У историји српске културе Миодраг Петровић је стекао вечни спомен критичким издањем „Законоправила Светога Саве на српскословенском и савременом српском језику“. Он је то заслужио и самим враћањем изворног назива „Законоправило“
Милослав Рајковић
Личности 2023. године: Миодраг М. Петровић и Јован Антовић
Професори које смо изабрали за личности 2023. године имају најмање један заједнички именитељ: дража им је Истина (која је Једна и у Једном) и од науке
Милослав Рајковић: Писмо без одговора или Председниче Вучићу, знате ли ко је Миодраг М. Петровић (2)
Живео сам у вери да ће председник Србије радо прихватити предлог да му уручим „Критичко издање Законоправила Светога Саве на српскословенском и савременом српском језику“
Милорад Екмечић: Србији би историја могла да се понови (2014)
Од нас се тражи да окренемо леђа Русији, Влада тај захтев мора да одбаци. Све је остало онако као што је било крајем јуна 1914. Ако би дошло до сукоба у Европи, Американци би били генерали, говорио академик Екмечић
Милослав Рајковић: Писмо без одговора или Председниче Вучићу, знате ли ко је Миодраг М. Петровић?
Највећа штета због свега тога је то што се Петровићу отежава да за штампу приреди и последњи – трећи део Законоправила. Ако Петровић то не уради, можда ће бити потребно да протекне још 200 година
Милослав Рајковић: Један коментар на текст М. Петровића „Штетни томоси о аутокефалији“
Рекли бисмо да је давање томоса о аутокефалији „цркви“ у Северној Македонији није било по вољи Духа Светога, пише у коментару М. Рајковић на „Стању ствари“
Милослав Рајковић: Привиђање идолопоклоника Законоправила
Одговор на текст ИК „Дабар“ и братства манастира Светог Николаја Светосавци, светосавље и Свети Сава поводом мог осврта Кривотворење „Српског јеванђеља“
ИК „Дабар“ и братство манастира Светог Николаја: Светосавци, светосавље и Свети Сава
Одговор на текст Кривотворење „Српског Јеванђеља“ аутора Милослава Рајковића
Милослав Рајковић: Кривотворење „Српског јеванђеља“
Зашто је превод Сарајевског преписа Законоправила Светога Саве у издању Митрополије дабробосанске издавачки и научни промашај, а не „подухват стољећа“