Владимир Костић: Најскупља српска реч је будућност, а не Косово

Ни пре три године нисам рекао дајте Косово, већ да достојанствено напустимо илузију да можемо повратити политичку контролу над том територијом, каже председник САНУ

Председник САНУ Владимир Костић

Најскупља српска реч је будућност, а не Косово, изјавио је у интервјуу Фонету председник САНУ Владимир Костић, кога највише плаши да би „атмосфера страха“ и „спирала насиља“ на овим просторима, иако „не само овде и иако нисмо само ми искључиви кривци“, могла да се „окрене у неку врсту завршног конфликта међу нама самима“.

Напомињући да говори у лично име, као појединац, а не испред САНУ, академик Костић је у серијалу „Квака 23“ новинарки Даници Вученић рекао да „не разуме шта тачно значи разграничење“.

Костић је поставио реторичко питање „како је одједном ‘разграничење’, које је поменуто узгред, у говору приликом једног свечаног отварања, постало тема око које се развијају нове теорије и објашњења и шта би то заиста могло да значи“.

Уколико две заједнице, Срби и Албанци, „у прогресивном смислу не прихвате једни друге, и са овим и без тих граница, рат ће се догодити“, упозорио је Костић и предочио да смо, „хтели – не хтели, ми комшије и не можемо да ‘одвесламо“ из овог простора“.

Зато би, према његовом мишљењу, поред граница, требало узети у обзир читав низ других елемената, па и тај да између две етничке целине постоји једна „дилувијална страшна мржња, коју сутра неће спречити ни границе“.

Костић тврди да решавање проблема „мора да садржи озбиљне елементе, попут кооперације обе стране, у смислу заједничких пројеката, од заједничке границе, можда и заједничког тржишта“, али у овом тренутку нема жеље која би водила у правцу помирења ни на једној страни.

Једна од препрека је и „ирационалност која доводи до партократског обрачуна“, виђена пре неки дан и у скупштини Косова, указао је Костић.

Председник САНУ мисли и да „ми и тај народ на Косову албанске етничке припадности представљамо само корисне идиоте у играма моћи великих“.

„Лепо говоре из Европе да се гаде подизања зидова који прекидају сваки облик комуникације“, оценио је Костић, али је упитао „зашто то нису рекли и господину Трампу, који данас гради зидове и раздваја Мексико и САД“.

Костић тврди да данас у свету „нема конзистентности“, јер су „политичке одлуке диктиране искључиво оним што је војна и економска моћ“, коју смо, у једном тренутку, и ми осетили кроз суровост коју су бомбардовањем показали према овој средини.

Председник САНУ је указао и на могућност „меке изолације“ оних који се супротставе „ексклузивностима“ да се на Балкану ништа не мења.

Према ставу Костића, међународна заједница не допушта „неку врсту озбиљнијег разговора, нити нешто што би била нова конференција на којој би се по новим принципима разговарало о томе како прекомпоновати, не мапе, него суштину Балкана“.

Уз подсећање да је својевремено Европска унија, искључиво из своје политичке конјунктуре, примила у чланство оне „који нису испунили ни почетне задатке“, Костић је прокоментарисао да је готово „карикатурално да они који су прешли све Рубиконе говоре данас о принципијелности“.

У тај контекст он је сместио и изјаву канцеларке Ангеле Меркел, која се изјаснила против идеје о разграничењу између Србије и Косова и констатовао да је „овде поремећено право да се говори о светости граница, јер су оне пресечене на свим нивоима, зато што је једна сила, у комплексном смислу речи, то хтела“.

„А ми, имајући илузију да нас неко штити, у наученој беспомоћности, чекамо да нам неко донесе решење, да нам донесе ослобођење или коначно ропство“, проценио је Костић и признао да га мучи „неколико страхова“.

„Плашим се да не постанемо простор за подмиривање политичких рачуна“

Како је објаснио, посебно страх да је „овај простор можда кроз историју постао некакав ‘корисни идиот’, на коме ћете оштрити своју принципијелност, бити према њему, ако је потребно, и сурови, уколико је то битно за јединство око одређене идеје“.

„Нека сутра пљују по мени, али хоћу да кажем да се плашим да не постанемо простор за подмиривање извесних политичких рачуна са једном незадовољном Турском, или можда некакво евентуално залеђе америчког утицаја или нека врста резервоара за припрему оних којима ће бити дозвољено да, у идеји концентричних кругова у Европи, из мигрантске квоте пређу у цивилизоване средине“, прецизирао је Костић.

Указујући да му се идеја о концентричним круговима ЕУ гади и да је тај израз расистички, он је, с друге стране, уочио да „на овим просторима реалност одавно нема шта да тражи и да непрекидно живимо у врсти гипсаног модела“.

„Приметио сам да навођење реалности, и то не само по питању Косова и Метохије, чак и код мојих драгих пријатеља производи анксиозност, па и љутњу“, рекао је Костић, уз сликовит опис овдашњег васпитања које је произвело да себе видимо као „најбоље, највеће, најзначајније, архетипске јунаке који знају шта треба да ураде кроз историју“.

Костић је описао три проблема која су, по њему, доминантна у нашем друштву, међу којима је на прво место ставио „сулуду партократску искључивост“, која није иманентна само данашњој Србији, али је довела до тога да „вербални грађански рат траје овде јако дуго“.

Према његовом објашњењу, други проблем је „персонализација сваке власти“, која је „оличена у фигури вође, по принципу ‘зна Баја шта ради’, уз пратеће ритуале подаништва, видљивог и данас“.

„И овим што ћу рећи не ослобађам никога, поготово не оне који су лидери и који имају историјску одговорност, али у својој хипокризији ми овде ‘законито’ стварамо лидере и креирамо такав систем, који без обзира на то да ли неког сменимо, производи политичку навику да буде злоупотребљен, увек на исти начин, уколико не дође неко ко ће томе моћи да се супротстави“, оценио је Костић.

Као трећи проблем, он је означио „некритичко прецењивање сопствених домета, које готово хистерично некада упада у саморужење и самопорицање, као да смо најгори народ Европе“, што је бесмислица.

Говорити истину је лековито

У том контексту, Костић сматра да је једино лековито „покушај да се говори истина“.

Костић је, говорећи о различитом односу у друштву према Косову, нагласио да „не може да прихвати ни ставове оних који кажу да све треба прецртати, јер тамо имамо људе и историјске и културне споменике, али да му, с друге стране, нису јасни ни људи који ће зажмурити и рећи да је Косово наше, јер је реч о илузији“.

Будући да је пре три године изјавио да Косово ни де факто, ни де јуре више није у рукама Србије, Костић објашњава да ни тада није рекао „дајте Косово, већ да достојанствено напустимо илузију да можемо повратити политичку контролу над том територијом“.

Он истиче да је „најскупља српска реч будућност, а не Косово“ и подсећа „да смо већ једном били сурово кажњени када нисмо схватили да је срушен Берлински зид“.

Костић се боји да ни сада не разумемо околности, „згађен хипокризијом, и нашом и међународне заједнице“, и позива да напустимо „наше мантре“ и „покушамо да разговарамо чак и о стварима које нам се чине готово невероватним“.

Према његовом објашњењу, САНУ није попут Војске и Цркве хијерархијски устројена, нити је политичка странка да би имала јединствен став о било којем питању, укључујући и Косово.

Академија је „скуп уклетих, усамљених појединаца и не могу и не желим да их терам да гласају за један став“, рекао је Костић, али је истакао став академика да „желе да учествују у дискусијама и да су охрабрени да кажу шта мисле“.

Председник САНУ не зна да ли је његов став о Косову у оквиру Академије „мањински“, али примећује да данас „тај став изговара сваки државни службеник у много драматичнијем и горем облику“.

На питање да ли највиши државни представници питају или се консултују са САНУ о актуелним државним и националним питањима, Костић је одговорио негативно, али је нагласио да је „важно успоставити комуникацију“.

Како је рекао, „пре свега је важно да се успостави дијалог на нивоу парламентарних странака, јер су академије институције које, у политичком смислу, морају на известан начин да буду екстериторијалне, не да немају став, већ не могу да буду за или против ових или оних“.

Костић је, међутим, уочио да се „друштво налази у једној готово шизофреној дисоцијацији“ и подсетио да су „у једном периоду десне странке отимале мантре и идеје левих странака или грађанских“, док га данас чуди да „неке грађанске и леве странке готово преузимају вокабулар десних“.

Он је за секуларну државу и верује да је будућност једини завет, али не може да прихвати ни то да се Цркви оспорава да изрази став, поготово што је у појединим периодима на Косову била заправо „једина национална институција која је остала уз тај народ“.

Упитан да ли је та будућност у ЕУ, он је одговорио „океј, ако је могуће“, али је позвао да се „сакупимо“ и размотримо наше грешке, илузије и алтернативе, јер је Србија у овом тренутку „усамљена“ и налази се у „најстрашнијем геополитичком окружењу“.

„Морамо да нађемо начин да изађемо из те усамљености“, нагласио је Костић и поручио да „не смемо бити земља окружена непоћудним суседима, на неки начин агресивно расположеним, а ни ми нисмо мирољубиви“.

„Зато често понављам речи мога оца: ‘Ако у разреду од 20 ђака помислиш да си једини паметан, иди код лекара’“, закључио је Костић.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(РТС, 9. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

9 replies

  1. Зар је “ ово “ уистину лични став, истина и мудреније председника САНУ ?!?! “ Ова “ непристојна количина општих места, лажи, баналности, кича од мисли и речи, “ ово “ лицемерје и кукавичлук, нискост и подлост у тзв. промишљању , доживљају, искуству – та то је нитковлук најниже, комуњарске, кусорепате врсте… Овако јадно, титов ситнобуржуј и политички комесар без вере, части и образа, своје полуписмено, “ научно – елитистичко “ мишљење лишено сваке словесности и истине, јалово од самопорицања, самозаборава, од “ пуноте “ безобалне простоте и испразности, може поделити са себи равним у гмизању и бескичменом брложењу у калу и смраду – са вучићем, хајдином, дачићем, вулином, марјаном ристичевићем, жељком митровићем, бебом конобар поповићем и, свакако, са кумом божом маљковићем, шестоличким ђилкошем брозовим….
    П.С.
    Ангажовати онај буљук “ бренераша “ што локомотиву – сведока историје “ оправише да само дугмета остадоше „, да и САНУ сведу на меру и значај који уистину има – секундарна сировина на ђубришту и отпаду вучићеве Србије…

    Свиђа ми се

  2. „Nesvidja ti se nas poljski- Pod Zidom!- WC!? „- seljacki, neotesano tesao me otac. „Onda ti eno KAKAdemija, pa tamo se…“ (doslovno je, lukavac, rekao „seri“, ali ne pisem to jer je ruzno).
    Postadoh (K)akademac, a otac ce onako, neotesano, seljacko-srpski: “ Kenjkalo jedno, sad ne
    umijes ni da se…“ (doslovno je rekao: „seres“, ali nije kakademski to napisati, pa stavljam tackice,
    onako kakademski)- diluvijalni disocijalac!, mislim moj otac.
    I pljujte me vec danas, a ne tek sutra,ako vam ne govorim istinu; uostalom, na ovoj tezi Sam doktorirao, mislim sra… (doslovno mislim:“sranju“, ali ne stoji kakademiku da to I napise, pa, onako,
    stavljam tackice), a isto sra… ( hocu reci: doktorat)
    je poSranjen u Kakademiji i moze se odmah upotrebiti za ono sto je ruzno napisati, mislim- UH!

    Свиђа ми се

  3. ako vec Drug Vele-Izdajnuk, covek od HAYKE, KA3YJE KAKO JE „lekovito govoriti istinu“,
    onda treba i da JE JABHO & OTBOPEHO izgovori = bez KOCOBA HEMA Srbije, a ponajmanje
    bi taj jadni pogubljeni narod mogao da racuna na mir i prosperitet – Y 3AMEHY 3A odricanje
    od samoga sebe 😦

    Свиђа ми се

  4. Поздрав поштованом Владимиру Костићу, председнику САНУ, који на крају интервјуа каже :

    “да је Србија у овом тренутку усамљена и да се налази у најстрашнијем политичком окружењу . . . да морамо наћи начин да изађемо из те усамљености, да не смемо бити земља окружена непоћудним суседима агресивно расположеним, а ни ми нисмо мирољубиви”.

    Ако је многима најскупља реч БУДУЋНОСТ, онда не треба пребројавати мртве из прошлих ратова, већ градити мир са суседима. Као што раде паметни народи. После три страшна рата, Французи и Немци су саградили заједницу у којој већ 70 година владају мир и просперитет. Заједницу у коју су временом ушли скоро сви европски народи. У 2 Св рату Немци су изгубили велике територије и на истоку и на западу али су се посветили себи, избројали, засукали рукаве и изградили моћну и поштовану државу која има одличне односе са свим суседима. Чак и са највећим непријатељем из рата, са којим заједнички гради већ други гасовод.

    Свиђа ми се

  5. „Зато често понављам речи мога оца: ‘Ако у разреду од 20 ђака помислиш
    да си једини паметан, иди код лекара’“, закључио је Костић

    Користан савет за позицију и опозицију!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  6. С таквима на челу наших институција, „будућност“ заиста јесте најскупља спрска реч – јер будућности нећемо имати.

    Свиђа ми се

  7. У овом разговору са новинарком, Владимир Костић нам је дао и једно лично виђење :

    „Приметио сам да НАВОЂЕЊЕ РЕАЛНОСТИ, и то не само по питању Косова и Метохије, чак и код мојих драгих пријатеља производи анксиозност, па и љутњу“

    Ово Костићево виђење се и на сајту СС потврдило.
    Извесни коментатори уопште нису коментарисали текст.
    Они су напали аутора јер је сведочио РЕАЛНОСТ коју они не прихватају и, у изливу мржње, назвали га : “лицемер, кукавица, нитков, кусорепата врста, титов ситнобуржуј, политички комесар без вере части и образа, какадемик, друг Веле-издајник . . . “

    Портал СС има један висок и завидан ниво – резултат дугог и великог рада. На свима нама је да поштујемо правила коментарисања и избегнемо “неумесне осврте на личност, приватан живот, увреде, претње, непристојан речник, било какву нетрпељивост . . .”

    Обзиром да СС не брани похвале, додајем да ми се Костићева анализа стања допала и да сам врло срећан што се на челу цењене САНУ налази један мудар, отворен и храбар човек.

    Свиђа ми се

  8. Онако фино, грађански: Моје поштовање, Госн;
    Ви с в ј е д о ћ(баш „ћ“!)и т е РЕАЛНОСТ!- у ту сврху скидам Шешир, Гос’н ;дозволите ми,Гос’н, да, у ту сврху, изразим своју скромност и, ако ми дозволите, да вам саопштим да сам и ја с в ј е д о ч и о безброј дјелова РЕАЛНОСТИ, наравно много скромније него Ви,Гос’н; и сада је, Гос’н, баш као и Ви, свједочим, скромније, наравно, него Ви; можда је ова скромност и из разлога што ја то онако из д и п л о м а т с к и х с ј е ћ а њ а, а Ви, Гос’н, из Срца Науке…Ако ми дозволите, Гос’н, да се препоручим: о толико дјелова РЕАЛНОСТИ сам с в ј е д о ч и о да мислим да бих могао много више свједочити када бих био и чланом Срца Науке којем сте Ви
    Человођа, те, у ту сврху, унапред изјављујем да би ми највише одговарала Столица (у дипломатији сам имао, Гос,н, Фотељу, но не смета…ха, ха) у Срчаној Крлетки именом
    Свједочење РЕАЛНОСТИ. Ту бих, Гос,н, у цјелости посветио се свједочењу РЕАЛНОСТИ коју већ више од сто година и м е н у ј у као јован стерија поповић, а нико о истој и да с в ј е д о ч и…
    Љубим руке, Гос’н, мој Наклон и Скинути Шешир!

    Свиђа ми се

  9. Народ који се одрекне своје прошлости нема шта да тражи у будућности.
    Јер, ко ће да обраћа пажњу на народ који сам пљује по себи, ко ће поштовати такав народ?
    Србска “демократија“ је изнедрила такве олоше, лажове, лопове и квази интелигенцију да је то уникум, то је српски рецепт како најгори постану перјанице друштва у сваком погледу.
    Тако је и са САНУ, на чијем челу имамо “мудраца“ који је експерт за одваљивање глупости, за давање изјава које су његов специјалитет а боме и његов знак распонавања.
    Када би нас, бар мало ослободио својих мудролија, да покуша да се мало релаксира?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s