И у Украјини, и у Молдавији, подривање Цркве представља исто што и у Јерменији – покушај да се промени идентитет. Тешко да је то случајно. Највероватније видимо исти рукопис геополитичких диверзаната

Протојереј Андреј Ткачов (Извор: Правблог Sr)

(Телеграм канал о. Андреја Ткачова)

Пашињанов напад на Јерменску апостолску Цркву (ЈАЦ) није остао непримећен у агенди вести. Пашињан Цркву назива „сандуком старудије“ и оптужује епископе за организацију државног преврата,… а стручњаци говоре о кардиналном прекрајању идентитета. Јер, шта је јерменски народ без Јерменске Цркве? Ако се бесконачном низу понижења јерменског народа у историји дода и подривање ЈАЦ, можемо озбиљно размишљати о лаганом геноциду и културном нестанку.

Извор: Друштвене мреже

*

Врше се напади на Цркву у Молдавији. Наравно, није у питању Јерменска апостолска Црква, већ Молдавска православна. И у Украјини је Црква успешно сатерана у ћошак. Да бисте стекли потпуну слику треба да знате да тамо недостаје само жути надшивени крст на грудима и на леђима и забрана да православци ходају тротоаром. Што се тиче свега другог, православни Украјинци се по степену дискриминације у потпуности могу упоредити с Јеврејима у Трећем рајху. Притом се све секте и верске групе с различитим интересима у овој земљи осећају као ретке и заштићене животиње у Националном парку. Прогања се само једна конфесија – УПЦ, пошто само она припада Христовом Телу.

*

И у Украјини, и у Молдавији, подривање Цркве представља исто што и у Јерменији – покушај да се промени идентитет. Тешко да је то случајно. Највероватније видимо исти рукопис геополитичких диверзаната. Они су:

а) безбожници;
б) активни безбожници, односно непријатељи сваке благодати;
в) претендују на формирање нове историјске стварности (без Цркве, породице и савести) и покушавају да кидају тамо где је танко.

Шта тачно стоји у Путиновој изјави која је проглашена за антисемитску

Очигледно се налазе негде ван Јерменије, Молдавије и Украјине. Да би обавили посао потребне су им локалне Јуде које на власт доводе помоћу манипулација под називом „демократија“. Али зашто у зону активних дејстава спадају бивше републике СССР-а и обод руске границе?

*

Црква је на постсовјетској територији једина историјска институција која потиче од памтивека. Све остало је јучерашње. Управо то је корен саме државности и можда је једино што народ поштује. Зашто, рецимо, прогањати католике у Холандији, ако већ нестају и ако не представљају никакву опасност ни за какве игре иза кулиса? Западни свет је доследно секао и сасушио своје религиозне корене и одбацио је веру као основу бића. После вере (сами по себи) одбачени су, прво савест, а затим и разум. И ми видимо колективног безумника без савести према којем се с поштовањем односимо само по инерцији и због идолопоклонства.

А у бившим републикама СССР-а Црква још увек има потенцијал.

*

Међутим, овај потенцијал није реализован. С једне стране, он може постати нешто снажно тако да је непријатељу боље да га угуши док лежи у колевци. С друге стране, сасвим је реално да се може угушити јер ово „нешто снажно“ заиста „лежи у колевци“.

Црква треба да формира агенду. Ако буде живела у режиму вечног ћутљивог „одобравамо“ (као у Украјини), само ће се режим променити и Црква ће се наћи у гету који је својеручно подигла.

Ако Црква буде „чуварка старине“ и „историјско окриље“ (као у Јерменији) доћи ће неки субјекат којем сва ова старина није потребна. Он ће је назвати „старудијом“ и мислиће да може без Цркве. А на Западу ће му бити препоручено друго „окриље“.

*

Русија засад није обузета таквом грозницом. Али управо „засад“, јер међу нашим заклетим непријатељима има оних за које је управо Црква и то жива, активна и трезвена Црква Први и Главни супарник, Први и Главни циљ. То су најопаснији непријатељи.

За Правблог Sr са руског: Марина Тодић

Наслов и опрема: Стање ствари

Categories: Гостинска соба

Tags: Јермени, Јерменска црква, Марина Тодић, протојереј Андреј Ткачов