Милош Ковић: Видовдански Позив и Петровданско Сабрање

Не заборавимо да су наша највећа прегнућа, у последњих неколико векова, започињала у манастирима

Милош Ковић (Фото: Медија центар)

Раскол између српских власти и српског друштва поводом Косова и Метохије временом постаје све дубљи и непремостивији. Да подсетимо, напори власти да се кроз „унутрашњи дијалог“ друштво увери да је добро и нужно да српска држава одустане од своје територије, суверенитета, Устава и међународног права, обесмишљени су већ на Бадњи дан 2018, Апелом за одбрану Косова и Метохије. Овим документом прва имена српске цркве, културе, науке и јавног живота, а потом и преко 23.000 грађана, затражили су да српске власти одустану од „свеобухватне нормализације односа“ и „размене територија“ са „Косовом“.

Исту поруку је, потом, српским властима упутио лавовски део учесника у „унутрашњем дијалогу“. И чланови САНУ и Матице српске, својом убедљивом већином, определили су се за политику „замрзнутог конфликта“, који подразумева низ мера које се могу предузети у ишчекивању долазећих промена у међународним односима. Највећу тежину имала је Порука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 10. маја, у којој се Црква изјаснила против даљих уступака, против поделе Косова и Метохије, за поштовање Устава и Резолуције 1244 УН.

Коначно, истраживање које су спровели „Нинамедиа“ и Институт за европске послове показало је да 81 одсто грађана Србије не би мењало Косово и Метохију за приступање Европској унији. Према анкетама „Фактора плус“, 63 одсто грађана подржава „замрзавање конфликта“, 53 одсто би се определило за употребу војне силе ради одбране сународника на Косову и Метохији, док 61 проценат сматра да бриселски преговори теку у лошем правцу по нашу земљу.

На Видовдан је тридесет јавних личности упутило још један позив српским властима да одустану од предаје и поделе Косова и Метохије. Чињеница да је овај Видовдански Позив настао у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда и да су његови потписници у потпуности стали иза Поруке Светог архијерејског сабора, показује да отпор поприма традиционалне, историјом освештане форме.

Српски медији прећутали су све Апеле, Поруке и Позиве српске Цркве и српског друштва. На Видовдан су били заузети харангом против митрополита црногорско-приморског и егзарха Трона пећког Амфилохија и против народног посланика са Косова и Метохије, Славише Ристића. Због тога нису стигли да објаве ни да се на Видовдан појавио одлично написан Студентски проглас за Косово и Метохију.

Коначно, у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима одржано је Петровданско Сабрање монаштва, Срба са Косова и Метохије и потписника Видовданског Позива. У присуству преко 300 учесника, укључујући и низ игумана, чланова САНУ, професора и студената Универзитета у Београду, разговарало се о стању на Косову и Метохији, о погубној политици српских власти и о путевима за решавање сукоба на Косову и Метохији. У тексту обраћања српским властима, усвојеном на Сабрању, указано је на то да би „потписивањем ’правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа’, или споразумом о подели, Косово и Метохија припали Великој Албанији и НАТО-савезу“, чиме би се „угрозили животи наших суграђана на Косову и Метохији“. Закључено је да је Заједница српских општина „структура неустановљених надлежности, која би постојала унутар устава и законā ’Косова’“, и да би она „служила само као залога признања те мафијашке ’државе’, притом без могућности да Србима са КиМ пружи заштиту“. Истакнуто је и да „не постоји уставни и законски основ да се сазива референдум о темељним уставним питањима“, као и да „Устав Србије и Резолуција 1244 УН дају српским властима овлашћења да сачекају и да се припреме за наступајуће промене у међународним односима, које ће омогућити праведно решење косовског сукоба“.

Међу потписницима Видовданског позива и Петровданског обраћања су, поред низа игумана наших најугледнијих манастира, генерал Божидар Делић, пуковник Стеван Ђуровић, Марко Јакшић, Славиша Ристић, Звонко Михаиловић, Ненад Којић, Драгиша Миловић, Александар Ђикић, Александар Ћорац, Митра Рељић, Валентина Питулић, Матија Бећковић, Данило Баста, Часлав Оцић, Коста Чавошки, Смиља Аврамов, Мило Ломпар, Слободан Антонић, Слободан Самарџић, Александар Липковски, Часлав Копривица, Слободан Владушић, Срђан Шљукић, Дејан Мировић, Слободан Рељић, Јован Душанић, Бранко Павловић, Александар Павић.

Медији су, наравно, прећутали и Петровданско Сабрање. Не заборавимо, међутим, да су наша највећа прегнућа, у последњих неколико векова, започињала у манастирима. Нема сумње да Црква, удружена са водећим представницима српског народа, има сасвим довољну моралну снагу да заустави ово клизање наше земље у потпуну пропаст.

Ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду

(Политика, 17. 7. 2018)

Advertisements

3 thoughts on “Милош Ковић: Видовдански Позив и Петровданско Сабрање”

  1. Из неког разлога заборавили сте да као потписника
    наведете и Марка Радосављевића, “бившег“ Епископа
    Артемија, а Он је Свој потпис “депоновао још 2013.год.?!
    Зашто не позвасте “бившег“ епископа Артрмија?
    Рекао би вам и поручио оно што је рекао и поручио
    још 2013 год.!

    СРБИ НА ОКУП:
    “Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ
    на коју је политичко вођство у Србији већ пристало. Став
    Срба са Косова и Метохије
    треба да буде да власт у Србији може да чини шта год хоће,
    али Срби са Косова и Метохије на то не смеју да пристану и
    тако као недужни народ прихвате на своја плећа одговорност
    ове националне и историјске издаје.

    Епископ Артемије“

    Данас се пред нашим очима одвија Бој на Косову!
    Није то бој крвљу и телом, већ бој Свето-Савско-Православног
    духа са духовима таме и зла у поднебесју – “Бриселског
    споразума“.
    Представник Светосавско-Правосланог духа је србски народ са
    КиМ, а промотер и представник таме и зла /“Бриселског
    споразума“/ је Александар Вучић /са свим својим домаћим и
    страним помагачима/.
    Дакле, Срби са територије КиМ су на историјском простору и у
    историјском тренутку, у првој линији одбране Свето-Савско-
    Православног духа, и њима је припала та част и достојаснтво
    да одбране КиМ за вјек и вјеков.
    Они су у томе сложни /сви до једног, са изузетком
    појединачног олоша/, без обзира на све лукавости “ЛАТИНА –
    СТАРИХ ВАРАЛИЦА“.
    А тамо где је слога – ето и Бога за савезника.
    А тамо где је Бог – ко ће онда против Бога и Његових савезника
    – СРБА!
    Срби са КиМ добили су савет и подршку свог Епископа Артемија,
    на правди Бога протераног са КиМ – по директиви Вашингтона
    и Брисела, заклетих непријатеља Бога и Срба!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Нека крепкост Петровданског сабрања, осољена у Сланцима, ( свакако са, духовно барем, свеприсутним Владиком Артемијем ) једнака буде оној сили коју је, у Господу уснули истиноносац, Жарко Видовић као откривење посведочио у стиховима Филипа Вишњића, а у безвременој и велебној заветној песми “ Почетак буне на дахије „, у стиховима које је Филип слепи видео унутарњим видом духовним, крепкошћу и благодати Духа Светога, а онда их у глас и гусле звук сочинио… Ваљано и важно је свакојем верујућем и истиномислећем Србину прочитати Жарково слово…

    Свиђа ми се

  3. Сви су се одредили, цела Србија. Oстали су само Војска и МУП. Не знам да ли они морају по службеној дужности да чувају ову нашу државу или мора неко да им нареди …јадни ми ако морамо о томе да дискутујемо…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s