Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић: Коловође разарања Православне Светосавске Цркве (2010)

Поменуо сам коловође разарања Православне Светосавске Цркве. Отпор дају монаси и многи мирјани. Народ брани Цркву, како је често био случај у црквеној историји!

Патријаршија (Фото: Д. Јевремовић)

У 11-12. двоброју часописа Људи говоре, из 2010. године, у рубрици Са доајеном српске дијаспоре“, на страницама 153-159, објавили смо разговор са др Матејом Матејићем. Поставили смо му десет питања. На сва питања одговорио је отворено, искрено, надасве умно, како и приличи духовнику и професору престижног универзитета у Америци, с ауторизацијом да његове одговоре објавимо у том броју, сем одговора на 10. питање. У писму које нам је упутио 5. октобра 2010, уз одговоре на свих десет питања, дословно нам је написао следеће:

Колумбус, 5. октобра 2010.
Драги и поштовани др Батуран,

Шаљем Вам одговоре на сва Ваша питања које сам данас написао. Молим Вас да одговор на 10. питање не буде објављен док сам жив. А после моје смрти Вама дајем одобрење и право да га објавите где хоћете.

С пуним поверењем, срдачно Вас поздрављам,
О. Матеја Матејић

Пошто сам и сам у подмаклим годинама, и мој живот и даље излажење овог часописа, под свакодневним запрашивањем отровима, неизвесни су, Редакција часописа Људи говоре одлучила је да, после две и по године од упокојења др Матеје Матејића, а десет година откако смо објавили разговор са њим, објавимо и овај завештани одговор на десето питање. Доносимо у оригиналу и наше постављено питање и одговор др Матејића.

Љ. Г: Све националне институције у Србији су нападнуте и једва егзистирају (СКЗ, Матица српска, Народни музеј, Удружење књижевника Србије…, Војска Србије, национални листови, часописи, издавачи, радио и телевизијске националне куће…). Сада се разара и установа од највећег поверења српског народа – Српска Православна Црква! Ко су извршиоци и с којим мотивима, разлозима и последицама то чине?

Прота Матеја Матејић

М. М: Аврам је молио Бога да поштеди грехом испуњене градове Содому и Гомору ако се у њима нађу макар три праведника. Када Господ није у Содоми и Гомори нашао ни три праведника, та два града су осуђена на опустошење. Аврам Га је молио да поштеди макар његовог синовца Лота и његову породицу. Господ му је рекао да ће поштедети Лота и његову породицу, али када напусте град да се нико не осврће, јер ако се неко осврне, претвориће се у стуб од соли. Лот је с породицом кренуо да напусти град. Његова супруга се сећала шта све оставља за собом и било јој је тешко па се осврнула и тог момента постала стуб од соли. Ви, драги др Батуране, тражите од мене да се осврнем, не ради тога да видим богатства и лепоте које иза себе нисам оставио, већ да разгледам рушевине и да Вам кажем ко је за њих крив. Испунићу Вам жељу и чепркаћу по болним местима. Империје које су до сада постојале, нису срушене споља, већ изнутра. Наша држава Србија се од памтивека руши и споља и изнутра. Нема потребе да Вам дајем примере јер сте добро упознати с историјом па знате за наше и династијске и народне сукобе. Нећу се задржавати ни на времену Другог светског рата, ни на грађанском рату у троје и на свим страдањима и пустошењима тога доба. За време рата, у који смо улетели без стварне потребе и за рачун других, ко нас све није клао и убијао: Немци, Бугари, Мађари, Усташе (да не кажем Хрвати, јер нису сви Хрвати чинили зла), а убијали су нас и савезници Енглези и Американци бомбардовањем. На захтев Тита и његове ослободилачке војске чак су нас и на празник васкрсења Христова бомбардовали. И данас нас и растурају и сами се растурамо. У свету смо, захваљујући подлој (плаћеној и добровољној) пропаганди, постали предмет поруге и мржње. Мрзе нас непријатељи, али нас ни пријатељи не воле. Раде нам о глави непријатељи, али им помажу и пријатељи и наши сународници, а нарочито неке наше даме које су у служби наших непријатеља. Они који нас воде, у држави, па и у цркви, нису слепи као вођа у приповеци Радоја Домановића, већ су заслепљени својом гордошћу и похлепом. А и неколико челних епископа Српске Православне Цркве нису бољи. Ради се о заиста интелигентним особама које су се погордиле и сматрају да су паметније од свих других. Углавном се ради о епископима који су се школовали у Грчкој, па зато за њих кажем да су се погрчили. Нису им извор вере и знања свети оци, већ Зизјулас. Њима није ништа што је српско довољно добро. Нашу иконографију замењују накарадним сликама (не могу да кажем иконама), опет Грка, од којих су неке порнографија (имам примерке сачуване у компјутеру). Није им добра света литургија како се код Срба служила од Светога Саве па до појаве ових мудраца са Запада. Православна Црква је Саборна и у њој су се, до појаве ових премудрих, одлуке доносиле саборно. Сада иде по оном – свака вашка обашка.

Атаман ових обновљаша је епископ Атанасије Јевтић. Некада је он био истинско светило цркве. Многи се питају како је дошло до те промене код њега да од светлоноше постане сејач помрчине. Ја имам једно објашњење. Када ми је, доста одавно, рекао да је његов Риста (Амфилохије) изабран за епископа, замолио сам га да му, у моје име, честита, и да му каже да митру носи НА глави а не У глави. Одговорио ми је бесно да му то неће рећи. Рекао сам му да и он, када постане епископ, треба митру да носи НА глави. А како можете видети на сликама, он не носи митру на глави, него неку капу. Значи да му је митра ушла у главу! Митру не носи на глави него неку капу и један од његових следбеника, Максим, а можда их има још. Атанасије се понаша као римски папа. Само не верујем да се римски папа служи речником који Атанасије употребљава. Некада се говорило да су се таквим речником служили кочијаши. Не знам да ли је и римски папа тако осион и дрзак као наш Атанасије. Знам да је ових дана Атанасије опет дошао у бербу. На дан 31. октобра био је у Сан Маркосу у Западној епархији. Долази доста често, убере по неколико хиљада долара и враћа се у Тврдош. Недавно је служио и у Чикагу у Цркви Васкрсења Христовог. У беседи је рекао да треба укинути хорове. И то му смета, и ту он одлучује, а не Црква. И он, и неколико других епископа, сматрају да су они црква, сваки од њих посебно. Тако имамо ко зна колико цркава које се састоје само од по једног епископа. За народ нема места у таквој цркви, сем када је берба у питању! Рекао је у беседи и то да жене у Србији пате од болести рака зато што не доје децу. А заборавио је да су Американци, а можда и Енглези и сви који су нас у најновије време бомбардовали, бацили тоне уранијума на Србију од кога страдају, не само жене, него и мушкарци и деца.

Умировљени владика Атанасије (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

Други разарач је епископ браничевски Игњатије. Он је јеретик који би, да у Цркви има реда и закона, био уклоњен, не само са Теолошког факултета, где трује будуће свештенослужитеље својим јересима, него и из Цркве. Имам три тома његових предавања, а и звучне записе, и могао бих да набројим његова јеретичка учења, али доста је да кажем да тврди да душа није бесмртна. Ако је он у праву, онда нема смисла ни потребе имати цркве, епископе и свештенике. Наш Синод није устао против тог јеретика, већ противу владике Артемија који је немирна савест наших заблуделих епископа. Игњатије уклања иконостасе из раније подигнутих богомоља у његовој епархији. Богомоље које се сада граде, немају иконостаса. Понаша се као слон у стакларској радњи, али му нико ништа и не покушава да уради, а камоли да му уради.

Иринеј бачки је врло присан са садашњим папом, а био је и са његовим претходником. Од папе је добио и прстен који се даје римокатоличким кардиналима. Има више фотографија са папом и римокатоличким бискупима и свештеницима него са својом браћом у Христу. Он толико отворено заступа пријатељство са папом и римокатолицима да то виде и слепи. Њему не смета што се Борис Тадић извињава у име Срба и лево и десно, а ниједан папа се још није извинио за стотине хиљада покланих Срба, Српкиња и Српчића за време Другог светског рата. Нико из братске римокатоличке цркве се није извинио за покоље и рушења у најновије доба. Не мислим да би ико од нас био противу истинског јединства, али не можемо и нећемо да прихватимо унијаћење. У Америци се прихватају многе неприхватљиве ствари због political correctness (политичке исправности); владика Иринеј би хтео да, по сваку цену, будемо са папом, макар се поклани Срби у гробу превртали. Онај који је видео снимак са богослужења коме је началствовао епископ Јован шумадијски, зна у чему је његово одступање од Православне Светосавске Цркве. Света литургија је служена напољу. На богослужењу су одговарали прости мирјани, појци који су годинама вршили ту дужност. И управо на почетку канона евхаристије, најсветијем делу богослужења, владика хоће да се служи по Атанасијевом типику, а појци терају своје јер не знају другачије и немају штампане књиге са текстом Атанасијевог типика и текста свете литургије. Владика, сав бесан обраћа се појцима дречећи: Марш напоље!

Григорије, епископ захумско-херцеговачки, који је наследио Атанасија (који му је идеал), познатији је као фудбалер него као епископ. Фудбал игра са калуђерицом која је у мантији, а он је у фудбалском дресу. А познат је и као изврстан трговац. И у његовој парохији се иконостаси избацују из цркава и служи се по Атанасијевом, а не по Српском православном типику.

И нас у Америци, у Западној епархији, усрећили су што су нам за епископа послали Максима. И његов идеал је Атанасије па служи по његовом типику (незваничном, нештампаном и од црквених власти неодобреном). Народ причешћује не само са деловима агнеца на којима је НИ КА (како је правилно!), већ и са частицама извађеним за Богородицу, девет чинова светих, за живе и за преминуле. Омиљени иконограф који у његовој епархији одржава курсеве за иконографију је онај Грк који за његову иконографију користи и порнографију. Када је тек дошао у Америку и присуствовао Црквеном Сабору, који је одржаван у Детроиту, проговорио је и саветовао нас да се „оставимо национализма“! Другим речима, да заборавимо Светога Саву и све остале српске светитеље, да заборавимо српске мученике и да „одемо под омофор“ помесне цркве која се допада Атанасију и његовим следбеницима.

Епископ западноамерички Максим (Васиљевић). Фото: Епархија западноамеричка

У ту групу одбацивача свега што је досад била вера наших отаца, спада и Иринеј, епископ Аустралијски и Ново-Зеландски. А морам поменути и мени иначе веома драгог епископа жичког Хризостома.

Поменуо сам коловође разарања Православне Светосавске Цркве. Отпор дају монаси и многи мирјани. Народ брани Цркву, како је често био случај у црквеној историји! Епископи који се не слажу са радом и учењем поменутих епископа – шуте!

На питање зашто рушиоци руше, није лако одговорити. Постоји мудра изрека: Гордиња же начало всјакаго грјеха! (Гордост је почетак сваког греха.) То свакако објашњава проблем Атанасија, Григорија, и Иринеја. Ово је неоспорно један од узрока њихове тираније и рушења. Једнога дана сазнаће се и други разлози јер: заклела се земља рају да се тајне све сазнају.

Извор: Људи говоре, бр. 37/38. 

Опрема: Стање ствари

(Степски соко, 4. 2. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , , ,

8 replies

  1. Уз дубок поклон сенима проте Матије мислим да би уз сваки будући текст у којима буде поменут било ко од горе поменутих требало уметнути показивач на овај текст.

    Ја ћу га барем уметати у сваки свој коментар на такве текстове а покушаћу да још штогод учиним да се чује и види ова његова стреловита реч.

    30
    2
  2. Нажалост, много је црвоточних стубова које носе кров наше куће.

    Али темељи су на чврстом камену сазидани.

    Ако кров и прокишњава, имамо се гдје заклонити од невремена.

    29
    2
  3. Пред Цвијетну неђељу

    Врбица
    Живот пупа
    У мојем сјећању
    Чекам Васкрс

    Међу кукуријеком
    Берем јагорчевине
    Берем љубичице
    Пред Цвијетну неђељу

    Снијег ископнио
    На присојној страни крова
    Пуши се
    Црвоточна шимла

    Момчило

    12
    3
  4. Dovoljno je videti facu Atanasiju pa da coveku bude sve jasno.

    12
    2
  5. Ова “ стреловита реч “ проте Матеје извучена је из “ тоболца “ у којем су, недокучиме и неувидиме, најлепше и свепотребите молитве Светом Јустину Ћелијскоме. Драгоцене речи истине којима се моли Ћелијски Богочовечански Преподобник да не остави стадо које је оставило пастире који оставише Светог Јустина. Када кажем стадо, своје руно најпрво чешљам… Распудише пастири и себе и стадо, пустопашни пастири што се крај Градачке воде пастирству учаху и подвизаваху, од здраво ваљаног Светосавског пастира. Нас, стадо распуђено, оставише, јер су охоло ужелели да их ми пастирима сачувамо, и да их сачуване у синодалном, владичанском катуну, блејањем и звонцетом, остављени стражимо од Ћелијског Тајновидца и Тајнозборитеља… А ми блејимо и звонимо да смо их оставили, а сачували барем молитву за Светог Јустина, они блеје и звоне да их чувамо јер су се оставили и молитве и Ћелијског Истинодржца. Јустине Ћелијски, ради ове молитве проте Матеје, умоли Сведржитеља да стадо што оставља горде пастире што тебе оставише, кроз тебе буде Христу блиско. Кроз тебе, Ћелијски Трпљениче остављени…
    П. С.
    Да Господ Свемилосни даде да будеш сведок покајања ( да, да БУДЕШ, не да си био, или ћеш бити) свакојег од гордих пастира који твоје стадо бише и јесу – и Атанасије, и Амфилохије, и Иринеј, и Артемије.
    П. С. II
    На пашу си водио, Свети Јустине, и Жарка и Владету. П(р)ојавиће се каква друга “ стреловита реч “ која ће растајнити који те је гордо оставио, а који те је у радости патње пригрлио…

    17
  6. Десетак дана пред избор новог патријарха СПЦ, појављује се овај чланак у коме су врло оштро нападнути неки епископи СПЦ.

    Посебно је интересантан начин овог напада : речи, наводно написане пре 11 година, приписују се човеку умрлом пре две године. Чудан поступак, зар не ?

    6
    21
  7. Прота је написао оно што сви који смо дуго у Цркви добро знамо.Нажалост све наведено ће у постојећој констелацији бити сам плус,а никако минус, код прозападних центара моћи који гурају своје кандидате за Патријарха, јер екуменизам је западни пројекат глобализације на духовном плану…а свака част за Стање ствари што пренесе овај текст о стању ствари у СПЦ.

    12
  8. КО ОД ЕПИСКОПА НА ПАПУ ПРИСТАНЕ – БОЉЕ
    ДА ГА НЕСТАНЕ!
    Издаја Православља не долази од народа, већ од
    клира!
    Зато Свети Козма Етолски каже:
    “56. Доћи ће време када неће постојати овај склад
    као данас између народа и клира. / крај 18 века/
    57.Клирици ће постати најгори и најнечастивији од
    свих.“
    /“Поуке и пророчанства“, стр. 151., Цетиње 2000./
    Папа више неће вршити притисак на Православне,
    сада рачуна на њихов “добровољни“ пристанак,
    баш као што ће то урадити и сам Ахнтихрист.
    Свети Нил Мироточиви каже:
    “На печату Антихриста ће бити написано: ‘ЈА САМ
    ТВОЈ – ДА, ТИ СИ МОЈ. ДОБРОВОЉНО ПРИСТУПАМ,
    А НЕ НАСИЛНО.’ “ /“Уочи другог доласка Христовог“,
    стр 96., Цетиње 1995./
    Дакле, не каже наш народ без разлога:
    “ЛАТИНИ – ВАРАЛИЦЕ СТАРЕ!“

    2
    1

Оставите коментар