Лука Вукадиновић: У речи је живот, али у речи је и смрт

Украше ми име људи без лица и пријатељи без срама.

Засуше камењем моју авлију.

Отеше моју имовину и моју годину у трену разграбише.

Лука Вукадиновић

А очи све виђеше и сузу пуштише кад саме осташе.

Виђеше очи моје муку моју.

Нека моје, но’ и туђе, туђе око најдубље види и прелази преко границе најдубље.

Дубина погледа леденог страх шири у туђим очима њежним и благим.

Плитко око, оштрог погледа, немир буди у младим очима.

Трен је један разиграни, љута зебња обузела па се млада моја нада у почетку осушила.

Плашим се јутра и магле јутарње и првог звука пошто сване.

Ено их коњи врани, крвавих глава крај срушеног дома мога господара.

Ено жене мушког лица, огњем гори у огњу се купа.

Ено моје среће која плаче сама, она сузе лије, она није крива.

Ено се рађа у пустињи свијета, далеко од отровног вијека, ено родио се син, отац будућег сина.

Ево небо игра и тресе се тмина, ево сиједи старци дарове носе.

Води их сила, мач истине брани, љубав и мудрост препреку руше.

Ено мога цара у наручју мајке, далеко од престола, далеко од славе.

Грије га дрво неугасиво, гори двије хиљаде и кусур година.

Казују сиједе главе ријечи разне и ријечи стране, казују и ријечи тешке и ријечи благе.

Тежина слова, само једне ријечи некад бива сташна некад многе спаси.

А од прве ријечи настало је вријеме, а вријеме памти ријечи, у времену ријечи сабирају људи.

Није нам слава једина мана, много је трулог ропства у нама, много је тешког стања пред нама.

Проговори да знам шта си.

Почетак је крај а и крај почетак, зависи од ријечи твоје и од вјере твоје.

А краја нема.

Има дао је Бог, има још мудрих ријечи што чувају све оне лошости од пропасти, дако се некад ове лоше саберу.

Доћи ће вријеме кад ће се ријечи сабрати.

Ријечи сабрати и на кантар ставити а једна ће страна превагнути.

Дај Боже она мудра.

Пази шта говориш мили брате и чувај ријечи већ речене и записане, јер Ти си их писао животом.

И дођоше сиједе главе и пред народ стајаше и рече ријеч прву, ријеч последњу.

И наступи крупан човјек без главе и душе и поче радити што му казаше…

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s