Епископ Диселдорфа и Немачке каже да је део разговора протекао у форми нормалног дијалога, „међутим, касније се све претворило у напад на епископа рашко-призренског Теодосија“
Епископ Григорије (Фото: Wikiperdia/Ašhabad)
Епископ Диселдорфа и Немачке Григорије рекао је да од председника Србије Александра Вучића, када је дошао у Патријаршију, где је заседао Сабор Српске православне цркве, није имао прилику да чује како гласи његов план о Косову, нити је то чуо било ко други међу присутнима у сали.
Он је додао да се разговор претворио у напад на епископа Теодосија.
Епископ Григорије је у интервјуу за недељник Време испричао да је Вучић рекао да је „током вишегодишњих преговора, супротстављену страну успео навести на правац против којег је она била од самог почетка, али да су опструктивним деловањем које је долазило из домаће средине ти преговори кренули у лошем правцу за нас“.
„Председник је нагласио и то да смо ми своју историјску шансу прокоцкали и да се можемо заносити још неко време идејом да је Косово наше, а да ће нас потом једног јутра неко пробудити и саопштити нам отрежњујућу истину, као што је било и у случају са Црном Гором“, рекао је епископ Григорије.
„Албанска страна, додао је, има неприкосновену помоћ западних земаља, а преговори су се претворили у истинско мучење будући да током разговора неретко падају и грубе речи, и – све у свему – питање је, по његовим речима, само времена где ће и на који начин тај болни чир да пукне“, пренео је епископ Григорије шта је још говорио Вучић на његово питање да ли има неки план о томе како изаћи из тренутне ситуације када је реч о Косову и Метохији.
Епископ каже да је део разговора протекао у форми нормалног дијалога, „међутим, касније се све претворило у напад на епископа рашко-призренског Теодосија“.
„То не само да није био дијалог него је једноставно био напад без икаквог основа, којем ту свакако није било места. Епископ Теодосије је још једном показао задивљујуће стрпљење и смирење, иако је састанак отишао у погрешном правцу и разговор је, по мом мишљењу, изгубио сваки смисао“, рекао је епископ Григорије.
Он наводи да је неколико епископа, међу којима је и он, присуствовало том састанку највише због њега – епископа рашко-призренског, управо зато што је тема била област у којој он управља Црквом.
„Нисмо могли, дакле, да не присуствујемо састанку, како због теме о којој је на том састанку требало да се говори тако и због епископа Теодосија, који је носилац највећег терета – питања опстанка нашег народа на Косову и Метохији“, рекао је епископ Григорије.
Додаје да је митрополит црногорско-приморски Амфилохије „као мудри старац, покушавао све време да разговор врати на прави пут, смирено говорећи председнику Вучићу да смо ту да мирно разговарамо, служећи се аргументима, те да ствари не треба да доживљава у толикој мери лично“. Према речима епископа Григорија, и други епископи су постављали питања и износили своје мишљење „у виду похвала и критика“.
„На крају се све ипак некако привело крају, али без јасног исхода, закључака и без изнесеног плана који би требало да понуди конкретно решење и излаз из тренутне ситуације на КиМ“, рекао је епископ Григорије.
Опрема: Стање ствари
(Бета/Данас, 23. 5. 2019)
Categories: Вести над вестима
Колико поражавајуће делује када међу четрдесет и кусур србских епископа једина светла тачка буде самозвани бискуп, изазивајући емпатију према оцеубици и духовном прељубнику.
Или када нас високо позиционирани патриота и верник од каријере, који се повремено потписује ни мање ни више него као Владика Николај, еуфорично убеђује да је архијеретик у ствари гласник Истине, те да смо глупи, наивни, духовно запуштена маса и заглупела пећинска руља квази-зилота , неинформисани и незахвални што имамо сумњу у позадину и његове стварне намере, заоденуте привременим одбијањем потписа канонизације Степинца или признања лажне државе Косово. А какву је поуку требало да извучемо из чињенице да Ватикан није признао НДХ и да је архијеретик окарактерисан као „највећа морална кукавица нашег доба”? Можда као символ непогрешивости.
Потпуни имагинаријум.
Војислав Крстић
Модерно спрдање са народом се одвија тако што се две стране договоре о међусобном нападању. У овом случају су то Григорије, и епископи шире на једној страни, а на другој страни Вучић. Жртва је свакако народ. Да су владике озбиљне не би узеле десет милиона евра за тобож обнову Храма Светога Саве, а затим још пар стотина хиљада након тога. Још увек није касно да врате паре, чиме би доказали барем неку озбиљност у одбрани вере и нације. Овако терају циркус без краја, а на штету као што малопре рекох самог народа. Нису далеко владике иза Вучића.
Грешиш @Љубиша. И вређаш. Кажеш : “Нису далеко владике иза Вучића . . . договорили су се о међусобном нападању, спрдају се са народом . . .”
Имаш ли ти неки доказ за ово, или ти то онако, као шалу ?
Деда Ђоле – чекам, као и ти, да видим неке доказе или аргумента већ недељу дана, али их нема. Има плусева на измишљотине режимских ботова, а минуси теби јер си се усудио да им поставиш једно просто и пристојно питање. Лаки је нешто нервозан!
A čudo @ANTIBOT da se deda Djole osvrnuo samo na neke navode od Ljubiše? U današnje vreme morate da pratite novčane tokove da bi došli do odgovora na neka goruća pitanja, a to je svakako na primer pitanje, ko je izdajnik u sopstvenim redovima. Toga na žalost kod nas ima dosta kao što znate. Na osnovu odgovora deda Djoleta, da se na žalost samo primetiti, da mantija znači automatski bezgrešnost. Jel to pravoslavlje? Deda Djole i Vi garantujete da nema izdajničkog krila unutar SPC? U prošlosti nije bilo izdajnika unutar sveštenih lica?
Ljubiša vredja ako pogadja, kako ja vidim. Hajde, na primer da krenemo od diskusije da je SPC najpre uzela deset miliona evra za obnovu Hrama Svetog Save, pa ćemo doći do nekih odgovora.
Izvinjavam se na latinici.
@Љубиша. Замисао или претпоставка да ће одговорно свештенство СПЦ вратити паре Влади Србије је смешна. Још је протојереј Жарко Гавриловић говорио за време свог живота о мафији унутар СПЦ. Тада му многи нису веровали. Осим тога Милан Стаматовић је дао одличан предлог да се седиште Патријаршије врати у Пећ, чиме би борба за опстанак Косова и Метохије, и уопште борба за опстанак српског националног бића била ојачана, на шта је „први међу једнакима“ узвратио коментаром да је предлог врло интересантан. Све у свему, једна врло тужна ситуација, да пастири СПЦ одавно више не одају утисак светосавских свештеника. Барем већина не.