У свеопштој радосној постизборној атмосфери нико се није сећао да су после прошлих избора управо посланици Српске листе омогућили Рамушу Харадинају да формира Владу

Председништво Српске листе (Фото: Интернет сајт Српске листе)

Пошто AV 24 часа дневно посвећује предизборној кампањи за неке редовне или ванредне изборе, а коју никада не прекида, то је и ванредне парламентарне изборе одржане шестог октобра на Косову искористио као предигру за парламентарне изборе у Србији идућег пролећа.

Овим изборима претходила je бесомучна и добро припремљена навијачка кампања за Српску листу диригована из Београда. Oна се, заправо, огледала у претњама и притисцима српских бирача на Косову и Метохији како би своје гласове обавезно дали Српској листи, и тако онемогућили да „издајници“ из осталих листа који су учествовали на изборима освоје посланичка места у Скупштини Косова, и наставе да раде против интереса српског народа у јужној српској покрајини.

И кад је већ уочена опасност која вреба од „издајника“, било је неопходно да се на време предузму и неки не баш уобичајени кораци за демократске и поштене изборе, како би се спречила издаја српских националних интереса.

У том циљу су из Канцеларије за Косово и Метохију повели у српским срединама предизборну кампању под називом „Сигуран глас за Српску листу“. Сви српски грађани, а посебно они запослени у српским институцијама позвани су да изађу на изборе и гласају за Српску листу.. Од запослених се захтевало да се својим потписом обавежу како ће се њихов глас наћи на листи „Сигурних гласача“ а било је неопходно и да дају бројеве својих телефона.

И то није све.

Запослени су морали да гарантују како ће и сви чланови њихових породица који имају право гласа гласати за Српску листу а чији ће бројеви телефона такође бити достављени.

Једна од главних парола у позиву за излазак на ове изборе је „борба за опстанак српског народа на Космету“. Много лепо речено, једино никоме није јасно које ће то инструменте да користи држава Србија у тој борби за опстанак свог народа, после потписивања Бриселског споразума и других уступака учињених Албанцима.

Фото: Н1

У вези са припремама бирача за ове изборе, у августу је на Копаонику одржано посебно испирање мозга директорима српских школа на Космету, са циљем да под претњом отпуштања из службе утичу на своје професоре и наставнике да гласају за Српску листу.

И овом приликом читава предизборна кампања била је веома налик на начин којим медији у Србији (сем два-три изузетка) извештавају уочи овдашњих парламентарних или покрајинских и локалних избора.

Сви се они трудили да што више оцрне политичаре – политичке противнике Српске листе и укажу на могуће страшне последице по српски народ на Космету ако би неким случајем Српска листа била поражена.

Таблоиди и нетаблоиди, телевизијске станице са националном фреквенцијом (а и друге), уз њих и најстарији дневни лист на Балкану такмичили су се у томе ко ће изрећи веће погрде на рачун политичара који су се усудили да се за место у Косовском парламенту боре против оних којима је та места наменио AV.

Недостајали су само билборди са фотографијама Вође па да све буде као и у централној Србији у време предизборне кампање.

Шестог октобра Српска листа освојила је 98% гласова (баш као у неким земљама где је демократија мислена именица) у српским општинама на Космету и тако свих десет мандата предвиђених за српске посланике у Скупштини Косова.

Председник Србије дочекао је са огромним одушевљењем овај успех својих миљеника и похитао да лично објави податке о броју гласова које су освојиле листе. које су предводили Рада Трајковић, Рашић, Јаблановић и Петровић, док су медији истицали како „Срби са Космета нису подлегли притисцима и уценама“.

Ко ће га знати којим и чијим, али то више није ни важно.

После проглашења резултата избора, раздрагани победници окупили су у Косовској Митровици да прославе свој велики успех, пораз издајника, и кличу Аци Србину.

У свеопштој радосној постизборној атмосфери нико се није сећао да су после прошлих избора за Парламент Косова, управо посланици Српске листе а по налогу Аце Србина омогућили осведоченом непријатељу српског народа и неосуђеном ратном злочинцу, Рамушу Харадинају, да образује Владу Косова.

У чему им „издајници“ попут Раде Трајковић и осталих нису нимало помогли.

Categories: Судбина као политика

Tags: Александар Вучић, Војислав М. Станојчић, Српска листа, избори на КиМ, карусел