Младен Обрадовић
Oткако је Србија ступила на „европски пут без алтернативе“, сећање на Светог Саву, првог Архиепископа србског, изложено је тихом али систематском прогону и брисању из свести и савести Срба.
У складу са планом Меркел-Вучић о промени свести србског народа и наметању протестантског погледа на свет, о Светом Сави нема никаквог помена у овдашњем јавном животу, сем једном годишње, 27. јануара, па и тада само као о школској слави, догађају уско везаном за основне и средње образовне установе. Први Архиепископ србски је тиме сведен на некакву полулегендарну личност из давне прошлости, која се мање-више бавила ширењем писмености и отварањем школа, и која за просечног Србина губи сваки значај оног тренутка када положи матуру.
На Савиндан ове, 2016. године, у ударном Дневнику РТС-а Свети Сава је поменут тек у 30. (и словима: тридесетом) минуту, и то уз наслов: „Српска православна црква и школа славе Савиндан“. За уреднике државне радио-телевизије, важнији од творца србске Цркве и оца србске нације били су: Александар Вучић и Хашим Тачи, који су управо на Савиндан наставили преговоре о предаји Косова и Метохије; Томислав Николић, који је на Савиндан делио Србима лекције о јеврејском „холокаусту“, али није нашао за сходно да макар присуствује литургији у Храму Светог Саве; Мило Ђукановић и његови нови коалициони партнери; вирус „зика“ који се појавио у Данској; бивши и садашњи министри који се свађају око тога ко је и како окречио железничку станицу „Прокоп“; и тако даље, и томе слично. Укратко, РТС-ов Дневник 27. јануара 2016. (као, уосталом, и било ког другог дана и године) представља слику и прилику оне Србије која, ни 80 година од почетка и 30 година од обнове радова на изградњи Храма Светог Саве, не може да изнађе новац за његов довршетак, али зато може, управо ових дана, да поклони арапским шеицима 22 милиона долара на име отписа дугова „Ер Србије“, или Јеврејској заједници 25 милиона евра на име „надокнаде за породице које су остале без потомака током холокауста“ (зашто бисмо тај новац Јеврејима исплаћивали ми Срби, који смо и сами били жртве геноцида, а не Немци и Хрвати који су га починили, питање је на које нема разумног одговора).
Свети Сава, манастир Милешева
Па ипак, ма колико се наши непријатељи трудили да Светог Саву гурну у историјски запећак, постоје и они Срби који знају да Савиндан није само дан за школске приредбе и по коју црквену проповед, већ је, по речима Светог Јустина Ћелијског, највећи и најважнији празник србске Цркве, државе и народа после Васкрса и Божића. Савиндан је највећа србска Крсна слава, светковина свих Срба на све четири стране света!
Ваистину, Свети Сава је најсвестранија и најсвеобухватнија личност србске историје: принц који се добровољно одрекао богатства и славе и постао монах; оснивач Србске Православне Цркве и њен први архиепископ; избавитељ Срба од латинске јереси, с једне стране, и великогрчког хегемонизма, с друге; највећи молитвеник и чудотворац међу Србима, како за земнога живота, тако и по смрти; највећи мисионар и духовни просветитељ србског народа; један од највећих србских задужбинара и, са својим оцем Стефаном Немањом – Светим Симеоном, ктитор манастира Хиландара; први србски законодавац, писац и преводилац зборника црквених правила и државних закона под називом „Законоправило“; први великан србске књижевности; непревазиђени дипломата; утемељитељ србског национализма, односно самосвести Срба као православног и државотворног народа, чији је смисао постојања – служба Христу и задобијање Царства Небеског; определитељ циља и смисла србске државе, владарске лозе, војске, културе, просвете и свега другог; најумнији и најближи Богу, а истовремено најсмернији и најкроткији човек који је икада ходао србском земљом; једном речју, највећи Србин свих времена!
И поред тога што се преселио у Небеску Србију пре готово осам векова, за нас, православне Србе, Свети Сава није ни мртав, ни далек. Он је, као и сви други Божији угодници, буквално – иако за телесне очи невидљиво – присутан међу нама сваки пут када га призовемо у молитви и обратимо му се за помоћ и заступништво пред Господом.
Зато и сада, док читамо ове редове, помолимо се Светом Сави да не презре и не одбаци свој многогрешни, али ипак крстоносни народ, него да „моли Христа Бога да нам дарује велику милост“ (како се каже у црквеном тропару посвећеном њему, Србину над Србима).
Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози!
Младен Обрадовић, Покрет Образ
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-71j
Categories: Преносимо
Ne bih se sasvim slozio sa naslovom ovoga clanka. Autor je mlad covek i mozda se ne seca ko je proterao Svetog Savu iz svesti srpskog naroda. Upucujem ga na “Ispovedno pismo buducim pokolenjima” oca Zarka Gavrilovica, iz koga citiram dva pasusa :
“Пријатељу, ти који будеш живео после нас на овој крвавој и намученој земљи, знај да је брат убијао брата само зато што он другачије мисли или верује да су деца шпијунирала своје родитеље, јер је то сатанизована власт од њих тражила; да су супруге одавале своје мужеве; да је пријатељ издавао свога пријатеља и кум потказивао свога кума. Неки чудни људи који се у Србији преко ноћи намножише, преког погледа и увек намргођени, обучени у кожне капуте или енглеске виндјакне, чуваху стражу чак и поред Божјих храмова да би знали ко у њих улази и излази, ко децу крштава и својим драгим покојницима опело држи, ко се код свештеника исповеда и шта исповеда . . .
А Србе редом расрбише, рођену браћу завадише, кумове раскумише и својту расвојише. Српску цркву нови агарјани на три дела поцепаше, српску нацију на три нације рашчеречише, тако да Срби оптуживаху Србе за грехе непостојеће, док српску државу на три државице раскомадаше.”