Oтправник возова Таса Огњановић задржао воз да не крене по возном реду у 14.12 a до 1945. године су возови у Србији у правилу кретали у минут тачно
Фото: Музеј у Смедереву
У вези са трагичном експлозијом муниције у смедеревској тврђави 5. јуна 1941, која је однела између 4.000 и 6.000 жртава, два до три пута више живота од крагујевачког злочина нациста у октобру те године, преносимо овај кратак коментар публицисте Николе Милованчева.
Извор: Телеграф,рс
Коментар се ослања на исказ који је уочи смрти (1986) дао Милорад Бојчић, ложач једне од две локомотиве које су вукле путнички воз за Велику Плану а који је отправник возова Таса Огњановић задржао да не крене по возном реду у 14.12 (до 1945. године су возови у Србији у правилу кретали у минут тачно). Изјава је објављена у Књизи Славка В. Домазета „Од оних који су остали“, на 13. и 14. страни. Опширније је о том догађају железничар М. Бојчић причао у кругу породице, осуђујући комунисте.
Тринаеста страна књиге Славка В. Домазета
М. Бојчић је био ратно сироче, син Јована Бојчића, српског војника пострадалог на албанској голготи 1916, чије име се налази на споменику у центру Смедерева.
Примерак књиге Славка В. Домазета у власништву породице Бојчић
Међу 1500 жртава из овог воза (композиција је била врло дугачка), том приликом је смртно страдало и 17 глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада, који су тада били дошли на гостовање у Смедерево.
Насловна страна романа Владе Арсића „14:14“
Прочитајте/погледајте још
VIDEO/Fotografije posledica eksplozije koje do sada nismo videli predstavljene javnosti
Categories: Гостинска соба
Милан Недић је био заробљен у Сарајеву априла 1941 године.
Одведен је у Београд уместо у заробљеништво у Трећи рајх.
Понуђено му је да управља окупираном Србијом.
Одбија више пута.
У експлозији у Смедереву 5.6.1941 године у 14 часова и 14 минута у личној трагедији изгубио је :
Сина јединца.
Трудну снају.
Унука јединог.
После тога прихвата се незахвалног посла да управља окупираном Србијом.
Немачки извештај о чињеницама и доказима у Смедеревској експлозији је послат у Берлин.
Део извештаја о погинулима.
Погинуло 12 Немаца и „око“ 4000 Срба и Србкиња и Србске дечице.
Тај дан у Смедереву је био пијачни дан.
Смедерево је бројало око 11.000 становника.
Хиљаду сељака из околине долази тај дан да продају своје производе на пијаци.
Тај дан је био задњи дан да се промене динари Краљевине Југославије за Немачке окупаторске паре у банци Смедереву.
Тај дан су се делиле ђачке књижице и сведочанства у свим школама у Смедереву.
Тај дан је био задњи дан да се исплате зараде у Дунавској Бановини ( Војводина )
коју је окипирала Мађарска Фашистичка војска звана „Хортијевци“ а чије је средиште премештено из Новог Сада у Смедерево.
Комплетан ансамбл Србског Народног Позоришта из Новог Сада је зато и гостовао дан пре у Смедереву.
Од 19 чланова Србског Народног Позоришта из Новог Сада преживели су само двоје.
Каква је то експлозија била говори чињеница да је 70 метара железничке пруге одлетело у Делибратску пешчару и да се дан данас може видети на истом месту од 5.6.1941 године.
Комуниста Мустафа Голубић је са одабраном групом младих комуниста био у Смедереву 4.6.1941 године.
Дана 7.6.1941 године у Београду Гестапо хапси Мустафу Голубића.
Анономна пријава из „врха“ КПЈ.
Све до 1952 године Смедеревци нису смели да на тај дан сваког 5 јуна својим трагично погинулим вољенима на месту ТРАГЕДИЈЕ запале свеће и помоле се богу.
За обнову потпуно разрушеног Смедерева
у окупираној Србији најзаслужнији је био Димитрије Љотић.
Смедерево се брзо поново изградило.
Отац Димитрија Љотића је истовремено био и Србски конзул у окупираној Грчкој у Солуну.
Он је био најзаслужнији што је Манастир Хиландар остао у Србским рукама у окупираној Грчкој.
Пишем/кликам онако како јесте било.
Факта.
Чињенице.
Црно на бело.