Митрополит волоколамски Иларион: Папин став према украјинском проблему даје наду за могућност сусрета са патријархом Кирилом

Украјински расколници су пријатељи Мираша Дедеића

Папа Фрањо и Света столица с разумевањем се односе према позицији московског патријарха у украјинском проблему. То даје наду за могућност организације сусрета патријарха московског и целе Русије и римског папе, каже митрополит Иларион

Фото Бета

Фото: Бета

Предстојећи дијалог Српске православне цркве и Римокатоличке цркве о канонизацији загребачког надбискупа кардинала Алојзија Степинца пратиће и Московска патријаршија, иако у њему неће учествовати. Други човек Руске православне цркве митрополит волоколамски Иларион Алфејев, шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, каже у интервјуу за „Политику” да очекује конструктивне резултате тих разговора, али напомиње да ниједна православна помесна црква не може утицати на процес канонизације којим руководи искључиво Римокатоличка црква. Иако папина посета Србији, како је и званично саопштено из српске Патријаршије, није била на дневном реду прошлонедељног састанка делегације СПЦ с поглаваром свих католика, медији су је ипак наметнули као тему. Тако се поново провукла и незванична теза да српски патријарх не би требало да се састане са римским папом, пре него што се с њим састане руски патријарх. Припреме за сусрет патријарха московског и све Русије и папе годинама су у току, и то није тајна. Митрополит Иларион много пута се баш тим поводом састајао с највишим званичницима Римокатоличке цркве, а срео се неколико пута не само са садашњим папом Фрањом, већ и с његовим претходницима Јованом Павлом Другим и Бенедиктом Шеснаестим. Као искусни црквени дипломата, на новинарско питање када ће се срести поглавар највеће православне помесне цркве и поглавар свих католика, шеф руске црквене дипломатије никад није директно одговорио нити лицитирао с датумима и најавама. – Разумљиво је интересовање јавности и медија за тај догађај, утолико пре што се никада у историји нису лично сусрели римски папа и патријарх московски и све Русије. Али, да би тај сусрет био заиста користан, неопходно је спровести озбиљне припреме, у смислу решавања проблема који још постоје између две цркве.

Од тога је најтежа ситуација у вези с односима међу православцима и гркокатолицима у Украјини. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века православни верници лишени су својих храмова у западноукрајинској регији због насилног деловања гркокатолика и њихова права до данас су угрожена.

Гркокатолици су, на своју руку, почели мисију на традиционално православним територијама источне и јужне Украјине. Током последњих догађаја у Украјини, гркокатоличка црква активно је подржала радикалне политичке снаге и иступала с оштрим нападима на канонску православну цркву.

Са задовољством желим да истакнем да се папа Фрања и Света столица с разумевањем односе према позицији московског патријарха у украјинском проблему. То даје наду за могућност организације сусрета патријарха московског и целе Русије и римског папе – каже у интервјуу за „Политику” митрополит Иларион Алфејев.

Папа Фрањо отворио је Годину милосрђа речима да католици и православци треба да превазиђу „грех поделе”. Како Руска црква гледа на те поруке и шта, у ствари, подразумева приближавање двеју цркава?

Тај позив папе видимо као знак заинтересованости за развој православно-католичких односа. РПЦ придаје велику важност односима с Римокатоличком црквом. Контакте остварујемо како на билатералном нивоу, тако и у мултилатералним оквирима Заједничке комисије за богословски дијалог између православних цркава и Римокатоличке цркве. Заједничка комисија сада се бави разматрањем питања о односу саборности и примата у васељенској цркви. Тај се однос традиционално другачије интерпретира у Римокатоличкој и православним црквама. Независно од сложености, надамо се успешном наставку рада комисије. Не мање важан проблем, како за Руску православну цркву, тако и за Римокатоличку цркву, јесте дискриминација хришћана, појава на коју је наш заједнички задатак да одговоримо. Ипак, рекао бих да је најважнији задатак православаца и католика сведочење свету о Христу, о непролазним јеванђеоским вредностима. У том сведочењу, по мом убеђењу, можемо и морамо данас бити уједињени.

У интервјуу листу „Комерсант” навели сте да је једно од главних питања којима се бави Руска православна црква заштита и помоћ хришћанима на Блиском истоку. Какве информације добијате из Сирије, на пример, и колико им РПЦ може помоћи?

У непосредном смо контакту с блискоисточним хришћанима, како са свештенством, тако и са верницима, и информације о њиховом положају добијамо из прве руке. Вести које добијамо су забрињавајуће. Према недавно објављеним подацима, Сирију је напустило око 40 одсто хришћана од два милиона, колико ју је насељавало 2011. године. Реалан број може бити и много већи. Људи беже од ратних страхота, екстремистичких и терористичких претњи. Будућност је неизвесна јер је Сирија разрушена ратним дејствима, а за поновну изградњу инфраструктуре, разрушених храмова и болница требаће много година.

Руска црква помаже материјално, учествујемо у скупљању хуманитарне помоћи, а, такође, на међународном нивоу инсистирамо на праву хришћана на заштиту од екстремиста.

Западни медији пренели су изјаве званичника Руске православне цркве о ангажовању руске војске у Сирији, уз тумачење да се њима позива на „свети рат”. Иако се у таквим интерпретацијама може прочитати зла намера, можете ли нам појаснити став Руске православне цркве према војним акцијама Русије у Сирији?

Што се тиче „светог рата”, та формулација је проистекла из некоректног цитирања речи једног свештеника. Нико није говорио и не говори од „религиозном рату”, о рату хришћана против муслимана, сунита против шиита… Реч је о неопходности борбе против међународног тероризма. Неважно је под којим паролама терористи изводе своје злочиначке акције. Чак иако они при извршењу тих монструозних злочина, за које цео свет зна, извикују „Алаху егбер!”, они су слуге сатане, а не Алаха. Данас је неопходно да се цела светска заједница уједини у борби против тероризма, а не само појединачне државе. Потребан је стваран, ефикасан одговор на злочине терориста на светском нивоу. Нису довољне само речи и изјаве – потребне су конкретне акције.

Има ли истине у најавама да делегација Руске православне цркве неће доћи у Истанбул на Свеправославни сабор због захлађења односа Русије и Турске?

Руска православна црква дуже од педесет година активно учествује у организацији и припремама Васељенског сабора, почевши од првог претсаборног саветовања, све до данас. Не видимо разлог за одустајање од учешћа у Сабору или његовој организацији. У исто време, за нас је очигледно да време сазива светог и великог Сабора православне цркве, који треба да буде историјски догађај, зависи, пре свега, од степена спремности његових основних одлука. Видимо да је та припрема још далеко од завршетка, иако су се многе помесне цркве активно укључиле у процес припреме. Треба обратити пажњу на погоршање политичке напетости у свету, укључујући Турску, на раст терористичких претњи којима су пре свега изложена наша хришћанска браћа на Истоку. Тим питањима баве се у многим помесним црквама и очигледно да је потребна свеправославна дискусија.

Крајем прошле године патријарх српски Иринеј послао је писма патријарху Кирилу и митрополиту кијевском Онуфрију у знак подршке Украјинској православној цркви, чији су поједини храмови насилно заузети. Можете ли појаснити шта је разлог конфликта и каква је ситуација сада?

У Украјини, осим Украјинске православне цркве, коју признаје српска црква и остале помесне цркве, постоји неколико расколничких структура које не признаје нико. Пошто канонска Украјинска православна црква не подржава грађански конфликт и не заузима позицију миротворца, она је мета напада радикалних политичких снага у Украјини. То користе локални расколници, такозвана Кијевска патријаршија, и уз помоћ радикала одузимају храмове православцима у Украјини. Фалсификујући документа о власништву, изгонећи наше вернике из храмова, они приказују своје деловање као наводне „добровољне преласке” православних заједница у расколништво. „Кијевска патријаршија” је велики пријатељ црногорског расколника Михаила (Мираша) Дедеића, а имају и сличне методе. Сећате ли се како је Дедеић ударио старицу? А при узурпацији храмова у Украјини било је случајева кад су наше вернике, старце, жене и малолетнике, масовно пребијали и наносили им тешке повреде. Писма патријарха Иринеја имала су велики утицај на украјинску јавност и Украјинска православна црква је захвална Његовој светости патријарху Иринеју на важној подршци, као и ми у Москви. Данас је у Украјини више од 30 храмова под расколницима и ситуација је и даље узнемирујућа.

Добро сте познати, како београдској, тако и светској публици, као композитор. Могли смо да чујемо извођење вашег „Страдања по Матеју” на Коларцу 2011. године. Колико вам данас остаје времена за музику?

У последње време уопште немам времена за компоновање. Своју последњу композицију Кончерто гросо за солисте и оркестар написао сам пре четири године. Али раније написана музика, међу којима је и „Страдање по Матеју”, живи свој живот. Од премијере пре девет година, то дело је извођено више од осамдесет пута у разним земљама и у многим градовима у Русији. Постоје ствари које се не могу изразити речима и оне се могу изразити једино музиком. У своја музичка дела уложио сам део свог срца и ако имам прилику да присуствујем њиховим извођењима, увек осетим одговор публике. Тако је било и у Београду 2011. године.

Јелена Чалија

(Политика, 23. 1. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Yd

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

2 replies

  1. Ovaj kad zine laze.
    Ekumenistima se ne smije NISTA vjerovati i kad golom zadnjicom na vruc sporet sjednu.

    „Trgovac laze smujuci se, zena laze kada place, a ekumenista laze kad zine.“

    Свиђа ми се

  2. Украјински унијатизам као и црногорски су покренути папским прозелитизом и то једини узрок унијатизма у Украјини као и у Црној Гори, а преговори са Ватиканом по тој основи су само спиновањ стварности и манипулисање медијиско и политичко на штету православља, Русије и Србије.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s