Ауторка америчког часописа „Форин полиси“ сматра да би Запад својим пропагандним операцијама требало да убеди Србију да се не везује за ослабљену Русију
Низ порука на Твитеру објављених на годишњицу агресије НАТО 24. марта 2022. у којима Ивана Страднер оспорава ставове МСП Русије, тврдећи да војна интервенција НАТО није имала за циљ продор на исток, него спречавање даљих свирепости у бившој Југославији, да није у питању била агресија него хуманитарна интервенција ради присиљавања српских снага на повлачење с Косова, да није тачно да је од бомбардовања погинуло око две и по хиљаде људи, него између 489 и 528, према Хјуман рајтс вочу (Извор: Твитер налог Иване Страднер)
Један од водећих америчких часописа за међународне односе Форин полиси објавио је на свом порталу 3. фебруара чланак Иване Страднер, научне сараднице у Фондацији за одбрану демократија, у коме се разматрају актуелне прилике у Србији након уручивања Александру Вучићу француско-немачког плана за „нормализацију односа“ између Србије и тзв. Косова.
Најзанимљивији део текста представљају предлози ауторке о мерама које би Запад требало да предузме да би Србију одвојио од Русије. Ауторка истиче да Вучићевом реториком Запад и Украјина не би требало да се заваравају. Он је рационалан актер чији је основни циљ да остане на власти. Вучић стога настоји да и даље балансира између Запада и Русије. Али, с обзиром на растућу напетост између Вучића и Кремља, Запад има прилику да искористи њихове разлике како би ослабио регионални утицај обе земље. Као прво, Запад би требало да започне информативну офанзиву против Путина на друштвеним и другим медијским платформама на Балкану, пре свега наглашавајући непоузданост Русије као савезника. У својим информативним операцијама Запад може да искористи тренутну Вучићеву отвореност према Западу и укључи га у напоре да ослаби регионални утицај Русије.
У недавном телефонском разговору између Вучића и америчког државног секретара Ентонија Блинкена, њих двојица потврдили су спремност Србије да сарађује са Европском унијом и истакли Вучићеву посвећеност регионалној стабилности и миру. Пошто Вучић у потпуности контролише медије у својој земљи, лако може да креира информације како му одговарају. То значи да Вучић има моћ да промени став јавног мнења у Србији како би оно подржало нормализацију односа са Косовом без икаквог страха да ће српске националистичке групе бити у стању да то спрече. У том случају, Вучићева консолидована моћ, сматра ауторка, заправо би могла бити предност у мисији подривања и одвраћања Русије на Балкану.
Извод из Политикиног текста о Ивани Страднер
Западне информативне операције такође треба да буду усмерене на крајње десничарске српске националисте. Њихова подршка Путину произлази из његове подршке њиховом уверењу да је Косово срце српске матице. Запад може да користи стратешке поруке да покаже овим људима да је однос између Србије и Русије чисто интересно заснован, а руско братство није ништа друго до мит. Информативне операције би могле да подсете националисте да је подршка Русије Србији слаба. Русија је подржавала санкције Запада Србији 1990-их и није помогла Србији војно током НАТО интервенције 1999. године. Иако се Русија првобитно придружила мировној мисији на Косову коју је предводио НАТО, Русија ју је напустила 2003. године, оставивши своју наводну словенску браћу на цедилу.
Ивана Страднер с осмехом слави оштећење Кримског моста (Извор: Твитер налог Иване Страднер)
Запад треба, истиче Ивана Страднер, непрестано да наглашава међународну изолацију Русије, војне неуспехе у Украјини и знатно смањену моћ Русије као савезника. Русија брзо губи утицај на својој периферији — било у Централној Азији, на Кавказу или на Балкану — и није у позицији да помогне Србији, било војно или економски. Доказ је Јерменија, номинални руски савезник, који је остала незаштићена од стране Русије пошто је Азербејџан, ког подржава Турска, окупирао делове њене територије прошле године.
Ауторка закључује да би Запад својим пропагандним операцијама требало да убеди Србију да се не везује за ослабљену Русију.
За НСПМ припремио Мирослав Самарџић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Кад „словенске емоције“ доведу до излива расизма или Ко је Ивана Страднер (Политика, 17. 11. 2022)
Categories: Преносимо
Било како било, та пропаганда је већ увелико кренула са свих националних ТВ, а о режимским фекалоидима да не говоримо. Кампања промене ставова (свести) код народа води се на свим фронтовима. Најпре се кренуло са блаћењем било којег лидера опозиције који благонаклоно гледа на Русију. Сваким даном све чешће се на ТВ појављују НАТО или, тобоже, неутрални аналитичари. Громопуцатељно се истичу најбезначајнији догађаји који су на штету руске Специјалне операције.
Опростиће ти Ђура што те тук’о.
Храни куче да би те ујело за руку. Рекао би наш народ ,
али овде највише мирише на паре.
За ову особу се каже да је пореклом из Београда. Она је бар отишла и не троши новац овога народа. Шта ћемо с много горим од ње који седе у Београду и плаћени су нашим парама?
Упркос линку испод текста нисмо много сазнали о предметној особи а вероватно да и не треба.
Она се потпуно легитимисала доњим бисером.
„Да ли ће Американци и Британци са својим супериорно-рационалним мозговима тријумфовати над инфериорно-емоционално руско-словенским мозговима“
Потражио сам мало на нету о овој. Наравно, само на трулом западу неко ко је потпуно некфалификован може да добије прилику да квази-учено дроби о стварима о којима нема појма. Ова Ивана је завршила право у Београду, наводно и политичке науке на нечему што се зове Академија за дипломатију и безбедност у Београду, а онда је завршила право у САД као доктор права, али треба имати у виду да се право у САД студира три године као постдипломске студије и да се онда аутоматски постаје JD (juris doctor, доктор права), јер је то један од тзв. професионалних доктората, за разлику од истраживачких доктората као нпр. у природним наукама.
Елем, преслушао сам мало пар њених интервјуа. Енглески говори солидно али ништа специјално, има неки чудан нагласак који није ни амерички ни британски енглески. Знам пуно Срба који су дошли у САД након завршеног факултета који говоре Енглески много боље.
Оно чиме се Ивана наводно бави су међународна безбедност, сајбер-безбедност и руска безбедносна стратегија и војна доктрина. Ако се питате, шта правник може да зна о сајбер-безбедности, стратегији и војној доктрини, тачан одговор је апсолутно ништа, што се и види након 30 секунди у њеним медијским наступима. Гомила општих места, без икаквог посебног увида ван онога што свако може да прочита у новинама. За некога ко се често појављује у медијима, говори прилично траљаво и несигурно, са доста поштапалица (uh, you know, и слично).
Све у свему: комплетан медиокритет. Не би ме чудило да је пробала па није успела да положи правосудни испит (bar exam), јер то мора да се положи да би неко са JD дипломом постао адвокат, а не само дипломирани правник. (А што Обамина супруга никада није успела да положи.) Адвокати у уносним, специјализованим областима (корпоративно право, интелектуална својина, хартије од вредности, тзв. securities law) могу да зарађују и по неколико стотина долара на сат, али ова очито нема тај капацитет. Вероватно због тога и ради то што ради, продавање магле тупсонима.
Закључак: апсолутно безначајна особа. Да јој Политика и НСПМ нису посветили простора, била би потпуно опскурна као што је и заслужила.
Баш су лепи пар ова продана душа и њен дечко…
https://www.rt.com/news/571536-massaro-azov-bandera-ukraine/
Када нам саветују „преумљење“ – паметњаковићи не показују поштовање према генетским везама. Нас од Руса и источних Словена деле врло мале генетске разлике. А то, упарено са религијом и идентичним искуством, производи и исти мисаони систем, исте обичаје, исто сагледавање стварности. Генетски склоп одаје се чак и карактеристичним мирисом, који функционише на несвесном нивоу – али чини да разликујемо пријатеља од непријатеља.
Окретањем од корена упадамо у шизофрену ситуацију, у којој су сад наша браћа конвертити, а нажалост и Украјинци. А у практичном смислу – постајемо топовско месо. Ко то не види на примеру Украјине, може комотно да понесе слепачки штап.
1990-тих Русија није могла да помогне ни себи.
А што нас брани из интереса, то је зато што има интерес.
Запад мора да нагласи да је 7 милијарди људи остало изоловано од Демократске заједнице (Коалиције вољних?)
Године 1985. у Јозефштату (бивши Београд) је рођена австрохрватица Ивана Штраднер (није Страднер!).
Година 1985-2023. у Јозефштату и свуда Ивана Штраднер као верни поданик Франца Јозефа и окупациони колониста Јозефа Броза већ 38 година сваки дан стално осећа, хоће и ради једно:
“Србија мора да умре!”
[Serbien muß sterbien!].
“Двојница“ Јелене Милић – обе jugoslavnke!
@Дана Тан
Нисам баш сигуран шта је смисао Вашег коментара. Да каже како неко ко има немачку крв или немачко презиме не може да буде добар Србин? Можда нисте то мислили, али ако јесте, какав је Ваш став о следећим личностима из наше историје:
Ђорђе и Душан Рош, Роман, Тадија, Владислав и Станислав Сондермајер, Павле (Паул), Евгеније (Еуген), Петар и Павле Јуришић-Штурм, Алекса Мишић, да не набрајам даље.
Мој омиљени непријатељ је Аугуст фон Макензен; познаваоци историје би требало да знају зашто.
Баш је мудар овај наш народ (бар је био)! Свакодневно се уверавамо у трајну вредност наших народних изрека, пословица и сл, као нпр. оно о Турцима и Потурицама! Али, није ни њима лако, сваког дана морају да се доказују, у све већим и јачим дозама!
@ Марк Еугеникос
Ратниче Благородни, не помињем “немачку крв или немачко презиме”.
У Јозефштату, где 1945-2023. су светски центар сербоцидизма и врховни штаб усташтва, брозоморни окупациони колониста австрохрватица (није немица!) је намерно рођена и васпитана да мишљу, речју и (зло)делом убија Србију и истребљује Србе, шта она радо ради.