Слободан Самарџић: Трампово писмо охрабрило Вучића да се оглуши о Путинов став о Резолуцији 1244

Што се Косова и Метохије тиче, Путин у Вучићу није имао саговорника

Владимир Путин и Александар Вучић (Фото: Танјуг/АП)

Можемо дуго да спекулишемо о чему су два председника разговарала „очи у очи“. Разумна је претпоставка да су две овакве прилике биле искоришћене за размену мишљења и ставова о Косову и Метохији. Тим пре што је заједничка конференција за медије показала мимоилажење у погледу најважнијег српског аргумента у сукобу око Космета. Тај аргумент, наиме, заступао је руски, а не српски председник. Он је (према извештају „Политике“ од 18. јануара) рекао: „…Москва се залаже за узајамно прихватљиво решење Београда и Приштине, али базирано на Резолуцији 1244 СБ УН“. На то је српски председник прећутао овај правни документ и, уместо његове потврде простим речима, помпезно рекао да је „…Србија спремна за разговоре и компромисе са Албанцима, али (да) неће да пристане на понижење“.

Разлика у ставовима два председника у вези најважнијег аспекта косметског питања избила је на видело после њиховог прошлооктобарског сусрета у Москви када је Путин одбио Вучићев приступ решења преко „разграничења“. И да Албанци нису драконском царинском политиком према Србији себи везали руке, ових дана не бисмо имали извештаје о посети руског председника Србији, већ извештаје о преговорима у вези разграничења. Мало скретање са путање коју су одредили Вашингтон и Брисел само нам је омогућило да се још једном уверимо у чврсту решеност председника Србије да се врати на прави пут уз један једини услов – да Албанци укину царине. Трампово писмо својој обесној албанској деци, са изричитим захтевом за повлачење одлуке о царинама, дошло је на адресата непосредно пре Путинове посете Београду. Оно је извесно Вучића охрабрило да се оглуши о Путинов став о Резолуцији 1244.

Али, зашто инсистирати на овом документу. Укратко, због америчке игре са међународним правом и Вучићевог статирања на маргинама ове игре. Ова Резолуција Савета безбедности УН вратила је косметско питање у оквире међународноправног поретка после насилног и противправног оружаног насртаја НАТО савеза на СР Југославију. Неколико година после јуна 1999. године САД и њени савезници увидели су да овај документ постаје озбиљна препрека за остварење њиховог ратног циља – пуне сецесије јужне српске покрајине. Њихов наум био је да се корацима фактичког отцепљења, које је пратила реторика „реалности“, дође до степена правног – дакле не само фактичког – признања Косова од стране Србије. Тиме је на первертиран начин признат значај правних чињеница као нужности у стратегији „коначног решења“. Овога пута требало је да de iure признање Косова од стране Србије обесмисли правни садржај Резолуције 1244.

Слободан Самарџић

Ово, разуме се, није могло да успе без одлучујуће сарадње државног руководства Србије. Извршне радње у овој ствари преузела је Европска унија која је морала да изиграва зов сирена, а њена песма о чланству Србије у Унији требало је да привуче омамљене морнаре. За разлику од легенде, песма је најпре привукла капетана који је од лета 2008. године брод државе усмерио ка имагинарном царству сирена.

Задатак државног руководства Србије од тада био је да косметску политику спроводи као да Резолуција 1244 не постоји. Али, пошто је она реално постоји, и ту и тамо се помињала првих година сарадничке власти, требало је серијом споразума са „приштинским властима“ градити једну нову правну ситуацију која би свој пуни правни квалитет стекла набујалим квантитетом тих споразума. Разуме се да је тиме био направљен велики правни хаос у самој Србији. Не само да су ови споразуми били политички штетни него су били и пративуставни на основу одлука Уставног суда који је њихов највећи број прогласио неважећим. Текуће владе, међутим, нису налазиле за сходно да ове одлуке Суда и примене.

Овакво стање добрано је закомпликовало западно решење косметског питања. Неспособна влада била је замењена другом (2012), која није могла ничим другим да се препоручи до обећаном ефикасношћу у реализацији здружене западне стратегије. То ново, делатно решења за Србију названо је „бриселски процес“. Који је био његов допринос?

Прво, Србија је званично признала надлежност устава и закона отцепљеног Косова за све актуелне и будуће договоре између „Београда“ и „Приштине“.

Друго, Србија је званично укинула и поништила своје комплетно легално и фактичко управљање јавним животом Срба у покрајини.

Треће, Србија се званично обавезала да ће са „Косовом“ (на равне части) потписати правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа. Јасно говорећи, Србија се обавезала да ће правно признати независност Косова.

Ове три ствари, које суштински обележавају политику српских власти од 2012. до данас, практично поништавају важење Резолуције 1244 и Устава Србије за косметско питање. Зато се ова два правна документа у унутрашњем политичком саобраћају уопште не спомињу (изузев као предмет спрдње), а у међународном само у тактичке сврхе. И док Резолуција 1244 још увек има своје међународне заштитнике, будући да залази у осетљиву област сецесије, домаћи Устав нема више заштиту ни свог уставног судског чувара, јер у званичним институцијама Србије и за њихове персоналне носиоце то је временом превазиђен документ.

Разуме се, руски председник није позван да брани Устав Србије, али се још увек осећа позваним да брани међународни документ против сецесије на конкретном случају Србије. Он ће то моћи све док Србија не призна независност Косова, а Вучићево ћутање о Резолуцији 1244 јасно говори о његовом путу без повратка. Није немогуће да ако Србија призна независност Косова Русија настави да прави проблеме западним силама у УН у вези пријема Косова. Али, то тада неће радити из разлога одбране међународног права и тиме права Србије, јер признањем Косова настала би нова правна ситуација. Русија би то питање евентуално задржала ради ценкања са западним силама поводом неких других међусобно нерешених питања.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 19. 1. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. Bravo, receno kratko i jasno.

    Свиђа ми се

  2. Однос значаја „царине” наметнуте од стране нато протектората званог Косова и Резолуције 1244 су као између муве и слона. Игнорисати слона и јурити за мувом је знак потпуног губитка здраве расудљиве моћи осим ако та егзибиција не купује још неки минут времена…

    Једно је сигурно, никакво правно санкционисано решење за КиМ није могуће без претходног укидања Устава Републике Србије. Али ко укине/промени Устав потписује историјску издају. Питање је ко је спремнији на овакав потез — шетачи или садашња екипа.

    Још један осврт на сами текст:

    ”…Прво, Србија је званично признала надлежност устава и закона отцепљеног Косова…
    Друго, Србија је званично укинула … своје легално управљање јавним животом Срба у покрајини.
    Треће, Србија се званично обавезала да ће са „Косовом“ … потписати правно обавезујући споразум…”

    Треба нагласити да није ”Србија” ништа ни признала ни укинула нити се обавезала. Све што је потписано је (не)дело малобројне групе номинално на власти, а углавном изнуђено, на основу уцена, претњи, лажних обећања и превара колонијалних господара. Такви документи су ништави у сувереној држави. ”Договори” донесени под разбојничком принудом биће поништени и игнорисани од власти која поштује Устав сопствене државе.

    Свиђа ми се

  3. Оно што може да забрине озбиљну јавност у Србији, је видна послушност Вучићевих сарадника у односу на његову садашњу политику према питању Косова и Метохије. Ако је врх СНС, пре Избора 2012. године, договарао и обећавао неким западним центрима моћи, да ће поступити по њиховим намерама и захтевима, не значи да је цела странка, а још мање коалиција за такав модел решавања. У томе треба тражити и наћи спас од неповољног и штетног решења за КиМ. Мало је вероватно да су сви сарадници Вучића спремни да га до краја прате у томе. Још када им се јасно стави до знања да ће бити појединачно одговорни за кршење Устава Србије. Ова њихова „хипнотична“ везаност за Вођу треба да се пресече док још има времена. Улогу у томе може да одигра и садашња Опозиција. Треба да се окану филозовских теза о демократији и слободи говора. Имала је Србија уназад ове две деценије и довољно слободе, али је по питању Косова и Метохије пропадала све дубље. Зато би захтеви Опозиције требали да буду са посебним нагласком на тај горући проблем.
    Што се тиче односа Руске федерације према овом питању, Велесила има доста разлога да се супротстави овом Вучићевом моделу компромиса са сепаратистима. Помињање у говору председника Путина, на конференцији за штампу у Београду, о потреби примене Резолуције СБ УН бр. 1244 није без разлога. Они ће то заступати у Савету безбедности УН независно о понашању Вучића. Јер Русија има веће обавезе према држави Србији, него према њеног садашњем председнику. Власт се мења а државне везе остају много дуже.
    Подударање слања писма председника САД Трампа косовским властима, са посетом председника Путина Србији, показује бригу САД, тј. дела администрације, да Русија не преузме већу улогу у томе. Није искључено да се и врх Србије обрадовао том писму „подршке“ Србији у вези са царинама. Јер им је дало могућност да се оглуше о порукама председника Путина или их ставе у други план.
    Уназад готово годину дана гледамо помало смешне догађаје о преговорима из Брисела. Она договорена ЗСО је заступана као „сламка спаса“ ако се оствари. Да би је мало потиснули у заборав или укинули, отворили су нови проблем – повећање такси на 100%. Сада из Србије више и не говоре о ЗСО него само о укидању такси.
    Не би требало занемаривати Устав Србије у контроли понашања врха Србије према питању Косова и Метохије. Јер Он стоји као главна и последња брана преговарачима. А да га промене, да био послужио њиховим (приватним) договарањима, то им неће лако проћи.

    Свиђа ми се

  4. Не разумем зашто би Путин долазио, ако ће Вучко само да га искористи у унутарполитичким надгорњавањима?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s