Чували смо им ланце да их наследе, а они одабрали распећа, и певају с њих. Нисмо умели да их поведемо, радујмо се што их пратимо, та дивна деца нам дарују време које смо од њих трошили
На путу за Нови Сад (Фото: Фејсбук)
Гледам та дивна насмејана лица без страха и видим шта сам могао бити да нисам морао већ хтео.
Куд бих све стигао да ми је бар пола њиховог корака али лакше је овако – презирати их јер нису огрезла у изговоре и лажи.
Ми смо морали јер смо пристајали на морање, они не – ова дивна деца не морају ништа јер она – могу!
Све што могу чине за нас да ми више не бисмо морали, али, опет, радије љубимо ланце него ту дивну децу…
Бусајмо се у груди док не пукну, залуд нам је, наше јунаштво су све оне изгубљене битке, предаје и порази јер смо страховали да у слободи нећемо знати ни како ни куда?
Помени Господе у Царству Твоме душе невино страдалих
Саре, Валентине, Ђорђа, Милице, Немање, Анђеле, Милоша, Стефана, Сање, Горанке, Вукашина, Милеве, Ђуре, Васка, Ање и Вукашина.
И настани их Господе тамо гдје праведници почивају, усели их у мјеста свијетла, у мјеста спокојна,… pic.twitter.com/64zjxVTT4M
— Александар Стојановић (@Kleronovinar) October 31, 2025
Најхрабрије смо јуришали да побегнемо од човека у себи лажући се како још има времена…
Њихово смо време трошили на наше тишине чекајући да коначно неко проговори.
И кад је проговорио, кад су проговорили најбољи од нас, похитали смо да их ућуткамо, опањкамо, презремо јер… и ми смо некада били тако млади, лепи, паметни, храбри… и не можемо да им опростимо што су нам опростили све.
Ништа нам та дивна деца нису замерила, напротив, још у нама виде оно за шта смо одавно слепи – слободне и поносне људе, часне претке, крваре наше ране, буде наше дане, зову да их следимо…
Они у прве редове, нас чувају као да чему вредимо, као да ћемо ми остати за њима, као да нам припада оно што смо од њих отели: слободу!
Извор: Друштвене мреже
И опет – тако презриво и погано о тој деци јер одрастају у људе не тражећи изговоре и не живећи лаж!
Чували смо им ланце да их наследе, а они одабрали распећа, и певају с њих…
Нисмо умели да их поведемо, радујмо се што их пратимо, та дивна деца нам дарују време које смо од њих трошили.
Написах и поновићу: нема више времена за још мало времена!!!
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
Serafimi napred pa heruvimi
Sva zemlja gori, sav svet se dimi
Sav svet se dimi, teško se diše
Radost i užas ko da opiše?Tutnji i huči zemlja i nebo
Šta će nam sada zlato i srebro?
Zlato i srebro neka počine
A ti nam blistaj, Božiji sine pic.twitter.com/S7HnjKDkYa— Danijela Rankovic (@DanijelaRankov4) October 30, 2025
Ко тражи лоше у овој деци – тај није нашао ништа доброга у себи!
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Михаила Меденице)
Categories: Гостинска соба
Ко налази добро у себи, не тражи јеванђелско добро.
„Сутра се у Новом Саду очекује долазак 47 екипа страних новинара доминантно из Европе“
Онај ко се нада у медијске најамнике „доминантно из Европе“ наиван је и смешан колико и онај што се нада да ће му студент донети власт бољу или другачију од ове..
У Украјини је пре ових нацоша на власти био Јанукович који је тотална лоповчина, зидао је виле од злата и слоноваче и веровало се да од њега нема горе и не може горе.
Па дође екипа која земљу отера у погибељ и нестанак. Милиони мртвих, обогаљених, десетине милиона расељених…
Значи да има горе и може много горе посебно кад ствар воде млади па још у револуционарно заносу.
Мила мајко, роди нарикачу…
Опет „дивна насмејана лица дивне деце“, „слободни и поносни људи“, „часни преци“, „крваре наше ране“, па још „ланци“, „распеће“…
А замислите само – биће „47 страних новинарских екипа у Н.Саду“!
Па наравно да ће бити, ко да пропусти спектакл кад неко покушава да закоље вола зарад киле меса. Или запали шталу да истера оне које сматра мишевима. То „цивилизована“ Јевропа још није видела уживо.
Присетимо се, био је 27.март (уследила је NDH), па 5.октобар (уследила је издаја свих националних интереса Србије уз најсрамотнији чин предаје политичког и војног руководства Републике Српске и Републике Србије на хашки стуб срама). Тако нешто ни нацистичка Немачка није доживела нити историја иначе забележила. Уследила је пљачка, колонизација и непрекидно понижавање Србије…
Ево нам и првог новембра, Опет неко хоће да то буде датум од значаја… Па само напред. кољите (вола), палите (шталу) – рушите државу.
Никога нећемо моћи да кривимо за сопствену глупост, али последице деструкције која нам се подмеће, да је одрадимо својим рукама, биће свима осуда и плата. С тим да они разума помућеног „крвавим жуљевима“ „наше деце“ то неће схватити. Све док не доведу ову бљутаву драму до последњег чина, а могуће ни онда. Нису научили абецеду своје историје па им парола „Србе на врбе“ не значи ништа. Не схватају да су као такви погодни и одабрани да спроведу једну још злокобнију – „Срби на Србе“.
Али, на крају, неће вам успети, јер не чита србски народ СтСт и „србин“ .инфо, на пример, и нису сви подлегли хистерији индукованој кроз тзв друштвене мреже којима харају антидржавне агентуре. Најважније, није све до агентура, петоколонаша или наивних а притупих и надобудних њихових следбеника. Јер, велика већина народа Србије се освестила после годину дана вашег уличарског иживљавања. Ма какве нарикаче још да вас подрже, неће вам бити од помоћи. Укратко, народ није са вама, а ви „децо“, само наставите да радите свој посао.
A head full od dreams
Nazalost , u pravu si .
Радован
Слепци, шта рећи. Ближа историја, у чијем току смо ево и данас је јасна. Ђинђић када нијенхтео да спроводи агенду, односно када је хтео да успори склоњен је или боље рећи смакнут. Коштуница која нијенхтео да доведе Еулекс, скинут је. Тадић када није хтео(или није могао) да преда север Косова, такође је скинут са власти.
Дакле са западом је ствар прост јер су они шаблонски ментални склоп. Ако су одлучили да актуелног скину с власти ту по среди може да се ради само о застоју у спровођењу агенде. С тим да се њему мора признати да је паралелно успео и неке добре ствари да постави на ноге. (односи са Русијом, Кином, Мађарском, инфраструктура, наоружавање и сл.)
Ваља подсетити да приликом сваке напред поменуте промене власти народ је имао очекивања да ће доћи неко ко ће радити другачије од овог кога склања а по реализацији би се увек догодило супротно.
Stvar je još opasnija od onog što pišu komentatori. Po ‘Kuharici revolucije’ (Kuvar revolucije) treba pridobiti seljake za promene, da revolucionari u odsudnom trenutku ne bi gladovali. Što je dvostruka poruka, znači, treba pridobiti narod, a ako ti narod nije samo radnička klasa, onda, pridobij one koje imaš, a Srbija još uvek ima selo. A svi znaju da je revolucija, koja je smišljena za radnički Zapad, pobedila, o, čuda, na seljačkom Istoku!? Dok se nije survala u provaliju… I, pre nekih nedelju dana izašao članak sa traktoristima koji podržavaju studente, svi traktoristi isključivo iz Vojvodine! Šta su uradili Srbi iz uže Srbije? Oni, iz Beograda su, naravno prihvatili protest, a za njima i sve palanke srbijanske, koje imaju univerzitete, samo, nigde nema seljaka! Razne ‘Ane’ sa ‘Radara’ ih nazivaju Seljoberi! Sve suprotno idejama ‘Kuvara revolucije’! Dakle, naš skorojevićki mentalitet stida od sela je nadvladao razum: rulji je samo do ‘hleba i igara’, po mogućnosti – sa ‘Zapada’!
Bila sam se iskreno obradovala studentskom pokretu, protiv javašluka i korupcije, ali, ni studenti nisu bolji od nas. Pa kad sve ode do 100 djavola, Vojvodjani će nam reći, valjajte se vi i dalje u blatu, ali – bez nas!
Napisala sam sličan komentar, ali na drugom mestu, nisu ga objavili.
ауторима претходних 6 коментара
Данас у Новом Саду је комеморативни скуп којем присуствују млади и старији људи апсолутно незадовољни поступцима владајуће коалиције а и опозиције.
Не знам одакле вам потреба да пишете овакве коментате испод текста Михаила Меденице.
2
Што се тиче дизања у небеса ових студената тј клинаца, то је незрело и опасно. Проглашавати њих за некакве народне путовође је сулудо.
То је исто као да је 1999 Павковић узео неког рочног војника, па макар и највећег јунака, да му покаже како да води одбрану и рат. Између јунак и јунац(јуноша) мала је разлика. Не треба да нас збуњује то што су они добра деца и што су њихове побуде часне и вредне дивљења. Али они просто немају то животно искуство да би ствари могли да сагледају довољно широко.
Њихова је грешка у самом темељу ствари.
Прво требамо сагледати стање ствари. Идентификовати непријатеља. Па тек онда разговарати о модалитетима пружања отпора.
Потпуно је идиотски идентификовати АВ-а као центар моћи и место где се доносе и креирају оне главне одлуке, које су по наш народ штетне и против којих је устао оволики народ у свом незадовољству.
АВ је шеф администрације поробљене земље. Све кључне одлуке доносе спољни центри моћи већ 25 година равно.
Ако је тако, а токо је, зашто онда трошити толику енергију по улицама?
Нама данас треба само једна ствар а то је САБОРНОСТ.
САБОРНОСТ можемо да успоставио само кроз отварање јавног ДРУШТВЕНОГ ДИЈАЛОГА.
Теме које треба кандидовати:
Непријатељско рударење. Истеривање Рио Тинта, Дандија, промена закона о рударству и циљу заштите здравог природног окружења за наш народ.
Заустављање имиграције из земаља трећег света. Поспешивање повратка Срба из дијаспоре и поспешивање наталитета.
Ревизија дозволе и довођења Еулекса, оснаживање Унмик-а. КрозУјдињене нације реафирмисање права Србије на српске институције на Косову, макар у српским срединама чиме би се поништили плодови договора у Бриселу и Охриду. (Такав је редослед био и код противника, измештање из УН у ЕУ, па притисци кроз покровитељство ЕУ)
Враћање стајаће војске, наоружавање народа и војне вежбе за све који су служили војни рок због опасности од рата и потребе одбране народа, имајући у виду да прети шири војни сукоб и да смо окружени непријатељским војним савезима.
То су ургентне тачке. А након тога треба ангажовати најумније људе за потребу промене друштвеног модела. Спасавања из овог капиталистички, либерално колонијалног модела. То треба да доведе до преиспитивања свих закона у окупацији од 5 октобра 2000 па на овамо.
Да на чистац истерамо ко је донео законе (а ја тврдим да је то ЕУ) у Србији, да ми више немамо системске грађевинске гиганте који су имали референце да граде објекте попут жел станице у НС а да не постоји ни трунка сумње да се оваква несрећа може десити. Да утврдимо како је могуће да на њихово место дођу 150 некаквих малих бурсзерских приватних фирми и какав је то закон и ко га је наметнуо. Да утврдимо какав је надзор успоставио тај закон да нама као народу градитеља који је створио објекте који трају вековима – сада нисмо у стању ни просте објекте да саградимо а да то личи на некакав квалитет.
Значи све је то процес и није ништа једноставно и не ломи се ништа преко колена. Ствари прво треба сагледати а не јурити за некаквим клинцима и урлати пууумпај.
Какогод, за ових годину дана револуционарних гибања добили смо неколико младих милионера, који ће наставити да пумпају док не постану Шолаковци, Ђиласовци, Мишковићи и сл.
Рецепт за Борину чорбу:
Велики упорно зезају мале
за идеале гину будале
фабрике трују околину
кретени дижу буне и гину.
@A head full od dreams
Мудро и разумно. Подржавам.
@Милоје
„Тако је говорио УДБ-атустра“
Preteruje se u nekim komentarima…
Spoljna politika: mala zemlja, kao mi, nema previše slobode u spoljnoj politici, prosto, mora da uzme u obzir snagu okruženja i životne potrebe zemlje. Druga je stvar bila, nešto veća Jugoslavija, nju je NATO razbio, i to je prošlost. Ne mislim da smo slobodni, ali, nemam utisak ni da smo nekom silniku previše važni. S’ tim u vezi AV vodi jedinu moguću spoljnu politiku, koju će svako slično morati da vodi, nešto izmedju Istoka i Zapada.
Studenti ga i nisu za to kritikovali, već zbog korupcije i javašluka. U tome su, valjda svi saglasni?
Onda su se javile krajnosti, od, ili EU, ili crna zemlja, do nekog, idiličnog obnavljanja Dušanovog carstva, ili, nas i Rusa, ne znam koliko miliona…
Istina je da mi nismo još savladali znanje o tome šta je to politička partija u višestranaštvu. Neko će reći, da to miriše na EU, naravno, ali ne na EU danas, u dekadentnom stadijumu, već u fazi kad su te zemlje, posle 2. sv. rata bile u uzlaznoj fazi. Mi treba da shvatimo njihovu organizaciju tada, borbu ekonomskih i drugih interesa društvenih slojeva preko legalnih političkih organizacija.
Inače, preti nam opasnost da nas mangupi ponovo uvuku u neki socijalni eksperiment, bezstranačke, samouprave demokratije, recimo.
Pogrešno je verovati u neukaljanog vodju nacije, to je užasno patetično i nerealno. Nama treba da se sredimo iznutra. Opozicija je na potezu, iako oni problem velikodušno prepuštaju studentima…
О Меденици не треба трошити (ПОЗИТИВНЕ) речи.
CETERUM CENSEO наклон и браво.
За све остало свакаква ***** накупила се у Србији ид 1944.
kaze: „… ponovo uvuku u neki socijalni eksperiment, „bezstranacki“ („bezsmisleno“ :))), samoupravne demokratije…“! Ne brinite Zorka, onima cije misli mislite misleci da su vase je socijalizam glavni neprijatelj i pre ce doci feudalizam, Seseljev Nemanjic-Romanov na presto i Vucic ce se zaklinjati na „Miroslavovljem jevandjelju“, nego sto ce se ponoviti socijalizam!
U politickom spektru Srbije nema samo levice! Zato su Zorka i sva antikomunisticka „opozicija“ glavni instrument Zapada, mnogo vazniji od „prozapanih stranaka“, jer s jedna strane drze ljude van politike (na jutjubu) time da je „sve isto“, a jeste isto, jer nema levice, a sa druge strane vecito zavrsavaju kao privezak prozapadnih stranaka, jer jesu isto! Levice ima samo medju studentima! Levica je organizovala blokade jedinih institucija koje je moguce blokirati iznutra, jer je u njima i levica – fakulteta, pri cemu je to studentska, a ne profesorska levica! Kako bi mogli ovisnici od institucija koji nude povoce da ih povedu u proteste ili korisnici institucija, a u velikoj vecini slucajeva su to isti ljudi, da blokiraju bilo sta osim kanalizacije !? Sada su sve preuzeli liberali, jer levicari prave kljucnu gresku, apeluju na pojedince, a to je kod Srba ruzna rec!
Zabavne su mi price o listi i da se treba izboriti da vecina na njoj budu patriote, pa da lista dobije 2,5% glasova :)))) Glavni cilj ovoga je da se stvori patriotska studentska lista i rasprse glasovi – dovoljno je videti kolika je muka sto se ne znaju imena – dostavljacki mentalitet! Glavni zagovarac ove problematike je jedan od Draza izdajnika – Andjelkovic! Samo, nece da nam objasni koje patriote, jer pre godinu dana je on bio vucicevac, a Antonic, Kovic, Koprivica patriote, a sada je obrnuto! Pre 13 godina su Nikolic, Vucic, Dacic, Vulin bili patriote! Pre 30 godina su Nikolic, Vucic, Dacic, Vulin bili patriote…
Огроман проблем са том децом је у томе што ту децу подржава Наташа Кандић, Динко Грухоњић, Мила Пајић, Драган Бјелогрлић и хрват судија Мајић, Ненад Чанак, држава Хрватска, сви хрватски медији, црногорски Милови медији, и Спајићеви медији, сарајевски медији, Сулејман Угљанин. И наравно србски националисти који ће као и 5. Октобра испасти тешке будале, јер ће 3 године касније уз дозволу нове власти отићи Црна Гора и 250 хиљада Срба у Црној Гори ће постати грађани другог реда. Ето то је резултат памети србских националиста. То је оно што мене мучи, како је са мало пара могуће купити те наше несрећне националисте и како ће они врло лако стати раме уз раме са Хрватима и милогорцима у рушењу власти у Србији. Али никада, понављам никада неће преузети одговорност за оно што ће се падом Вучића после тога догађати. Него ће као мала деца рећи па ми нисмо знали, ми смо мислили најбоље, ко би рекао да ћемо тако пропасти. Та страшна неодговорност, испраних мозгова је оно што мени највише смета. Српски националисти мисле да ће се они дочепати власти после пада Вучића, а нису свесни да је већа шанса да ћемо сви ми ићи на екскурзију на Јупитер, него да им Проглас и западни медији и западне амбасаде дозволе и да на тренутак приђу власти.
Мишљење је као …. свако га има рекоше давно паметнији од мене.
И пошто не знамо шта ће бити да ми сачувамо ове на власти
Да до краја предају Косово и Метохију (врло мало је још остало)
Издају републику Српску
Да Немцима Јадар да копају тамо где су убијали (не знају они да ће и лешеве српске нејачи тиме копати).
Продати остатак источне Србије Кинезима
Задужити нашу децу за још 18 милијарди еура да би урадили испрдак од експа.
Ја то нећу макар ми дошла и Кандићка а наравно никад неће.
Све ово могу да ураде преваранти који се представљају националистима а гори су либераши од жутих (па одакле им дошли велики, најдужи лежећи болесник на свету, неписмени зет шумадијског славуја…. настави низ).
О чалету и наледу тек нећемо
Ко је најбољи друг са Александром Сорошем (номен ест омен).?
А ви размишљајте и даље….
@Neko misljenje
„И наравно србски националисти“…
Те на које упућујете немају везе са национализмом. Ми, Срби, превише смо распуштен народ. Томе погодује, више него икада, спољни фактор.
Neko, neimenovan mi zamera da sam nacionalista, protiv socijalizma. Ovde mi, izgleda nacionalisti vazda daju negativne ocene na komentare… Tvrdim da sam samo utoliko nacionalista, jer propovedam „u se’ i u svoje kljuse“. Nisam protivu onih u Srbiji koji nisu baš očigledno Srbi, to mi nije tema. I sama sam, rekla bih oko 50% Vlahinja… Nemam ništa ni protiv socijalista, mi, doduše nemamo partiju sa takvim nazivom.
Moj strah su teorije, povezane sa autorima „Kuharice revolucije“ i njihovim sledbenicima. Tako su Stevan i Jovan Stojanović u „Radaru“ od pre neki dan (28. ili 29.10) objavili članak sa naslovom: „U potrazi za trećim putem – bez partija“. Kako nije poznato ko su savetnici studentima, uplašila me je tema ovog članka. Slažem se da mi u Srbiji nemamo iskustva sa političkim partijama, i da će proces učenja i stvaranja potrajati, ali, taj vakum ne bih da ispunimo nekim nadobudnim eksperimentima naučnika. Tek kad „Amerika i Engleska“ prihvate neki „treći put“, koji je dobio Nobelovu nagradu, možemo da razmislimo… Šala na stranu, nisam za novi haos.
Pod „u se’ i u svoje kljuse“ podrazumevam pre svega domaću privredu, koja, za sada još uvek najviše zaradjuje od hrane. U svetu, koji skupo plaća hranu, a postoje i hladnjače, mi bi još mnogo više mogli da izvezemo, ako uključimo i sopstveni mozak u te teme.
Što se komentara od osobe „Neko mišljenje“ tiče, ja bi se trenutno najviše brinula za Vojvodinu. Crna Gora, koja je vladala Beogradom moga detinjstva je bezsramno otišla, i neka ih tamo.
Јовану П Антовићу
И од мене наклон и браво за оба коментара овде и за неке раније на друге теме.
Срдачан поздрав!
„Мишљење је као …. свако га има рекоше давно паметнији од мене.“
Неће бити да су паметнији то рекли, а поготово не да су то мислили.
Наиме, оригинална „народна“ изрека на енглеском гласи „opinions are like ass holes, everybody has one“. Е сад, „opinion“ није мишљење у смислу „thinking“ тј. раз-мишљање или расуђивање, него је тек мнење, дакле неко усвојена, површна и статична ментална представа о некој теми, да не кажем и особи.
Мишљење у најдубљем значењу јесте раз-откривања истине о бићу, а то је, Богом дана, човекова логосност кроз коју може да сагледава дубину смисла постојања, укључујући сопствено, као и будућности створеног света…
Ми смо навикли да мишљењем називамо оно што је калкулативно, формално-логичко или непосредно везано за неке углавном материјалне појавности, односе или процесе, тако да је прихватљиво рећи да обућар мисли кад пенџетира ципеле, или слично мисли и неки други мајстор свога заната који може бити технолошки врло напредан. Међутим, занатлије можете препознати кад се (ментално) преместе у димензију ван своје области јер и ту (по инерцији или неискуству) примењују „логику“ свог заната која не мора да буде адекватна алатка за нову стварност. У екстремном случају, Немци су смислили израз „Fachidioten“ за оне који могу бити чак експерти у својој области, али су ван ње игнорамуси. Овај термин звучи преоштро, али је у равнотежи са антиподом, штo (опет) англосакси зову „jack of all trades, master of none“, што би рекли, петља се у све, без правог знања. Због таквих је давно речено Sutor, ne ultra crepidam.
Има ту још верзија за опис зналаца и не-зналаца, а питање је ко би овде за све СтСт теме могао бити управо (све)зналац? Нико наравно (мада има пар кандидата који се те титуле не би одрекли)! Зато, ови што тако арогантно наступају, са жестином и ауторитетом капоа у логору, би ваљало да мало смање гас. Пожељно је и корисно гледати на ствари из различитих углова, и сходно томе звати их разним именима, али се ваља притом држати оне народне „зови ме како хоћеш, крчаг или лонац, само немој да ме разбијеш“. Нажалост, овде има повећи број разбијача, у којих је уместо аргумента маљ у рукама, тако да је разбијених лонаца на све стране. Упркос свему, СтСт још увек истрајава као колико-толико пристојно коментаторско место…
Браћа Срби морају,
морају,
морају,
по цену сваког бола и нелагодности:
да престану да категоришу свет на црне или беле боје.
ако не желе да виде свет као далтонисти. Да ли ме чујеш?
Ако виде свет смо у дугиним бојама, без црне и беле
онда имају неку другу популарнију и дозвољену нетипичност. Чујеш ли ме?
Чак и најлепше скројен текст, или коментар на њега, било коме у корист – ако половина текста или коментара није критичан осврт – бескористан је.
Јер како ћеш проценити нешто као добро, ако ниси сагледао његову лошију половину. Исто обрнуто важи. Да ли ме чујеш?
Не заљубљујте се у литерарна дела. Не гласајте за љубавне романе, не цепајте кошуље за политичким романсама.
Не хватајте се у коло са нарикачама,
нити ичијим добошарима.
Тражите истину у свему. И у своме имену и презимену је тражите. И истина ће вам бити обзнањена.
Како ће бити обзнањена?
Биће вам казана.
Доћи ће вам
као балон сапунице у сусрет,
као идеја,
као откровење,
као што стих долази песнику
и изум изумитељу.
Ово стварно није било ни нејасно, ни нелогично.