Ако су Њу Ингланд патриотси варали да би побиједили – жалимо случај. У законском смислу то значи да ако дође до намјештања било које НФЛ утакмице – жалимо случај
Године 2007. екипа Њу Ингланд патриотс из НФЛ лиге ухваћена је у варању – снимајући камером тактичку припрему противничке екипе Њујорк џетс. Доказе је потом уништио комесар НФЛ лиге Роџер Гудел. Испоставило се да су то почели радити десет година прије тога. Карл Мајер, навијач Џетса и власник годишње карте за њихове утакмице, тужио је Патриотсе, тражећи обештећење за све навијаче Џетса који су ишли на те утакмице. На суду је изгубио спор.
Извор: espn.com
А зашто је изгубио?
Прочитате ли кратко образложење од једног пасуса објављено у Њујорк тајмсу 19. маја 2010, сазнаћете само да „Мајер није пружио никакву законску основу за обештећење“.
Добро, али како није? Прочитате ли читаву пресуду, у њој стоји сљедеће: НФЛ је заступао став, који је суд усвојио, да људи који купе карту за утакмицу НФЛ лиге према уговору имају право на сједиште на стадиону и право да гледају како двије екипе играју једна против друге. И ништа више. Суд је чак цитирао текст са Мајерове карте с којом је ушао на стадион у ком стоји: „Ова карта омогућава искључиво улазак на стадион и мјесто за сједење за наведену утакмицу НФЛ лиге.“
Ако су Патриоти варали да би побиједили у тој утакмици – жалимо случај. У законском смислу то значи да ако дође до намјештања било које утакмице НФЛ лиге – жалимо случај.
Године 2010, у посебном судском процесу против НФЛ-а поводом маркираних предмета попут капа и мајица, НФЛ није наступила као 32 одвојене екипе, већ као један јединствен „бизнис на тржишту забаве“.
Извор: mediapost.com
Током читавог тог судског поступка НФЛ је непрестано правно наступао као бизнис „за спортску забаву“, а не такмичарски „спорт“. Колеџ фудбал, на примјер, правно је заведен као „спорт на колеџу“. Једина друга два бизниса „за спортску забаву“ су професионално рвање и ролер дерби.
Подаци о финансирању пружају утемељење тврдњи НФЛ-а да је једна јединствена пословна цјелина. Око седамдесет пет одсто свих прихода равноправно се дијели између тридесет двије екипе – знатно више него у НБА (око половине) и безбол лиги (око трећине).
Пошто највећи дио прихода потиче од телевизијских права, екипе имају подстрек да уприличе најбољи могући шоу на „тржишту забаве“.
Извор: Спорт клуб
На који се начин то исказује? Па, нема сумње да су утакмице за Супербоул (завршна утакмица за трофеј у НФЛ лиги, нап. СтСт) у посљедњих петнаест година постале знатно занимљивије (текст писан 2018, нап. СтСт) него у тридесет пет година које су им претходиле:
- Од првог до тридесет петог Супербоула побједник је у просјеку имао 16,7 поена више од пораженог;
- Од тридесет шестог до педесет првог Супербоула – дакле, послије рушења Кула близнакиња 11. септембра 2001. – побједник је у просјеку имао 8,7 поена више од пораженог.
Узме ли се у обзир и ова година (2018), у половини Супербоула почев од 11. септембра 2001. учествовали су црвено-бијело-плави Патриоти Нове Енглеске. А у тридесет пет финала прије 11. септембра 2001. учествовали су два пута.
Јесу ли Патриоти толико добри? Нису. Чињенично знамо да варају. Јер су ухваћени на дјелу. А још горе, има сувише видео доказа да је „најпатриотскија“ од свих америчких екипа фаворизована.
Том Брејди, дугогодишња звезда Њу Ингланд патриотса (Извор: Снимак екрана)
Дакле, имамо законску основу и обиље посредних видео доказа. Остаје само да НФЛ и спортски медији естаблишмента питају навијаче: „Вјерујете ли ви нама или својим очима?“
С енглеског посрбило, скратило и опремило: Стање ствари
Categories: Посрбљено
Имамо и ми наше „патриотсе“. Све као пресликано. „Хлеба игара и пуно крви „