Ако буде добре воље преосталих бацача гласова у СНС кош (Д. Ђилас, З. Понош, М. Јовановић) ето нама битке „један на један“. Студенти су то младалачки храбро крстили: ми против мафије
Слободан Орловић (Фото: Дневник/Филип Бакић)
После новосадске трагедије (1. новембра 2024. године) Србија се озбиљно политички заљуљала. Учмалост, слабост и безнадежност готово уништене опозиције заменио је свеопшти бунт студентске младости против апсолутне власти појединца (А. Вучића) и његове милитантне организације (која се тек зове политичка странка, СНС). Студенти у блокади ушли су у ринг против таквог вође и организације тражећи да им се врати отета Србија и њихова будућност. Не, није их послушао силник, а и зашто би?! Е онда је дошао ултиматум распиши изборе. Ни тада није слушао (кажу му, кукавицо) али, сада се, после године и по, предомислио. Непознато је зашто ризикује док га све време подржавају четири посвађане ноге – владе Русије, Кине, САД и лицемерне ЕУ – српскога стола. Шта год да је, а понајпре би могли бити каприц и сујета најдуговечнијег и најуспешнијег председника српског икада, шефа државе, довело је до тога да ћемо на опште изборе 25. октобра ове године.
Фото: Предраг Крџић
Из свемира се види да ће се главна изборна битка одиграти између изборне листе студентског покрета и оне Есенесове са приде минорним савезницима. Наизглед, обични студенти, омладина само са мозгом, тешко ће победити богату машинерију вођину која је прогутала државу, све са финансијским, полицијским и насилничким „ћацад“ ресурсима. Али студенти су, к’о студенти, реални – траже немогуће (шездесетосмашка водиља). Ништа до победу. Да ли је она ближа ако се у изборном дану једноставно буде одлучивало: за или против вође и организације му? Актуелно, као питање свих питања искрсло је: да ли противници, из било каквог разлога, ове аутократије треба да стану уз студентску изборну листу и повуку се из трке за парламент?
Само да се подсетимо, студенти су од почетка гајили отклон не само од владајућих отимача Устава, него и према опозицији. У томе су остали доследни, иако је с почетка изгледало да би здраворазумски било направити договор са опозицијом, алијансу о заједничком фронту против. Студенти нису веровали ни бива десним, ни као левим опозиционарима јер се, на пример, сећају да је Д. Ђилас, ваљда старим другарством изазван, отишао на ноге ненадлежном (А. В) после београдских избора 2023. године, а да М. Јовановић и десна екипа имају потенцијал СС Заветника да по теми „патриотизма“ или традиционалних вредности ускоче у Есенес седло.
Теоријски, победничка математика могла је бити и у три савезничке групе од којих би, поред студентске, и либерална (лева) и конзервативна (десна) прешле цензус. Тако би у збиру победиле, налик црногорском примеру свргавања аутократе (2020. године). Показало се да годинама сецкана опозиција нема потенцијал солидарисања па је преостао мађарски модел пораза сличног аутократе (2026. године) – сви иза једне изборне листе.
Управо је на ствари груписање око студената и још увек постоји шанса, до 10. октобра, да се повуку предате опозиционе листе, којима је ионако прелазак изборног прага (3%) готово немогућ задатак. Потврда тактике „сви против њега“ заправо је јединствена прилика да добијемо назад украдену државу. Већина опозиционих странака стала је уз студенте који побеђују, као и све дужи низ функционера партија које су већ предале изборне листе. Ако буде још мало памети и добре воље преосталих бацача гласова у Есенес кош (Д. Ђилас, З. Понош, М. Јовановић) ето нама битке један на један. Студенти су то младалачки храбро крстили: ми против мафије.
Фото: Инстаграм
И док студенти имају бицикле којима поново крстаре земљом без предводника кога ће природно изборна победа изнедрити, дотле председник Републике гура сопствену функционерску кампању у мрак идолпоклонства. Свака његова је света па је задужени есенесовци бесомучно бифлају. Тренутно се гусла о „уједињеној Србији“ под Есенесом против „тоталитаризма, једноумља и забране другачијег мишљења“ која, да додамо, нашим новцем „купује“, у првом реду, пензионере, тик пред изборе. Ако му закон и не забрањује да буде истовремено на функцији и на страначкој листи (лично бих Устав по том питању другачије протумачио), тек би најављеном оставком (27. септембра), седом у своју стару шкоду или можда скоком на бицикл, мало поштеније стао на црту студентима. Ако му не буде касно, они већ увелико педалирају.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Српски правнички клуб, 20. 9. 2026)
Categories: Гостинска соба
Чуј студенти или мафија… Па има ли веће мафије од почитичког запада а посебно најмрачнијег његовог епстајн дела, који је преживео још једино у Бриселу, а коме „студенти на бајсевима“ иду на поклоњење…
Друго, хипотетички, зна се колика је разлика у гласовима између Снс и Србија против насиља, чије гласаче наслеђују нво/студенти. Ако би их којим случајем сустигли, то би могло да буде једино кроз постизборну коалицију са Ђиласом, Поношем, Мариником и мањинама. Е онда би нам стнарно свануо 6. Октобар.
Покрет студената у блокади мање је политички, а више културолошко-теолошки феномен. Погружени у перформанс активизам и креативни анархизам, студенти у блокади захтевају да се њиховој праведности и безгрешности верује са религијским заносом. Зато привлаче нецрквене људе, и не добијају благослав од СПЦ за своје тајно и јавно деловање.
Проф. др Слободан Орловић део је активистичког тима проф. др Бојана Пајтића, писца противуставног Статута АПВ и првог НВО оперативца студената у блокади. Према писању сепаратистичког портала Аутономија који уређује Сабахудин Грухоњић, неколико професора и асистената са новосадског Правног факултета (Бојан Пајтић, Бранислав Ристивојевић, Слободан Орловић, Милана Писарић, Урош Станковић, Стефан Радојчић) одбија да држи наставу „јер је то у супротности са законом и вољом студената у блокади“! (види портал Аутономија од 12. 05. 2025). Премда је Национално акредитационо тело, орган Министарства просвете, дало дозволу многобројним факултетима у Србији (и Правном факултету у Новом Саду) да држе тзв. асиметричну наставу (види лист Блиц од 26. 05. 2026), наведени наставници мисле да је пресудан уставноправни аргумент „воља студената у блокади“! А по тој божанској и револуционарној вољи не само да се запосленима на Универзитетима укида Уставом загарантовано право на рад, већини студената право на образовање, него и зграде српских факултета више не припадају оснивачу, Републици Србији, већ незаконитим органима, „студентским пленумима“! Иначе, сви наведени професори и асистенти са Правног факултета у Новом Саду који нису желели да држе наставу, експресно су дошли на спровођење испитног рока, како не би остали без плата.
Гле, амбивалентни, постмодерни верници воље студената у блокади, НВО питомци, ментори присвајача и узурпатора зграда државних факултета, треба да нам врате Косово које је Вучић предао Јудејима који га поставише…
@ A head full od dreams
… а ови твоји се не клањају Бриселу?
(пази сад, 3, 4 …)
Много се уплашили УДБАШКИ ЋАЦИЈИ па тролују на сваки прилог.
Али не помаже.
СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!!!!
природно телигентан, ма ја знам да се клањају, и не спорим то. Само питам да ли је решење, да тако масован народни покрет, који се догађа, врв једном у 20-25 година, доведе људе који се исто клањају, а по свему ће бити још и веће скутоноше колонијалних газди из Брисела?
Да, лако је уочити да је овај наопак. Да, много је глупо рећи „ајмо сви против Накарадног“ – а онда искључити са листе сваког српске оријентације. Ако су Ломпара склонили (само зато) јер је „превише видљив“ зашто су онда склонили и Мировића? Дакле ајмо сви – само не они који су Срби без стида и срама. Такви су ипак фунаментално неприхватљиви. Ипак не разумем све друге коментаре, ни њихову грешку, да је Студентска Листа избор Брисела а не Србије. Да, јесте – али као да Оскар није још и ВИШЕ избор Брисела, тј. још пре НАТО лутка на концу? Према томе могу схватити у коментарима само као или СНС троловање или као непамет то САМОСТАЛНО оцрњивање Студентске Листе. (Ту је и непрецизност код @Добривоје, да је ово сада поставка јудејаца. Ово је поставка циониста, који су пола јудејци а пола не. Док су неки други јудејци изван опсега или и против циониста.) Према томе коректан опис, па и у критици Слободан Орловић либтарда, је да нам се понавља и инсценација сужавања избора на два и да су оба лоша. Јер су оба Бриселу драга а Србији штетна. Избор може само бити: презиремо суноврат Студентске Листе, и прихватамо је само као привремено средство уклањања ћацад *****. Додатна бизарност је да ово треба да има ефекат подршке ДСС скарабуџу, још и погоршаном са ћаци-монархистима. Са баналним опортунизмом, али критично потребитим, да у фарсични Парламент не уђе СПС накарада, а уђу и Студенти и ДСС. Зашто је то битно, и чему све кад је ионако све унапред изгубљено? Зато што у структури коју сам навео, где СНС **** нема сву власт, и где погрешна Бриселска листа и деформисани ДСС имају довољно, постоји неки клинч, неки јадни макар театар али који нама није НАЈГОРИ! Као што би чиста победа ових или они била!
Ко гласа за Вучића, гласа за Бриселске споразуме. Ко гласа за „студентску“ листу пристаје на Бриселске споразуме. Ко гласа за Вучића, гласа за НВО ЕУ окупацију Србије. Ко гласа за „студентску“ листу, исповеда НВО ЕУ окупацију Србије. Вучја листа и змијска листа добар плод не могу рађати!
Иначе, atheist rap персонал „студентске“ листе у изборној кампањи се не обраћа националним бирачима, само анархолевичарима, уклетим либералима, агностицима, партизнима, рокерима. Као да покрет студената у блокади у својој самодовољности, заправо и не жели ниједан глас некадањих снс или спс бирача. Тиме само хомогенизује режимско бирачко тело, и самозаварава се.
„Ја нећу имати с ким остати млад,
ако сви остарите… „