Запевасмо јаче да нас боље чујеш, под гором се Твојом утврдисмо / а на гору нас, Боже, само ти изнети можеш. / Теби се клањамо, силу само Твоју имамо / и Теби песму хвале и песму молитвену певамо
Јелена Ковачевић
Јелена Ковачевић: Позив
Свети Сава понео је икону и објавио почетак. / Пошли су и иду. Они се не бране, они носе силу и зову / да се вратимо Оцу, из ништавила у постојање пређемо
Јелена Ковачевић: Православна нова година у Драксенићу
Икона плава крвљу попрскана / за нама данас плаче. / Остало није ни детета да упали свећу на гробу нашем. / У овој тишини жртва жртви опело држи
Јелена Ковачевић: Радујмо се!
Ми смо стене. Ми смо камење тврдо Христом изидано. / Нека страдамо. Док страдамо ми се рађамо, / јер смо са Господом и Господ је уз нас
Јелена Ковачевић: У тами је засветлело
Ми смо кренули / и сваки од нас усталих по једну цркву је понео / и свеце смо наше у руке узели. / Сваки је крстом њиховим засветлео. / Кренули смо да не одлазимо
Јелена Ковачевић: Митрина изјава
Није тражила да се злочин истражи, да се злочинац нађе и казни. / Она је знала да злочинцу говори. Бог у њему нем стоји
Јелена Ковачевић: Приче мајки из Пребиловаца
И када смо умрли изгледа да нисмо били мртви / Можда и нисмо умрли па су за сваки случај јаму забетонирали / Пола вијека нас није било као да никада ни живјели ни умрли нисмо
Јелена Ковачевић: Ка отаџбини
Oни знају отаџбина је близу! / Стајања нема! Нема смрти! / Овде се не умире, овде се за вечност живи
Јелена Ковачевић: Покрст у Глини
Затворише врата на цркви. / Пламен свећа таму дими, појачава мирис крви / стеже, дах мрви, потопљене су очи у крви. / И иконе су мртве, чини ми се. Бога овде нема, али Бог гледа
Јелена Ковачевић: Заборављање
Над костима земља неоивичена копни, / мртве све дубље жив гони / под земљу, испод земље, у земљу / даље, дубље, ниже
Јелена Ковачевић: Друго писмо из Јасеновца
Други је држао жртву / а тројица су чувала ту мртву силу, да неко не побегне. / Али нико није био задужен за скидање, то су морали сами
Јелена Ковачевић: Писмо из Јасеновца
Али кромпир ћу ипак да украдем / да ми навуку омчу око врата / да затворе врата пакла на којима стоји репат, дивљи и крвав / човек није а од човека
Јелена Ковачевић: Ми поништени!
Ми постадосмо идолопоклоници клекли пред човеком отчовеченим / Ми смо се спремили за нестајање / Ми поништени
Јелена Ковачевић: Псалaм за Србе
Избави, Господе! / Да нас остане / тврдих у вери када демон изађе. / Не дај да будемо од оних што су поклекли
Јелена Ковачевић: Олуја
Урлици, вековима и преко / у казанима за топљење јуре смело / Натегни, одсеци, стегни, задави за чисто и лепо / Олујом подави
Јелена Ковачевић: Над јамом
Потурићу нож под грло, грло под њихове зубе / мојом крвљу нека се напоје, / појешћу своје дете и очи извадити сама / да сечиво не отупи за нова клања
Јелена Ковачевић: На Видовдан
На Видовдан данас, увек у крви / српској жртви потопљен / Видим / тврђаву што се диже у каменом злату
Јелена Ковачевић: Песма из Црне Горе
Крстом управља окренуто порекло / са српством о врату обешеном / процеђене крви предатих и продатих / из туђинства гину за туђинство