Коначни циљ је претварање муслиманског света у гето, лишен ресурса и технологије. Велики Курдистан може постати главни контролор зоне, заменивши у тој улози Израел. Ударају на Сирију (и Иран), а циљају Русију
Андреј Фурсов (Фото: Сродство по избору)
Англосаксонци су светски играчи билијара; играју по принципу „неколико лопти у рупи“ (што од њих треба учити). „Контролисано-хаотични“ Велики Блиски исток одсеца од нафте и гаса Кину, а кинески део Евроазије – од западноевропског. Контрола над блискоисточним гасом и нафтом значи контролу САД над Европом, пре свега Западном. А, ако се то Европи не свиди, могу ударити по њој дуготрајном кризом или направити арапско-афричке немире.
Није у историјској традицији Англосаксонаца да испусте плен који су, као булдог, загризли. Стезаће га до краја, док не добију што желе или док им противник не сломи чељуст. Сувише је тога стављено на коцку – судбина самих северно-атлантских елита, а не само угљендиоксид или Блиски исток. За Запад нема другог наставка, како би рекли шахисти, осим да настави са притиском.
Средњи исток (Илустрација: Сродство по избору)
Суштина је у следећем: данас САД, без обзира на сав материјални и информациони потенцијал ове огромне машине којом управљају искусни наднационални геоконструктори и геоинжењери, осећају озбиљно преоптерећење. „Nihil dat fortuna mancipio“ – судбина ништа не даје заувек! Америци време пролази. Да би успорила коначан пад, потребан јој је предах.
Америка данас личи на Римску империју у доба Трајана (почетак II века нове ере). Тада је из стратешког наступања Рим прешао на стратешку одбрану, почео да гради заштитне бедеме и напушта неке од освојених територијa – пре свега Блиски исток. Одлазећи, мораће да промене модел управљања да њихово место не би заузели конкуренти: Европска унија, али пре свих Кина. Због тога и нови модел управљања: контролисани хаос.
Западна елита је после убиства Гадафија отворено кренула путем физичког уклањања лидера који сметају њиховим плановима – то јест, путем терора. И, ако су за Милошевића и Садама Хусеина организовали судску фарсу, Гадафија су једноставно убили на гангстерски, „чист конкретан“ начин, не скривајући радосно „Јеа!“ због тога. А да ли се сећате оне сцене у Белој кући, када се руководство САД јавно окупило испред екрана да гледа како ће бити убијен „Бин Ладен“? Колико човек треба да се озвери и морално падне да би, слично подивљалој средњовековној гомили, гледао убиство и наслађивао се. Западне врхушке се понашају као права глобална криминална банда, и то више не крију. Делују по принципу: „Ти си крив, огладнео сам“.
Тадашњи председник САД Барак Обама и чланови одбора за националну безбедност посматрају пренос операције убијања Осаме бин Ладена – Бела кућа, 1. маја 2011. (Фото: Википедија/Бела кућа/Пит Соуза)
Коначни циљ је претварање муслиманског света у неотрадиционални гето, лишен ресурса и технологије. Они, који су у детињству играли Dungeons and Dragons сећају се варијанте „Свет црног сунца“.
Муслимански свет глобалистички планери планирају да раздробе на много мањих делова којима се може управљати помоћу приватних војних компанија или најамника транснационалних компанија; да исцеде из тих делова остатке ресурса, а онда их баце на сметлиште историје. Запад ће контролисати само тачке у којима су концентрисани ресурси и зоне комуникација (на пример, скоро 1.800 километара средоземне обале Либије); остатак ће продати племенима, клановима, криминалним синдикатима који контролишу своје комаде и комадиће. Такви „комадићи“ могу постати делови Саудијске Арабије, Пакистана (од кога је одвојен Белуџистан), Ирана – муслимански мозаик. У исто време Западу ће бити потребан надзорник у региону и то може постати Велики Курдистан, једина држава којој ће дозволити да буде велика.
На територији Великог Курдистана, ако буде створен, наћи ће се извори свих великих река региона. А то значи да ће у наступајућој епохи, због недостатак водних ресурса и „водних ратова“ као њихових последица, најважније полуге утицаја на регион бити у рукама Курда, тог древног народа, као што је било и у доба Асирије.
Асирска империја (Илустрација: Сродство по избору)
Курдистан може постати главни контролор зоне, заменивши у тој улози Израел. Његове перспективе, на Блиском истоку који се мења, врло су магловите. Пре свега, Запад демонтира ту државу јер је непотребна, као што је то предсказао А. Тојнби још 1957. године. Природно, евакуацијом 30-40 одсто становништва. Варијанта стварања Курдистана и демонтажа Израела није стопроцентно сигурна, али је веома вероватна. Истина, то се неће догодити у наредним годинама.
У једном свом предавању Имануел Валерштајн је поставио занимљиво питање: како ћемо се за хиљаду година сећати капитализма? Као краткотрајног тренутка продора, експоненцијалног раста у контрасту са асимптотом преткапиталистичког развоја или као нечег другог? Савршено је јасно да је капитализам историјска завера, то је злочин. Али, у исто време, капитализам су и фантастични проналасци и колосалан раст становништва. Демонтажа ових института представља и демонтажу капиталистичког система. Како је светска стопа профита у капиталистичком систему опадала, капитализам је захватао део некапиталистичке зоне и претварао је у капиталистичку периферију, решавајући тако проблем јевтине радне снаге и извора сировина. Колонијална експанзија се кретала великом брзином а све је било повезано са светском профитном стопом. Шта се десило 1991. године? Није више било некапиталистичких зона и капитализам није могао да се развија.
Сирија је наш главни савезник у арапском свету. Ако допустимо њен слом, изгубили бисмо тамо све. Но, не ради се само о арапском свету. Русија се реално може наћи на другој страни историје. После Сирије и Ирака (аналитичари су чак наводили и име операције која треба да започне америчко-израелским ударом по „Хезболаху“ – „Велика грмљавина“) доћи ће ред на нас. Може се рећи: ударају на Сирију (и Иран) а циљају Русију. Они су близу нашим границама и нашем „доњем стомаку“ – Закавказју и централној (средњој) Азији. Ако падну данашњи режими у Дамаску и Техерану, онда ће се компактна зона контролисаног хаоса, којом управљају атлантисти, аутоматски проширити – од Мауританије и Магреба до Киргизије и Кашмира. Лук нестабилности ће се својим врхом забости у централну Евроазију, одакле атлантисти могу директно угрозити Русију и Кину. Но, пре свега Русију.
Наступа светска системска криза која ће нагло повећати значај контроле над ресурсима. Овај значај ће бити још већи у условима прогнозиране геоклиматске и геофизичке катастрофе. Не мислим овде на мит о глобалном отопљавању, већ на потпуно прозаично слабљење Голфске струје, промену прехрамбених ланаца светског океана и циклично (једном у 11,5-12 миленијума) планетарно преструктуирање, које је отпочело почетком ХХ века и које ће се завршити, ако не дође до глобалне катастрофе, у првих тридесет година ХХII века. У кризи и пост-кризном свету, у вековима који долазе, једина стабилна и богата ресурсима зона биће северна Евроазија, пре свега – геопростор Русије. У томе се слажу готово сви аналитичари. То чини нашу територију главном геоисторијском наградом у ХХI веку и у наредних неколико векова. Познати русофоби Збигњев Бжежински, Мадлен Олбрајт и многи други на Западу, већ су више пута говорили: неправедно је што Русија поседује такво пространство и такве ресурсе. Наводно, то треба да припада међународној заједници – то јест, атлантским елитама организованим у ложе, клубове, комисије, редове, неоредове и сличне структуре.
Средњи исток (Илустрација: Сродство по избору)
На Блиском истоку атлантисти су се сударили са силом која се са њима може поредити на економском, па чак и војном плану, али цивилизацијски сасвим другачијом. То је Кина са својим Drang nach Westen. Њен дранг – својеврстан је поход на ресурсе. Пакистан је већ у зони кинеског утицаја. С авганистанским талибанима Кинези одавно одржавају везе. Иран је такође њен, иако специфичан, савезник. Југ Ирака, суштински контролишу шиитски савезници Ирана. Геостратешки, и чак геоекономски, Кина овде улази не само у акваторију Индијског океана, већ и Атлантског (средоземна обала Сирије).
Први пут се англо-америчко-јеврејска елита, која се формирала последњих векова и која је постала организационо-историјска тековина Запада, сукобила са глобалним противником незападног типа (совјетска врхушка и СССР су били реализација западног левог пројекта, јакобинска Модерна). Насупрот том јеврејском сегменту западне елите, који јој обезбеђује историјску древност и искуство, стоји не мање, а могуће и старији кинески сегмент, такође веома оријентисан на материјално, на трговину и новац. И при томе врло спреман на ризик, будући да поседује свој глобални криминални систем. Кинеска мафија биће гора од италијанске! О златним валутним резервама Кине, као страшном финансијском оружју да не говорим.
<Коначна битка за Евроазију и свет и, изгледа, последњи Велики лов у капиталистичкој епохи, одвија се у једном од најстаријих региона света, који је, између осталог, препун окултне, мистичке симболике. Пљачкање музеја у Багдаду и Каиру и крађа или уништавање археолошких артефаката никако нису случајни и врло су индикативни за оне који схватају суштину догађања. Да ли ће се из овог сукоба родити нови свет (као што знамо „рат је отац свему“) или ће све одлетети у Тартар историје – не можемо знати. Једно је, међутим, јасно: сада решава исход битке за Будућност, и најмања неопрезност водиће у пораз.
С руског посрбио: Александар Мирковић
Опрема: Стање ствари
(Дзен/Сродство по избору, 21. 10. 2023)
Categories: Преносимо
Fursov „miksa“ pa kaže: „anglo-američko-jevrejska elita“ , pa još „jevrejskom segmentu zapadne elite“ , a nigde ne spominje koliko je „ruskih“ oligarha-milijardera jevrejskog porekla ili ne postavlja pitanje čija je Banka „Rusije“ koja i u praksi i po zakonu/ustavu predstavlja potpuno nezavisnu strukturu u Rusiji koja posluje potpuno nezavisno od „vlade“ Ruske Federacije i zajedno sa još nekim privatnim komercijalnim bankama (npr. Sбер) i u saradnji s „vladom“ sprovodi program sveopšte digitalizacije ruskog društva u skladu s „preporukama“ Svetskog ekonomskog foruma i Klausa Švaba koji je najavio tzv. Veliki reset.
Posle pLandemijskog „cirkusa“ sve više ljudi smatra da se svetom upravlja iz jednog nadnacionalnog centra, a da su pojmovi: „Zapad“, „Istok“, „Evroazija“… u tzv. geopolitičkom smislu izlizane, potrošene fraze.
Primer jednog takvog viđenja:
„Činjenicu da je svetska vladajuća sila globalistička elita koja nijednu zemlju ne naziva svojom brutalno je razjašnjena lažnom “pandemijom”. Širi se lažni narativ da je američka imperija koji se raspada “globalizam” i da postoji gruba osovina opozicije u obliku Rusije, Kine, Irana i ostalih. Ovaj narativ prodaju i mainstream i alternativni mediji od početka ruske “specijalne vojne operacije”. To je pojednostavljena binarna priča o dobrom/lošem momku osmišljena da izbaci iz glave 2 godine opsežne globalne saradnje između ovih navodnih “neprijatelja”. Sukob između Hamasa i Izraela već daje svoj doprinos produbljivanju ove lažne priče. Stvara utisak sveta podeljenog izlizanim (ali sve besmislenijim) linijama. PLandemija je jasno pokazala da sve elite sveta slede isti scenario. „Vlade“ i Zapada i Istoka rado su ubijali vlastite ljude izolacijom i otrovnim „vakcinama“. Trljaju izlizane hladnoratovske priče kako bi vas uverili da vam oni nisu neprijatelji. Severna Koreja je okrivljena za opskrbu oružjem Hamasa. Kaže se da je Iran finansirao – čak i planirao – napad. Čak i Rusija, koja se tradicionalno snažno protivi svim islamskim “teroristima” šalje pošiljke pomoći u Gazu i raspravlja o rezolucijama o prekidu vatre sa Savetom bezbednosti UN-a (na koje su SAD odmah stavile veto). Zbog svoje nevolje, izraelski parlanentarci prete Rusiji ratom uživo na RT-u. Joe Biden je u svom obraćanju naciji sasvim namerno izjednačio Putinovu Rusiju s Hamasom. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski učinio je isto čim se dogodio “iznenadni napad”. U toku su globalne borbene linije za navodni “Treći svetski rat”. Sve ovo hrani iluziju da velike seizmičke ideološke razlike razdvajaju te nacionalne države, dok u stvarnosti dele veliku većinu ciljeva Nove „Normalnosti“.“
Dakle, postoji viđenje da je sve na svetskoj sceni pozorišna predstava koja ima svog režisera i da jedna globalna, nadnacionalna elita (koja kontroliše globalni finansijski sistem) upravlja svim marionetskim vladama sveta i kvazi elitama da bi kroz polarizaciju, podele, sukobe… tj. kontrolisani haos-kreativno uništavanje smanjila broj „beskorisnih izjelica“, a preživelima ponudila „rešenje“ u vidu jedne Svetske tehnokratske vlade sa zatvaranjem globalnog roblja u digitalni konc logor.
„Коначни циљ је претварање муслиманског света у неотрадиционални гето, лишен ресурса и технологије. Муслимански свет глобалистички планери планирају да раздробе на много мањих делова …, а онда их баце на сметлиште историје. Запад ће контролисати само тачке у којима су концентрисани ресурси и зоне комуникација; остатак ће продати …“
Глобалистички планери систематски уништавају управо Запад, а не муслимански свет. Какав је природни прираштај Запада, а какав муслиманског света. Јалова ЕУ је затрпана војском миграната муслиманског порекла, војском, јер су то млади људи од 20-40 година. Река миграната се слива, а у њој нема деце, породица, стараца (угрожених ратом или економски). Нема ни жена, јер војска жене већ узима на Западу, а Запад не сме ни да писне. Код ове војске нема бесполних и не изјашњавају се као пси (странка у Немачкој).
Аутор пише да ће Запад контролисати ресурсе муслиманског света, а западна Европа гаси индустрију, јер нема енергенте. Сама себи пуца у ногу, руши гасоводе и купује скупи гас танкерима, који успут буди речено незапамћено загађују околину (док не направе електричне танкере). Европа купује угаљ у Аустралији и руску нафту преко Индије :). Немачка је погасила све нуклеарне електране, увози струју из Француске, која ту струју производи у својим нуклеарним електранама. Како то Запад контролише ресурсе, кад Европа губи колоније по Африци? Француска више нема јефтин уранијум из Нигера, па Немци зато троше скупу струју из Француске. И тако даље.
О формирању Курдистана као главног контролора зоне (!?) не бих. Боље да коментаришемо приближавање Саудијске арабије Ирану и Кини. Па како онда да Запад контролише муслимански свет и њихове ресурсе? Морао би прво да склони Кину. Државни секретар САД је недавно морао да преспава у Саудијској арабији, да би тек сутрадан био примљен (можда ће Курди касније да то исправе?). САД укидају санкције Венецуели из очаја. И тако даље.