Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у суботу и недељу прославила је два велика јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Архиепископије и 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије
Вечерња служба у Цркви Светих Апостола Петра и Павла у Расу (Фото: ТВ Храм)
У Цркви Светих апостола Петра и Павла, у Старом Расу, служена је вечерња служба са петохлебницом којом је началствовао Епископ захумско-херцеговачки Димитрије у присуству више Архијереја Српске православне Цркве. Овим је у рашко-призренској епархији, која се сматра најстаријом епархијом СПЦ и срцем старе српске државе, започела дводневна прослава великог јубилеја и епархије и СПЦ.
Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у суботу и недељу прославља два велика јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Архиепископије и 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије.
Вечерњу која је почело у 17 сати у једној од најстаријих српских цркава, светих Апостола Петра и Павла, уз бројно монаштво и свештенство, присуствује већи број верника са Косова и Метохије, из централне Србије, Црне Горе и других делова.
Поред Епископа рашко-призренског Теодосија присутни су били и Епископ захумско-херцеговачки Димитрије, Епископ милешевски Атанасије и полашко-кумановски Јоаким. Присутни су били и игуман Високих Дечана Сава Јањић и игуман Манастира Драганца Иларион, а очекује се и долазак митрополита црногорског, који је и егзарх пећког трона, Амфилохија. Служба је праћена појањем призренских богослова.
У порти храма одржана је свечана академија, на којој су говорили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ рашко-призренски Теодосије.
У недељу, 8. септембра у Цркви Светих Апостола Петра и Павла од 9 часова биће служена Света архијерејска Литургија којом ће началствовати Митрополит Амфилохије као специјални изасланик Патријарха српског Иринеја, који из оправданих разлога, није могао да присуствује овој великој прослави.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Прво
.Патријаршијски и синодални Томос о автокефалији је Васњљенска патријаршија у прогонству (1219г.) предала Жичкој Архиепископији, а не никако Српској цркви.
Друго – називник народни (Српска) испред имена вјере птраотаца нашијех се ПРИЛИЈЕПИО тек 1930г.,
Треће.
Национализам,као и екуменизам и новотарије су – СКРОЗ СТРАНИ,ТУЂИ И ПРОТИВНИ учењу Цркве Христове (Св.Православне Источне цркве).
Четврто.
Тешка увриједа на блажени спомен св.Саве, али и богохуљење је – националистичка секташка измишљотина појам ,,Светосавље“. То постаје све више сметња Православној цркви.
Пето.
Када би Цариградска патријаршија у свом послању била изричито староставног духа (а што је и најобавезније) – лично бих волио да се вратимо под духовенствени омофор ТАДА сасвим оздрављене Цариградске патријаршије.
Двије штампарске грешке – не Васњљенска, већ Васељенска.
Не птраотаца, већ праотаца.
Наравоученије је – чистота вјере прадједовске , а Не нипошто ПОГУБНИ и екуменизам и национализам.