Владимир Максимовић: Грађани и „остали“ по националности – случај сарајевске градоначелнице

По свему наведеном видимо да је Бењамина Лондрц, дете из мешовитог брака, од оца Бошњака и мајке Српкиње и да није никаква „Остала“

Бењамина Карић (Фото: Јасмин Брутус/Радио Слободна Европа)

Манипулисање наводним грађанским друштвом у Сарајеву је свакодневно. Последњи изуми су наводно „Остали“ због којих треба постојати грађанска држава без ентитета и националних позиција. Нова градоначелница Сарајева је кадар бивше комунистичке странке СДП. Поред вековних националних идентитета људи се често користе регионалним надимцима типа Херцеговци, Крајишници, Посавци, Семберци итд.  Школовао сам се у Сарајеву, упознавао многе, сви људи су имали национални идентитет, већински или мањински. Никада нисам срео некога „Осталог“. Поред Срба, Хрвата и Муслимана (од 1993. Бошњака), сретао сам Јевреје, сретао са и Италијане из околине Прњавора, Украјинце гркокатоличке вере, Роме свих вероисповести, упознао сам и неке Русе у Сарајеву потомке белогардејских избеглица, било је ту и понеког Немца, Чеха, многе радње су држали Албанци, Турци су у мом месту  држали посластичарницу, Горанце и Македонске Влахе сам упознао у војсци. Сви су они имали национални идентитет. Нико није био „Остали“, они су настали после рата у БИХ углавном ради прикривања стварног идентитета особа српског порекла и политичке манипулације већинске унитаристичке бошњачке политике.

После недавног избора Бењамине Лондрц Карић за градоначелника Сарајева та митоманија о грађанском друштву и осталима је кулминирала. У једном досадном интервјуу за сарајевску  телевизију Фејс дотична је доказивала свој „Остали“ идентитет. Ради се о једној поприлично неубедљивој интелектуалки пуној грађанистичких фраза научених из речника НВО семинара. На питања новинара није хтела да говори о свом идентитету позивајући се на приватност али ипак некако јој је излетило да она у себи има и православних и муслиманских и јудејских гена. Преко њених уста није могла изаћи реч српских гена.  Споменула је да њен дјед Бранко Ђинђић градио споменик на Сутјесци, а да јој је бака Анка рекла када ју је питала шта је она по националности да каже да је „Човјек“.

Да Бењамина рођена 1991. године ипак није „Остала“ и неко без националности већ особа са комплексом и кризом идентитета да се лако утврдити. Ако пођемо од њеног рођеног презимена Лондрц, ради се о бошњачком и муслиманском презимену. Обичним претраживањем по интернету појавиће вам се муслиманска имена која носе то презиме. Значи да је Бењамина по оцу Бошњакиња.  Онда кад већ знамо да јој се дјед зове Бранко Ђинђић и бака Анка да видимо ко су ти људи и да ли су они  исто остали.

У књизи Богољуба М. Ђинђића Репа са кореном  – Родослов Ђинђића (Крагујевац 1996) проналазимо и њеног дједа пуковника ЈНА који живи у Сарајеву. Бранко Ђинђић је рођен  1933. у Здравињу код Прокупља у Топлици, у сродству је са Зораном Ђинђићем, па не знам зашто крије тај податак градоначелница. Њен прадјед се је звао Миладин а прабаба Василија родом из Драгушице. Не знам да ли је Бењамина  била икад у Здравињу и Драгушици да види свој завичај и да провери да ли су ти Ђинђићи „Остали“. У истој књизи  се наводи и да њен дјед има надимак Бане и да има двоје деце, син се зове Милен а  кћерка Бранкица. Бранкица Ђинђић је родила дотичну Бењамину у браку са неким Лондрцом чије име није споменуто.

Бака Анка (1936–2018) коју спомиње у том телевизијском интервјуу такође није „Остала“, њено рођено презиме је Бусић. Такође претрагом на интернету видимо да су Бусићи искључиво Срби из Огулина и да их је највише живело у тој општини у Хрватској. Пошто су и они Срби очито је да су и православне вере. То се подразумева и за топличке Ђинђиће. У читуљи поводом смрти  Бењаминине баке Анке објављеној у сарајевском Ослобођењу, видимо да се сестре и брат бака Анке зову Мира, Неда, Смиља, Милка и Милош. Њихова имена  говоре све.

Драшко Станивуковић и Бењамина Карић (Фото: Милорад Милојевић/Радио Слободна Европа)

По свему наведеном видимо да је Бењамина Лондрц, дете из мешовитог брака, од оца Бошњака и мајке Српкиње и да није никаква „Остала“. Значи да је дете из брака две конститутивне нације у БИХ. Видимо да је удата за Бошњака са презименом Карић, човека са јасним идентитетом. У њеном случају видимо синдром страха од српског порекла по мајчиној линији и прикривање у сада већинском муслиманском граду нечега што није пожељно.

Њену фантазију да у себи има и јеврејске крви није ничим доказала у том интервјуу. Уместо да се поноси својим „србијанским“ коренима, родбинској вези са покојним Зораном Ђинђићем, топличким коренима, да се поноси својим и бошњачким и српским генима њена мантра о „Осталим“ је превише комична. Не знам зашто је проблем бити дете из мешаног брака. Очито да у Сарајеву није пожељно поготово ако си по једном родитељу Српкиња. Да јој је мајка Бранкица дала име по очевој мајци „Остала“ Бењамина или Бенџамина би се звала Василија Лондрц.

Владимир Максимовић (Фоча, 1967) је књижевник и издавач. Написао је роман Екстремна исповест, две књиге приповедака „Перверзни бриљантин“ и „Завођење у слици и речи“ и књиге есеја „Српска национална литература“, „Етнодесница“ и „Приручник за српску нацију“



Categories: Разномислије

Tags: , , , ,

5 replies

  1. Бењамина је свакако Бошњакиња, али нѣ у смислу који том изразу придаје аутор који је, као рођени Фочанин – и сам Бошњак. Кад се Бењамина родила, националност „Бошњак“ нѣје постојала, па то нѣје могао бити ни њен отац. И да нѣ дуљим – сви ми одлично знамо о чему се овдѣ ради.

    Одлично схватам идентитетски проблем већине наших муслиманских сународника. За сто година су нѣколико пута мѣњали себѣ назив, само да се нѣ би називали својим правим именом. И то је њихово право – да нѣ буду оно што објективно јесу. Али због тога им се нѣ смѣ признати право на нѣшто што нѣ припада само њима. Зато што из те „мале“ крађе и изопачавања појмова природно слѣде и све остале крађе и изопачавања. Муслимани из Рашке области рецимо нѣмају никаква права да себе називају Бошњацима. Муслимани из Сѣнице или Новог Пазара одувѣк су имали више породичних, пословних, па и политичких веза са Турском, него са Босном и тамошњим муслиманима. И тако даље.

    За балканске муслимане је уопште најбоље рѣшење било да се називају Југословенима. Многи од њих су се тако и називали за вакта Југославије, као и многи Срби. Тај назив јесте био мало расплинут, али бар нѣје био лажан. И на њему се могло градити какво-такво заједништво и суживот. Та могућност је уништена, у првом реду муслиманском кривицом. Да су више слѣдили Фикрета него Алију, друге би птице пѣвале – и њима и Србима. Нѣ би им данас кројили капу с једне стране исламски фанатици, а са друге Европљани и Американци. Баш као по оној народној: ко нѣће брата за брата, имаће туђина за господара. Нѣгдѣ у том правцу трѣбало би да се налази пут ка помирењу, ваља га само прокрчити. Само без лажи и полагивања.

    22
    1
  2. Ево једне спекулације са моје стране: шта ако „Њену фантазију да у себи има и јеврејске крви…“ управо доказијује чињеница да јој је отац „…неки Лондрц чије име није споменуто.“ и да би управо очево име дало одговор на још понеку занимљиву чињеницу поводом градоначелнице.
    Јер опште је познато да женска чељад више иду за оцем… а и ђаво се крије у детаљу.

    А што се тиче тзв. „Бошњаштва“ оно нам ништа не говори и ништа не значи, јер то је националност и термин који су променљиви од данас на сутра, како помену Гремлин и како нам то доказује историја. Мене би више занимало које је вјере рецимо њен отац или она сама… Јер јој је име баш звучно, као и презиме, али иза имена мора да стоји нека идеја, нека жеља родитеља да покаже, докаже нешто…

    То пребројавање крвних зрнаца нема ама баш никакве везе ни са чим, као што нам то доказује и показује примјер са другим бившим Србима и много је важније знати какви су јој идеали, узори, циљеви (политички и лични), а њена празна фразирања и врдање које ју је бака Анка научила, мени само показује од каквог соја потиче.

    16
  3. Rođen sam 1957. Živeo( živio), u Mostaru, do 1991. Od tada, pa do sada,2021, živim na dalekom severu, takozvane Europe. U Mostaru, se govorilo , VAZDA, NON-STOP, STALNO I UVJEK, kada UKRSTIŠ,
    limun i narandžu, DOBIJEŠ – GREJFRUT. Što će reći,
    NIT SMRDI, NIT MIRIŠE.
    To vam je TAKOZVANA GRADONAČENICA , VALTER GRADA.

    13
  4. Отуд одвуд, ал’ од комунисте(бившег? то вам је као и са Службом, једном-увек) никад Србина. То запамтите.. А и позивање на јеврејске корене је „улазница“ за место на коме је. Нема „места“ ако се не позовеш на породичне везе с поменутима. Наш амбасадор у „Великом Израелу“ (или „Великом Сатани“, што би Персијанци рекли) то најбоље потврђује. Очекујем да се и наш председник огласи новим сазнањима из свог родослова🤣😂.. (а и да се не огласи, тако се понаша) И име градоначелнице је крајње алузивно, као што је и Инцкова одлука показала да је Босна остала Бечки „влажан сан“..

    15
    1
  5. Први пут чујем да постоји женски онлик јеврејског имена Бен-Јамин, које значи Син-Јаминов.

Оставите коментар