Ознаке

, , , , , , , , ,

Новинарка „Слободне Европе“ Бранка Михајловић објавила је у овом медију прилог „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“.[1]  Тема новинарског прилога је предлог закона о уређењу меморијала на месту нацистичко-усташког логора Сајмиште.

Немачки војници стрељају омладину у логору Сајмиште, 1943.

У прилогу, у изјавама саговорника ауторице, има више историјских неистина.

Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора Србије: „Логор јесте формално био на територији НДХ, међутим, логор је био под контролом окупатора и квислиншке владе Милана Недића. То се потпуно занемарује и Србија се амнестира од одговорности.“

Да преведем на народски језик: Србији треба наметнути одговорност за логор Сајмиште (Земун) 1941-1944. а то уједно значи и амнестирати злочиначки апарат Хитлера и Павелића.

Пођимо редом, аргументима, да разоткријемо фалсификате председнице Хелсиншког одбора Србије и њеног сакривања одговорности Хитлера и Павелића негде у таму заборава :

1) Зар Соња Бисерко не зна да је прва локација логора била предвиђена у Сремској Митровици, далеко од Недићеве Србије и да Милан Недић (логично) са тим везе нема?

2) Да ли је могуће да у Хелсиншком одбору Србије (ХОС) не знају, какав услов је Независна држава Хрватска поставила нацистичкој Немачкој, приликом оснивања логора на Сајмишту, крајем 1941: да у логору не буде стражара Срба !

3) Зар председница ХОС не зна да се у „Хрватској енциклопедији“ у издању Лексикографског завода Мирослав Крлежа логор Земун (Сајмиште) спомиње под одредницом „Концентрацијски логори у Хрватској“? Зар је, по вама гђо Бисерко, Милан Недић био поглавник НДХ? Ова назови-енциклопедија додуше уопште не спомиње Србе међу логорашима, иако су они чинили више од 80% мученика на Сајмишту али о том – потом.

4) Да ли у ХОС знају шта је јануара 1946. године за логор Сајмиште записала Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (Саопштење број 87)?

Цитирам: „Кроз сам логор на Сајмишту прошло је око деведесет до стотину хиљада људи. Огромна већина свих заточеника били су Срби“.

5) Да ли господо знате да су у логор Земун (Сајмиште) десетине хиљада људи отеране само зато што су Срби православне вере, да би се спровело „чишћење“ територије НДХ од Срба? Знате ли нпр. за сведочење Марије Сабо, Хрватице из Бијелог Брда код Осијека на суђењу Алојзију Степинцу 1946: само из овог села код Осијека отерано је у логор Земун 360 људи од којих је 56 убијено.

6) Зар не знате чињеницу да је документација о злочинима у логору Земун 1945. сакупљана у оквиру Анкетне комисије за злочине на подручју Војводине. Тада ником на памет није падало да у вези са тим повезује Београд и Недићеву Србију!

7) Да ли знате за извештаје Главног стожера домобранства Независне државе Хрватске о броју Срба Козарчана упућених из Босанске Дубице у логор Земун јула 1942: „12. српња око 1.000; два дана касније 2.374 особе; 15. српња 1.400 заробљеника и заробљеница“. 5.000 људи у три дана! Јесу ли и то греси генерала Милана Недића?

8) Да ли сте ви из ХОС чули за суђење нацистичком злочинцу Ајхману у Јерусалиму 1961. године и знате ли за изјаву сведока Александра Арнона, некадашњег секретара Јеврејске општине Загреб у вези броја заточеника који су прошли кроз логор Сајмиште? Ако не знате, цитираћу вам : „Око 90.000 лица (напомена: опростите, ја још употребљавам израз „лица“ а не „особе“, тако сам у детињству у мом родном Земуну научио и то нећу мењати), укључујући 7.000-8.000 Јевреја било је заточено тамо“. Питам вас: осим 8.000 жртава Јевреја о којима је говорио А. Арнон, које националности су били преостали мученици са Сајмишта?

9) Знате ли ви, који покушавате да умањите злочине Павелића и Хитлера, шта су зликовци радили нашим Сремцима? Ево вам података: 22. јула 1943. злочинац Бауер, шеф румске полиције са 14. СС полицијским пуком, доведеним из Француске, убија у Угриновцима 16 људи а 170 шаље на Сајмиште; из Добановаца је отерано на Сајмиште 260 људи итд. Какве то везе има са Недићевом Србијом?

10) Упознаћу вас и са наводима из књиге Жарка Атанацковића „Земун и околина у рату и револуцији“ („Нолит“, Београд 1962) у вези ликвидације (1944) злогласног Берислава Северовића, шефа политичког одсека усташке полиције у Земуну и његовог заменика Боже Шарића: „…чекала их је осветничка рука народа да им суди за жртве у ЈАСЕНОВЦУ и Новој Градишки; да их казни за масовне злочине на Сајмишту и Бањици, у Сремској Митровици и Вуковару…“. Хоћете ли и одговорност за жртве Јасеновца, Нове Градишке, Сремске Митровице и Вуковара подметнути Србији и Недићу? Да, ви ћете се сада запитати је ли могуће да је усташка полиција упућивала и на Бањицу? Па, молим вас, верујте вама милој титоистичкој историографији барем у оним деловима где не фалсификује! А злочиначки „рад“ на Сајмишту мучитеља, усташког зликовца Северовића, којему није било доста злочина у самом Земуну, добро је познат јеврејским организацијама.

11) У ХОС би, ако се удубе у историјску литературу, могли да сазнају да су на Сајмишту били заточени и припадници неких јединица под Недићевом командом – тзв. легализовани четници, који су пружили отпор нацистима приликом покушаја разоружавања. Ту чињеницу наводи историчар Венцеслав Глишић у свом делу „Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941-1944“ (Београд, 1970): „Крајем 1942. било их је у логору око 500. Иако су били одвојени, и за њих је важио исти режим тортуре као и за остале затворенике“. Сваки коментар ове историјске чињенице је непотребан.

12) За припаднике СС-а није било границе на Сави нити је о томе питала Милана Недића. Нпр. када су они мог деду Николу Милованчева одвели на пролеће 1944. из Земуна на Бањицу, нису о томе питали ни Недићеву владу ни српску полицију – исто тако ни у једном другом случају.

13) Не могу а да не споменем на Сајмишту мученички пострадалог 1942. г., само зато што је био Србин и православни земунски свештеник, јереја и вероучитеља Ђорђа Живановића Врбашког. Зар вас није срамота, зар ћете и то приписати Недићу и Србији? Ми Земунци знамо истину о логору Земун и нећемо насести на тај провидни фалсификат.

14) Истину о Сајмишту можете сазнати и из сведочења Никодина Ђурашковића, који је са 1.200 црногорских четника после хапшења у Колашину доведен на Сајмиште 18. маја 1943. и ту су, пре упућивања у логоре у Немачку, остали две седмице: „Одмах смо подвргнути специјално суровом режиму својственом за концентрационе логоре Немачке… Међу стражарима је највише било Павелићевих усташа и Маџара, који су у служби немачке армије.“

15) У два маха (да не кажем „наврата“, што је данас учестало), у логор Земун су усташе и нацисти довели и Јевреје из Сплита, марта и октобра 1943, 121 жртву. Ови мученици затим су послани за Јасеновац. Да ли је и за то крив Милан Недић?

Сви ми знамо да у саопштењу Државне комисије у вези са логором Сајмиште из јануара 1946. није ни споменуто име Милана Недића и да тада то никоме није ни могло пасти на памет – биле су живе хиљаде људи који су знали истину. А онај, ко би да амнестира злочине Павелића и Хитлера, ипак се вара: има нас још доста живих, потомака оних који су живели у Земуну у време НДХ 1941-44.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Јадовно 1941, 2. 3. 2017)

_______________________

[1] Прим. ур: Пренето и на „Стању ствари“ – Sonja Biserko: Logor na Sajmištu bio pod kontrolom okupatora i kvinsliške vlade Milana Nedića.

Advertisements