„Уместо крају историје присуствујемо крају географије“, писао је Пол Вирилио, „мислилац рата и катастрофе“ 

Пол Вирилио (Извор: egs.edu)

Закривљено путовање које је достигло савршену (безбједну) брзину, кретање које не иде од тачке A до B, већ се пролази у фиктивном међупростору, само себи бивајући сврха и циљ, неоорбитална путашествија, попут капитала који се умножава још једино кад се самоизмишља.

Искочивши из свог зглоба, свијет није друго до махнита честица, непредвидиво кретање које се непрестано безглаво лудира; брзина је стање свеприсуства, то је бијели траг у тренутку распрскавања.

Смрт има смисла тек уколико саму природу доводи у шкрипац… Као, између осталог, и војни теоретичар, Пол Вирилио нашу потоњу фасцинацију препознаје у – тоталном брисању, у смрти која наступа секундарно и нуклеарно!

И, заиста, идеологија Запада из себе изгони смрт, представљајући се њеним техничким господарем.

Потенцијал урбаног тестира се брзином која га трансформише; град је недефинисан простор који заводи тако што кретање супротставља њему самом; као вјечна опасност (естетика неизвјесног) која вреба иза сваког угла, град је празна, ментална пројекција, макета која се увијек већ ре-распоређује, склапа и расклапа.

„Са топографским памћењем могло би се говорити о генерацијама виђења.“ Пол Вирилио

Наслов и опрема: Стање ствари

(Сибин/ИН4С, 19. 9. 2018)

Прочитајте још

• Пол Вирилио: Информатичка бомба (II одељак, PDF)
• Пол Вирилио: Несреће су свуда (2003)

Послушајте још

Категорије:Преносимо

Ознаке:Пол Вирилио