Многим такозваним десничарима више од свега је важно да ли је мачка црна или бела, а шта она конкретно чини од народа и земље, у корист њених непријатеља и окупатора, за њих као да и не постоји

Алекс Сорос и Александар Вучић (Извор: ЦГС)

Има међу Србима љутих антиглобалиста, десничара, конзервативаца, који су заклети противници јеврејске завере, глобализма, екуменизма, ЛГБТ-идолатрије и других догмата неолибералног програма, све док им не дирнеш у Вучића.

Када се у свему што набрајају као зло сложиш са њима и када дође на ред да се каже како је Вучић тренутно тај преко кога се цео западни неолиберални програм остварује у Србији до у слово, они одједном показују „симпатију за ђавола“, односно залазе у нека магловита објашњења зашто рецимо „геј парада“ и није неко зло када је у дело спроводи Вучић, већ је она зло само када би то евентуално чинили његови опоненти (лажни, да се разумемо). А тако и за све остало – Косово, Рио Тинто, тровање вакцинама, запрашивање из ваздуха, дигитализацију, четврту индустријску револуцију… За свако од тих зала има оправдања ако оно долази међу Србе преко Вучића, а тек би се имало сматрати за зло ако би долазило преко било кога осим њега. Ту се онда потежу као аргументи Кина, Русија… као мора ето да се пристане и на геј-параду и на Рио Тинто и на Охридски споразум и на ко зна шта још да би се нешто ућарило код Руса и Кинеза, тандара-броћ…

А ја се добро сећам како је покојни Петар Луковић, најекстремнији другосрбијанац и аутошовиниста, пре неких четрнаест-петнаест година, здушно подржавао Вучића и пре него је дошао на власт, образлажући то речима „није битно да ли је мачка бела или црна, важно је да лови мишеве“. Није Луковић то случајно рекао, са аспекта идеологије којој је служио, а којој се и Вучић подредио, он је још тада знао колико ће овај бити ревностан у испуњавању свих налога које му та идеологија стави у обавезу. Ни латинским ни јеврејским прагматичарима није уопште битно што је Вучић бивши радикал, њима је добар и „ултранационалиста“ из деведесетих ако ће без икаквог поговора и отпора испуњавати све што су наумили да чине са Србијом и Србима. Штавише, за окупатора је још боље и ефектније ако се цео његов глобалистички програм спроводи под националним знамењима и паролама – ем добија што му треба, ем због тога национална знамења и друге националне вредности губе на тежини и значају. А Вучић је окупатору за тако нешто идеалан, зато га упорно и држи ту где јесте. Многим такозваним десничарима, нажалост, више од свега је важно да ли је мачка црна или бела, а шта она конкретно чини од народа и земље, у корист њених непријатеља и окупатора, за њих као да и не постоји.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)

Categories: Гостинска соба

Tags: Александар Вучић, Петар Луковић, Светислав Пушоњић