На захтеве СПО да се развласте државни терористи и приведу правди, Ђинђић је рекао: “Легија је херој 5. октобра и неће одговарати”, рекао Драшковић

Вук Драшковић (Фото: Н1)

Наравно да не би дошло до онаквог 5. октобра да није пао СПО, јер су пети октобар одлучујуће извеле Милошевићеве службе безбедности, ЈСО Милорада Улемека Легије и земунски клан мафијаша и убица, тврди у интервјуу за Блиц председник Српског покрета обнове Вук Драшковић. Говори и о, како каже, Ђинђићевом пакту са ђаволом…

Драшковић каже да се у ДОС разочарао још пре петооктобарске револуције и говори о томе да ли је на неки други начин могао да се сруши Милошевић, ко је крив за изневерена очекивања грађана и да ли се и даље боримо с остацима режима деведесетих.

На питање како данас гледа на чињеницу да је ДОС основан у просторијама СПО-а, да је учествовао у стварању коалиције и дао јој име, Драшковић каже:

„Данас мислим да је то моја највећа политичка грешка и кајем се због тога. Формирао сам коалицију ДОС која је касније убила СПО. То се десило 10. јануара 2000, непосредно након масакра на Ибарској магистрали, јер сам желео да окупим све снаге за рушење Слободана Милошевића и његовог терористичког поретка. С тешком муком прешао сам преко чињенице да ниједан лидер опозиције, које сам окупио тог 10. јануара, после четвороструког убиства мени најближих на Ибарској магистрали није дошао на сахрану, није изјавио саучешће, није ме назвао ни телефоном.

Чини ми се да су се радовали мојој и несрећи СПО. Преживљено искуство ми казује да сам грешио и кад сам формирао и све друге коалиције опозиције: Депос 1, Депос 2, Заједно. Оснаживао сам слабе, а слабио СПО, поклањао мандате, мирио их, вукао за собом у борбу. Заузврат, водили су непрекидну хајку на СПО, шуровали с Удбом, одлазили на ратне Пале као на ходочашће и оптуживали ме за националну издају. Свима њима чинио сам само добро, али нисам водио рачуна о последицама”.

Војислав Коштуница, 4. 10. 2000. у Лазаревцу негалеко од РБ Колубара (Фото: Гети)

Истиче да СПО није напустио ДОС, већ да су, како тврди у интервјуу за Блиц, буквално отерани.

„Измислили су спор око поделе посланичких мандата. Спорили смо се једино око председничког кандидата, а то нисам био ја. Отишао сам у Будву да пишем текст о циљевима и стратегији ДОС-а за савезне парламентарне и председничке изборе. Милошевићеви атентатори прекинули су ме у писању. Ни после тог покушаја мог убиства, као ни после Ибарске, нису ми ни телефонирали, ни Ђинђић, ни Коштуница, нико од главних вођа коалиције. Уместо да се јаве и питају како сам, пустили су причу да атентата није ни било, него сам ја пуцао у себе, да бих подигао рејтинг у коалицији. Прешао сам и преко те морбидности, пристао да наставимо заједно, али Зоран Ђинђић није хтео ни мене ни СПО у ДОС-у, о чему сведочи и бивши амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери у својој књизи ‘Кад утихну овације'”.

Он овако гледа данас на 5. октобар:

 „Наравно да не би дошло до онаквог 5. октобра да није пао СПО, јер су 5. октобар одлучујуће извеле Милошевићеве службе безбедности, ЈСО Милорада Улемека Легије и земунски клан мафијаша и убица. Тако нешто било би немогуће да је СПО остао у ДОС-у. Било би немогуће да СПО прихвати савез с убицама с Ибарске магистрале, убицама Ивана Стамболића, Славка Ћурувије, судије Небојше Симеуновића, са разбојницима са ратишта у Хрватској, у БиХ, на Косову. Због тога су Удба и челници ДОС-а уклонили СПО из коалиције. Ово потврђује и изјава Ђинђића дата после 5. октобра: ‘Не знам да ли је већи историјски успех ДОС-а пад Милошевића или слом СПО’“.

На питање да ли је у том периоду уопште било могуће срушити Милошевића без подршке врха државне безбедности, одговара:

„И Милошевић и цела пирамида државног тероризма већ су били пред самоурушавањем. САД, ЕУ, огромна већина грађана Србије, већина часних људи у државном апарату, у војсци и полицији, радили су на тоталном слому диктатора и злочиначког режима. Уплашени од казни које их чекају, темељи државног терора – ДБ, ЈСО, Легија, ‘земунци’, у злодела умешани генерали војске и полиције – нуде савез ДОС-у у обарању свог падајућег врховног команданта. И ДОС прихвата загрљај с њима. И не само то. Све њих, после Милошевићеве оставке, ДОС проглашава за ослободиоце и хероје петог октобра. И препушта им власт над Србијом. Свакодневно су убијали кога су хтели, у Београду и целој Србији, пљачкали, рекетирали, киднаповали богатије људе и њихову децу… Приче да Милошевић није могао бити оборен без помоћи Легије и ‘земунаца’ срамота су за све лидере ДОС-а, а пре свега за Ђинђића и Коштуницу“.

Упитан како гледа на улогу Коштунице у паду Милошевића, а након тога и на власти, Драшковић каже да се Коштуница легитимисао самим тим што је пристао на коалицију са Легијом и земунским кланом.

„Додатно се легитимисао после петог октобра. Био је заштитник Црвених беретки, Легије, није допуштао смену Радомира Марковића, шефа Милошевићеве ДБ. Жестоко се противио и изручењу Милошевића Трибуналу у Хагу“.

Драшковић је раније изјавио да је слобода стечена 5. октобра личила на Легију, земунски клан и врхове ДБ-а… Сада, на питање да ли би историја Србије била другачија да је Зоран Ђинђић био бржи од својих убица и сместио их у затвор, одговара:

„Била би друкчија да је он био бржи од својих убица, али то је било немогуће. Они су њега довели на власт, а он је њима, као награду, предао Србију. До 5. октобра, Легија и ‘земунци’ су налоге за убиства добијали од Милошевића. После 5. октобра, пуне две и по године, Легија и ‘земунци’ налоге смрти и пљачке издају себи самима, а и премијер и министар одлазе им на ноге да приме наредбе шта морају да ураде. На захтеве СПО да се развласте државни терористи и приведу правди, Ђинђић је рекао: ‘Легија је херој 5. октобра и неће одговарати’. Све је то заборављено. Прекасно је Ђинђић увидео трагичну цену пакта који је склопио са ђаволом. И прекасно је одлучио да буде бржи од разбојника. Чим је то покушао, они су га убили“.

Опрема: Стање ствари

(Блиц/Н1, 5. 10. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Вук Драшковић, Зоран Ђинђић, Милорад Улемек Легија, Пети октобар, СПО, Слободан Милошевић