Прошли су Косовом и Метохијом кроз историју многи окупатори, задржавали се много дуже од петнаест година. И свима је једно било исто – изгубили су!
Марко Милачић (Фото: Sputnik/Дејан Симић)
Председник Праве Црне Горе Марко Милачић осврнуо се на петнаест година од самопроглашене независности тзв. Косова:
Кажу да се данас обиљежава петнаест година независности Косова. Прошли су Косовом и Метохијом кроз историју многи окупатори, задржавали се много дуже од петнаест година, неки су чак обиљежавали пет векова независности од Србије. И свима је једно било исто – изгубили су!
Шта је петнаест година за Пећку патријаршију – ситница!
Шта је петнаест година за Дечане – дјечија игра!
Шта је петнаест година за Грачаницу – ништа!
Ако је ико у историји научио да су окупатори пролазни а слобода вјечна, онда је то Призрен. Начекао се вијековима и увијек дочекао своји свога и овог пута ће. Када нам ова истина зазвучи немогуће, једино тада ћемо стварно изгубити Косово и Метохију.
Што уопште значи независно Косово? Не значи ништа осим бусања ситних отимача који се уздају у милост оних крупнијих који их тренутно штите. Косово је данас једино независно од правде и међународног права. Независно од скрупула, зависно од дроге, независно од достојанства, зависно од моћника, независно од интегритета, зависно од силе.
Петнаест година чега?
Умишљене независности, која се темељи на филозофији препродаје бубрега, шверцу свега и свачега и клечању пред бијелосветским умишљеним моћницима.
Петнаест година чега?
Јефтине преваре која је за кратко упалила и која се данас у Приштини слави.
Чија је Грачаница, тога је и Косово! Она је поседовни лист Косова и Метохије. Све док постоји поседовни лист, постоји и решење. Нагледала се Грачаница и Харадинаја и Тачија и Куртија кроз историју. Заправо, оваки јој дођу као тренутак у историјском континуитету борбе за слободу и постојање. Чији су Дечани, тога је и Косово и Метохија.
Увијек је тако са највећим светињама, јер су оне тамо гдје је најтеже и тамо је највеће искушење – Косово и Метохија, Цетиње, Кијев. Како неће бити најтеже и увијек тешко тамо гдје је Пећка патријаршија, мјесто рођења нашег народа?!
Марко Милачић: НАТО поставља темеље „Велике Албаније” у Црној Гори
Приштина данас слави петнаест година ничега, а Пећка патријаршија шесто седамдесет седам година свега. Шта данас слави званична Приштина све са званичним представником Црне Горе на прослави? Славе оно чега се пристојан човек стиди, славе тренутни тријумф и тренутну отимачину којој тепају државом, а заправо само проширено двориште неколико туђих војних база и неколико шверцерских рута.
Учимо од Његоша:
„Отворте се, витешке гробнице,
сама славо, само прибјежиште
ево зоре на ваше брегове.“
Учимо од дјеце Ораховца како се чува завјет и како се воли наше заједничко родно мјесто.
За Стање ствари приредила: Соња Ракочевић
Categories: Преносимо
Kо се све Србима сервира као патриота, верник, борац за KиМ, итд? Изузетан пример је пропали ДПС омладинац Марко Милачић, који Младића сматра злочинцем.
На његовом званичном ФБ налогу пре неколико година, док је још увек био 100% црногорац: https://pbs.twimg.com/media/FpSO42baYAAA06P?format=jpg&name=900×900
Јавна је тајна да је тетка дотичног Љубинка СпутЊик, али мало Срба зна да је деда дотичног познати комуна зликовац Љубиша Милачић!https://pbs.twimg.com/media/FpSIRbYaUAMUSgr?format=jpg&name=medium
https://pbs.twimg.com/media/FpSI1lwaAAMRvoY?format=jpg&name=small
Pisao je tekstove za nedjeljnik „Monitor”(старији веома добро знају какав је „Монитор“ часопис). Radio je za RTCG (где нико ко није за ДПС политику није могао радити), gdje je nekoliko godina bio novinar i prezenter u spoljnopolitičkoj redakciji.
Milačić je u vrijeme referenduma (2006) podržavao opciju za nezavisnost Crne Gore i na popisima stanovništva se uvijek izjašnjavao kao Crnogorac po nacionalnosti.
Može li I kraći osvrt na sam tekst Tango?
Надахнута и родољубљем испуњена бесједа Милачића Марка.
Е сад, у времену данашњем, један непослушан народ који је у (изопаченом) поимању глобалног газде „оболио“ од најгрђе болести, русофилије, на удару је већ подуже времена.
Опасно се удара, изобличује се и скрнави историја, наглашавају ружне епизоде или афирмише „хашка историја“ како би то произвело осјећај стида и стални терет кривице, паралелно се настоје укаљати и упрљати све велике личности и важни догађаји. Преко медијске машинерије и на западу и оне којом су овладали у земљи Србији, спроводи се агресивна пропаганда по матрици, ред селективних негативности и ружних догађаја, ред бацања блата на успјешне Србе које красе врлине, ред мрачења. Кроз коју ће се све оно потитивно приказати рђавим или обесмислити, врлине изложити порузи, презиру, омаловажавању и настојати замијенити новим западним „вриједностима“, гдје ће се аутошовинизам прововисати као идеал којем тежити,
Ту ће свако ко нагиње родољубљу бити укаљан, измислиће му или домислити рђаве особине, „гријехе“ из прошлости, изверзирали су се у тим клеветама и лажима, ту људи лако постану жртвом пропаганде.
Без гријеха и „гријеха“ није нико, но опет вјерујем да се људи могу промијенити. Ту не мислим на опортунисте који се мијењају према потреби и којима је политичка сцена препуњена, него истински да могу промијенити своја схватања, увјерења, однос према много чему, и родољубљу, некад је то разочарење у неке идеје, људе, некад схвате да су били жртвом индоктринације, некад је то плод унутрашњег моралног и духовног преиспитивања, но вјерујем да се људи могу промијенити, и они који су застранили окренути родољубљу, и обрнуто.
Истина јесте да имамо истинке родољубе и лажне, естрадне родољубе, првима је родољубље циљ, другима је родољубље средство до циља.
Што се тиче млађаног Милачића Марка, ако и јесте у неком времену застранио (шта’ш, дешава се) приложена бесједа казује да је истински српски родољуб.