Анђело Панебјанко: Шта значи Путинова посета Ватикану или Баш је неки странац тај папа

(PressEurope, 25. 11. 2013)

press-europe-240Први пут за 13 векова, папа је са другог континента, а не из Европе, а и из културе је, која не мора да има баш исти скуп вредности. Италијански дневник „Коријере дела сера“, у тексту под насловом „Неочекивано растојање“, пред папин састанак са руским председником Владимиром Путином пита се да ли тај сусрет значи опадање Европе и уздизање нових култура.

НЕОЧЕКИВАНО РАСТОЈАЊЕ

(Коријере дела сера, Милано, 11. 11. 2013)

Руски председник Владимир Путин долази 25. новембра у Рим, у Ватикан, да се састане с папом. Без обзира и на друге значаје које би ова посета могла имати – нарочито оне који се тичу будућих односа римокатолицизма и православља – ово ће бити сусрет два човека који су се  прошлог лета нашли заједно, супротстављајући се Америци (и Француској) по питању Сирије.

Док је председник САД Барак Обама оклевао и колебао се око тога да ли да интервенише  и казни сиријског председника Асада због употребе хемијског оружја, Путин и Фрања су заједнички делали како би спречили америчку интервенцију. Поврх тога, папа је још и долио уље на ватру својом сугестијом да је сиријски грађански рат дело трговаца оружјем – циљајући при том углавном на Запад и његову жеђ за профитом.

Владимир Путин и папа Фрања (фото: AP)

Владимир Путин и папа Фрања (фото: AP)

Право  је време да се Европа замисли о томе шта то значи – не само за Европу, него и за Запад у целини: имати једног папу који је из културе толико различите од наше? И то – једног папу који, у односу на Европу, парадоксално комбинује културну различитост са способношћу да привуче – па чак и изазове ентузијазам.

Односи папе с његовим стадом, као и његови покушаји да из основа реформише Римску цркву, тичу се римокатоличког света, и могу само са поштовањем да се посматрају од стране оних који том свету не припадају. Али – односи Светог оца са Европом се тичу свих Европљана, исто тако као што их се тичу текуће геополитичке промене – од којих је можда и једна од најважнијих долазак Хорхе Марије Бергоља (Jorge Mario Bergoglio) на папски престо.

Европа више није [цело] хришћанство

Могло би се рећи да је долазак папе из Латинске Америке исправљање несагласности која је током последњих неколико деценија постајала све очигледнија и незгоднија. Мада се римокатолицизам ширио и учвршћивао ван Европе, он је на најспектакуларнији начин опадао  [у Европи] тамо где је хришћанство некада било.Током неколико последњих деценија, Европа је без сумње континент у коме је секуларизација (у облику дехришћанизације) постала најукорењенија.

Илустрација: Patrick Chappatte

Илустрација: Patrick Chappatte

Из те перспективе, Европа је изузетак у поређењу са осталим светом (укључујући и САД). Енергија и виталност римокатолицизма, као и хришћанства уопште, у областима ван Европе је противтежа том опадању на Старом континенту. То иде до те мере да неки социолози религије сугеришу да ће хришћанство – ако се тај тренд настави – постати скоро искључиво не-европска религија. У том смислу, избор Бергоља исправља ову несагласност.

Али, природно, тај избор је добио и много веће геополитичко значење. То је и знак и илустрација драстичне промене утицаја културе Запада у оквиру међународне равнотеже. Ова промена иде у корист новонастајућих, незападних држава. Нормално је да представник цркве – био он папа, или обичан свештеник – црпи своје хришћанске вредности, као и своје идеје из друштва у коме је потекао. А земља у којој је Бергољо обучаван има традиције које су несумњиво врло удаљене од либералне Европе. То би, током времена, могло да доведе до проблема у односима папе и Европе – света који он врло мало познаје, а и оно мало што познаје, како и сам каже – није га баш одушевило.

Освета “периферије“

Велика снага римокатолицизма је увек лежала у комбиновању снаге универзалног позива поруке о спасењу са способношћу комбиновања са најбољим од локалних обичаја. Када је папа бивао Италијан, остале европске римокатоличке цркве су вешто комбиновале лојалност надбискупу Рима са развојем националних особености. Разумљиво је да су под окриљем европских папа, и ваневропске цркве настављале да тако раде.

Оригинални чланак на сајту листа "Коријере дела сера"

Оригинални чланак на сајту листа „Коријере дела сера“

Гореописано је важило и за понтификата Јована-Павла II, који је био исто толико харизматичан као и Бергољо. Али, центар римокатолицизма је тада био чврсто устаљен у Европи, док су ваневропске цркве биле ограничене на “периферију“. Данас – Европа је та која клизи ка периферији и одржава се ту где је, само захваљујући томе што је физичко седиште папизма још увек у Риму. Ово сада је невиђена ситуација за европске римокатолике (као и у ствари за све Европљане).

У будућности ће на разним националним црквама, укључујући и на италијанској,  бити да Светом oцу указују на оно што је добро, што је специјално, што дефинише суштину европске традиције. Без тога, римокатоличка црква будућности ће имати проблеме у дефинисању одрживе и хармоничне везе са Европом,  и биће на муци да заустави европски тренд секуларизације. Упркос симпатији коју овај папа изазива, на дуге стазе би његова универзална порука бити неуспешна услед препрека и замки које је историја формирала за раздвајање Европе од осталог дела света.

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис

Advertisements


Категорије:Посрбљено

2 replies

  1. Као да се од нас крије да Путин није позвао папу да посети Русију. ЗА РАЗЛИКУ ОД НЕКИХ НАШИХ ДРЖАВНИКА.

    РТС вест, слично има и Танјуг:

    Поглавар католичке цркве, папа Фрања и председник Русије Владимир Путин састали су се Риму и подржали окончавање рата у Сирији преговорима свих сиријских етничких и верских група, саопштио је Ватикан.
    Путин и папа затражили су да се „фаворизују конкретне иницијативе за мирно решење сукоба у Сирији“, пише у саопштењу после њиховог првог сусрета. Они су позвали на „решење које ће привилеговати пут преговора и укључити различите етничке и верске групе, прихватајући њихову неизоставну улогу у друштву“.
    Генерални секретар УН Бан Кимун је данас за 22. јануар у Женеви сазвао мировну конференцију о Сирији на коју су позвани представници сиријске владе и опозиције што ће бити први пут да седну за исти сто од избијања сукоба у тој земљи пре 32 месеца.
    Путин је захвалио папи за писмо поводом самита групе 20 у Санкт Петербургу, у којем се изјаснио против војне интервенције у Сирији.
    Папа и руски председник разговарали су и о католичкој заједници у Русији и доприносу хришћанства друштву.
    „Критична ситуација у којој су хришћани у разним деловима света, промоција достојанства људи као вредности, заштита људских живота и породице“ такође су биле теме разговора.
    Путин је у посети Ватикану био у пратњи министара спољних послова и одбране, Сергеја Лаврова и Сергеја Шојгуа, а после разговора с папом коме је пренео поздраве руског патријарха Кирила, састао се и с новим државним секретаром Ватикана Пјетром Паролином.
    Дводневни боравак у Италији Путин завршава сутра у Трсту састанком с премијером Енриком Летом.

    Бета-АП вест (сајт Блица)
    Putin je pokazao religioznot tokom posete Vatikanu, zastavši da se prekrsti i poljubi sliku ikone Bogorodice koju je dao papi Franji.
    Ali, poboljšanje odnosa Moskve i Vatikana je ostalo na tome – Putin nije pozvao papu da poseti Rusiju.
    Tokom audijencije kod pape, Putin je zahvalio za pismo koje je papa septembra poslao na sastanak Grupe 20 u Sankt Peterburgu, u kojem je pozvao svetske lidere da odustanu od „uzaludnog“ vojnog rešenja za Siriju i izrazio žalljenje zbog, kako je napisao, jednostranih interesa koji su sprečili završetak rata diplomatskim putem.
    Papa je pokrenuo stotine hiljada ljudi širom sveta da učestvuju u jednodnevnom postu i molitvi za mir kada su SAD pretile vojnom akcijom posle hemijskog napada 21. avgusta u blizini Damaska. Moskva se takođe protivila vojnoj intervenciji.
    Papa je Putinu dao keramički mozaik vatikanskih vrtova, a Putin mu je poklonio sliku ikone Bogorodice iz Vladimira, važne za ruske pravoslavne vernike.
    Pošto su razmenili poklone, Putin je pitao papu kako mu se sviđa ikona, a on je odgovorio potvrdno. Putin se tada prekrstio i poljubio sliku, a potom je to učinio i papa koga posebno zanimaju ikone s likom Bogorodice.
    Dugotrajna napetost u Rusiji između pravoslavaca i katolika sprečila je papu Benedikta Šesnaestog, a pre njega i papu Jovana Pavla Drugog u ostvarenju davnašnje želje – hodočašća u Rusiju i susreta s ruskim patrijarhom.
    Nedavno su zvaničnici izneli ideju o sastanku u nekoj trećoj zemlji, ali je portparol Vatikana Federiko Lombardi rekao u ponedeljak da ekumenska pitanja nisu razmotrena tokom Putinove posete papi.
    Lombardi je potvrdio da Putin nije pozvao papu u posetu, po čemu je ruski predsednik jedan od retkih svetskih lidera koje je papa primio, ali ga nisu zauzvrat pozvali u goste.

    Свиђа ми се

  2. Без јавног и стварног одрицања Ватикана од прозелитизма, римском бискупу (или надбискупу – како хоћете) нема места – чак ни у посети Русији ни Србији. Чак и да се одрекну – не бих им веровао.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s