Примирје између Израела и Ирана није крај рата, напротив: пси и хијене рата ће се вратити. И опет ће бити крвопролића. Ипак, бар је срушен велики табу

Без обзира да ли су лажне или праве обавештајне информације у питању, оне показују да Украјина нема „одлучујућу улогу“ у вођењу сукоба са Русијом, већ да је командовање војним операцијама у рукама Америке

Евроазијска економска унија предводи Глобални Југ у правцу новог заједничког платног система којим ће се заобићи амерички долар

Опсесија Групе Г7 да изолује и/или обузда главне евроазијске играче извесно ће се окренути против Г20, што на крају може довести до изолације саме Г7 услед привлачности и снаге БРИКС-а

Стратешки састанак Патрушев-Шамкани ће западну хистерију да баци у нове, до сада невиђене висине – делом и зато што се и њиме прецизно нациљаним ударцем у парампарчад разбијају и иранофобија и русофобија

Кључно питање је како би понижена западна Империја могла подићи улог без употребе атомског оружја. У Великој игри успостављања вишеполарног света Украјинци су играчи за загрејавање

Само је мали број Европљана остао неиспраног мозга да схвати да се Европи намешта клопка за коначан пад

Ера Макиндера, кад је Евроазија била сабијена и у полурастуреном стању, тако да су европске поморске силе могле да над њом спроводе своју тоталну доминацију, дошла је до краја. Ово сада је сасвим другачија утакмица

До сада је постало свима јасно да ово није рат ради само освајања територије. Ово је извесно и рат око економских коридора

Неминовни силазак Запада са позиције моћи доводи до пораста државно спонзорисаног тероризма, али то неће бити довољно да се овај тренд преокрене

У Давосу и изван њега, НАТО успламсали наратив се и даље врти као напукла плоча, док на терену Русија гомила победе, које би атлантски поредак на крају могле чак и да потопе

Добошарским, свакодневним западним причама о „украјинским победама“ и „руским губицима“ подупире се недостатак праве, кохезивне Велике стратегије супротстављене Москви