Важне одлике изборног понашања мађарских гласача су одбацивање партијске неслоге, прилично ниско поверење у различите институције, као и ограничена политичка партиципација након промене идеолошко-политичког система

Извор: ИЕС

У организацији Института за европске студије, 2. маја, 2022. године, одржано је онлајн предавање, посвећено анализи мађарских парламентарних избора, у којем je своје погледе на ову тему изнео др Андраш Хајду (András Hаjdú), научни сарадник Центра за политичке студије Колегијума „Матија Корвин”.

Као увод, важан за разумевање мађарских парламентарних избора, одржаних 3. априла, 2022. године, др Андраш је најпре укратко сумирао основне карактеристике мађарског изборног понашања, које је претежно базирано на посткомунистичком наслеђу мађарског друштва и последицама комунистичке идеологије током друге половине 20. века и такође истакао одлике претходних политичких кампања (1990-2018) и развој мађарског партијског система након раскида са комунизмом.

Присутни на онлајн предавању (Фото: ИЕС)

Оно што је истакнуто као важна карактеристика понашања мађарског бирачког тела, јесте негативан (али и позитиван) став гласача према влади и држави. Наиме, гласачи су веома песимистични по питању свакодневног рада владе, са једне стране и имају велика очекивања од државе у погледу социјалних политика, образовања, али са друге, очекивања у домену економије и економских политика су прилично ограничена. Следећа карактеристика јесте индивидуализација/атомизација, посебно изражена током комунистичког периода и тзв. Кадар ере (János Kádár, некадашњи премијер Мађарске). Чињеница да су током тог периода, они који нису били отворено против комунистичке владе, могли имати одређене финансијске и друге погодности, управо је одвела мађарске гласаче ка песимистичном изборном понашању током 1989-1990 и учинила их прилично циничним у погледу политичких питања. Даље, важне одлике изборног понашања мађарских гласача, јесу и одбацивање партијске неслоге, прилично ниско поверење у различите институције, као и ограничена политичка партиципација након промене идеолошко-политичког система.

Са предавања (Фото: ИЕС)

У систематичној анализи политичких кампања у Мађарској, др Андраш је истакао да су у периоду након политичких промена (1990-2018), у политичкој опозицији Мађарске доминирала три блока: десно оријентисан блок под вођством Мађарског демократског форума, партије која је освојила прве парламентарне изборе 1990. године и формирала коалицију са Хришћанско-демократском партијом; други блок је водила либерална партија – Алијанса слободних демократа. Овај либерални блок се састојао од неколико мањих партија, једна од њих је Фидес, која ће постати важан опозициони фактор након првих парламентарних избора. Трећи блок је представљала Мађарска социјалистичка партија. Динамика политичког деловања наведених партија је била таква, да је Мађарски демократски форум изгубио изборе 1994. године, које је добила Социјалистичка партија, након чега Фидес постаје водећа сила опозиције и креира нову политичку заједницу, као алтернативу либералној влади, а 1998. године осваја значајан број посланичких места на парламентарним изборима. Међутим, странка је избачена из владе након избора 2002. године, које поново осваја Социјалистичка партија, која остаје на власти до 2010. године. Период од 2006. до 2010. године обележили су бројни проблеми – социјални проблеми, политички скандали, корупција, неслагања међу коалиционим партијама, безбедносни проблеми, економска и финансијска криза 2008. године, што је све заједно значајно ограничило подршку Социјалистичкој партији, те је 2010. године Фидес однео победу на парламентарним изборима.

Са предавања (Фото: ИЕС)

Најзад, у анализи политичке кампање за овогодишње парламентарне изборе, др Андраш је указао на основне карактеристике деловања владајуће партије и опозиције. Као кључне снаге партије Фидес, истакнути су добро управљање, јака бирачка основа, редовна комуникација, док је главна порука током кампање била: „Мир и стабилност”, али као главна слабост истакнути су негативни стереотипи о партији. Са друге стране, јака страна опозиције, базирана је на политичким активностима на онлајн медијским платформама, док се слабост огледа у унутарпартијским конфликтима и неслагањима. Додатно, партије опозиције имале су много јаких политичара, који нису желели да „одступе на другу линију”, покушали су да пошаљу „антиорбановску” поруку, али нису успели да се представе као кохерентна политичка алтернатива против Фидеса и његове владе.

Друга два политичка актера, током ових избора били су: Our home, националистичка радикална партија, настала поделом претходне радикалне партије Jobbik, а која је покушала да се представи као трећи пут између Orbán – Gyurcsány ривалства. Друга партија je заправо партија заснована на пародији – Two Tailed Dog, која је била значајна за левичарски оријентисане гласаче, политичаре који су отворено против НАТО, ЕУ и генерално западних оријентација.

У завршном делу, др Андраш осврнуо се и на однос Мађарске према светским силама, те је истакао да је циљ мађарске геополитичке стратегије да одржава избалансиран однос између три јака политичка актера – Немачке, Турске и Русије, да имају добру економску сарадњу, али да их држи ван свог „дворишта” и да се спрече конфликти међу њима.

Слађана Ћурчић,
Институт за европске студије

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Андраш Хајду, ИЕС, Мађарска, Слађана Ћурчић, карусел