдала од НАТО и ОВК?

Од јуна 1999. до данас српска покрајина Косово и Метохија је под војном окупацијом НАТО и де факто владавином ОВК, који су се из (америчких и немачких) униформи пресвукли у државничка одела. У тих 15 година убијено је преко 1000 Срба, а преко двеста хиљада протерано из својих кућа. Пред очима НАТО и ЕУ. Некажњено.

Вилијамсонова истрага је покушај да се овај очигледни злочин заташка и умањи, а да се притом сачува недоказана и недоказива пропагандна „истина“ НАТО – тако што ће се кривица за злодела приписати „елементима“ и „појединцима“. Сам Вилијамсон отворено каже да истрага није била „усмерена против ОВК у целини“. Како би и могла да буде, када би тиме кривица пала на њене спонзоре у Бриселу и Вашингтону…?

Напад НАТО на СРЈ из 1999, и потоња окупација Косова и Метохије, јесу prima facie кривична дела агресије (illegal acts of aggression), којима су прекршене повеље УН и НАТО, Хелсиншки завршни акт и Бечка конвенција. Пропаганда о српској „репресији“ над Албанцима, „злочинима“ или чак „геноциду“ – срочена је као параван за стварни злочин: онај против мира. Потом је целокупно војно и политичко руководство Срба изведено на монтиране процесе пред Хашким трибуналом, и насумично осуђивано или ослобађано без било каквих доказа или основа.

У фебруару 2008, привремена управа којом је руководила ОВК, прекршила је резолуцију УН о статусу Косова и Метохије и прогласила „независност“. Њихови спонзори са Запада онда су натерали Међународни суд правде да силује логику и закон, пресудом да то није било противзаконито. Али само када то чине штићеници НАТО! Када је у марту Крим мирно гласао да се одвоји од Украјине и врати у оквир Русије, НАТО је то прогласио „руском агресијом“!

Циљ Вилијамсонове истраге није правда за жртве „жуте куће“ и сличних мучилишта, већ жртвовање „пар појединаца“ како би се амнестирало „независно“ Косово и његови западни спонзори.

Небојша Малић, председник

Институт Арчибалд Рајс, Вашингтон

Наслов и опрема: Стање ствари

Categories: Посрбљено