Александар Вучић: Пре бих напустио владу, него да покварим пријатељство с Немачком

Томислав Николић: Бесмислено да прекинемо преговоре, али морамо им ставити до знања да не могу да нас понижавају

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да од Србије нико експлицитно није тражио да призна Косово, али и да „упућује на то да је сваки следећи папир који добијемо испуњавање њихове жеље да то схватимо као експлицитни захтев“.

„Немамо право да се правимо као да то нису затражили од нас и сада је време за разговор из којег ће уследити коначна одлука Србије и наши даљи потези“, казао је Николић за „Курир“.

„Иако се у нечему разликујемо, по питању Косова сви исто мислимо. Саслушаћу премијера и његов став“, додао је Николић.

Он је нагласио да је бесмислено да Србија због нових услова који су јој наметнути прекине преговоре са ЕУ, али и да мора да стави до знања да не може да буде понижавана и гажена, по цену да преговоре прекине сама Унија.

„Бесмислено је да ми прекинемо преговоре, али морамо им ставити до знања да не могу да нас понижавају и газе, по цену да их они прекину“, истакао је председник Србије.

(Танјуг/Искра, 15. 10. 2015)

Александар Вучић: Разговарао сам с Николићем, данас са патријархом

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да би прије напустио владу, него да поквари пријатељство с Њемачком.

Вучић је за београдску штампу нагласио да неће одустати од европског пута, али и да неће допустити да се Србија уцјењује.

kurir9(1)

„Прије ћу отићи из Владе Србије, него да покварим пријатељство са Њемачком“, кратко је рекао Вучић, поводом навода да је Њемачка уложила амандман на платформу о поглављу 35 којим се од Србије тражи да укине своје институције на Косову и умјесто административних линија постави границе.

Вучић ће поводом платформе за поглавље 35, али и захтјева Косова за чланство у Унеско данас разговарати са патријархом Српске православне цркве Иринејем и другим црквеним великодостојницима. Састанку ће присуствовати и министри правде, унутрашњих и спољних послова.

Премијер Србије је о овим темама јуче је обавио консултације са предсједником Томиславом Николићем.

Амбасадор Њемачке у Београду Аксел Дитман рекао је јуче да Њемачка не тражи од Србије признање Косова, као услов за отварање преговарачких поглавља.

„Познато је да се Њемачка унутар Европске уније залаже да, између осталог, поглавље 35 у преговорима Србије о чланству у ЕУ буде отворено сада. Неосноване су изјаве да ЕУ или Њемачка од Србије у том контексту тражи признавање Косова. Нема додатних услова“, казао је Дитман.

(РТРС/Искра, 15. 10. 2015)

Спутњик: Како реаговати на немогуће услове – чека ли Србију судбина Турске

Како решити новонастали проблем? Да ли прекинути преговоре са Европском унијом и које би санкције Србија због тога могла да претрпи?

„Немојте више да ми говорите о поглављима. Ако хоћете отворите их, ако нећете немојте!“

vucic-mustafa-mogerini

Овим речима је, бар према писању медија, реаговао српски премијер Александар Вучић на неформалном састанку са шефицом дипломатије ЕУ Федериком Могерини и косовским премијером Исом Мустафом у Бриселу.

Не улазећи у то да ли је Вучић заиста реаговао овако, или су у питању медијске спекулације, тек чињеница је да се новим амандманом на предлог платформе за преговарачко поглавље 35, који је поднела, према речима Марка Ђурића, директора канцеларије за КиМ, додатно погоршавају услови за евроинтеграције Србије.

Вучић је још пре одласка у Брисел рекао да, уколико пред Србију буду постављени немогући услови, чије испуњење би значило да се погази српска застава, неће у томе учествовати и да ће тад бити време за изборе. Ипак у исто време је нагласио да Србија нема другог до европског пута.
Како решити новонастали проблем? Да ли прекинути преговоре са Европском унијом? Да ли би Србија због тога трпела санкције и ако би — какве?

Доцент на Факултету политичких наука Маја Ковачевић сматра да осим политичког притиска земаља-чланица ЕУ које су признале Косово, формално гледано, никаквих последица не може да буде. Она сматра да би једино ново могло да се деси да ЕУ изгуби ефикасан метод уцењивања (Косово) нас.

„Оног момента кад је оно постављено као део поглавља 35, значило је само систем уцењивања за чланство. Као такво, са становишта ЕУ то је један врло ефикасан метод којим у ствари регулишу односе између Београд и Приштине, на начин који ЕУ види онако како она жели“, објашњава она.

Професор југоисточних европских студија и директор Центра за студије југоисточне Европе на Универзитету у Грацу у Аустрији, Флоријан Бибер, каже да је право сваке стране да има своје мишљење и да га изнесе.
„Србија има право да има други став, али она мора да преговара са ЕУ. У том смислу, ЕУ не очекује да Србија сад прихвати све предлоге Уније, али мора да буде спремна да разговара о томе. Ако би Србија сада рекла да не прихвати тај услов и да неће да неће да иде у преговоре то би био сигнал за ЕУ да Србија у суштини ни не жели чланство у ЕУ. Али с друге стране и ЕУ би прихватила да Србија каже — ми немамо исти став као ЕУ, сад морамо да разговарамо о томе“, каже он.

О томе да ли би евентуално „не“ Србије Европи, због условљавања у поглављу са Косовом, повукло за собом и неке санкције Србији, др Бибер каже:
„То би зависило од тога колико би се погоршали међусобни односи. Ако Србија одбије преговоре и тај процес то наравно може да буде видљиво кроз погоршање односа који би довели до таквог сценарија. За ЕУ је битан процес нормализације Србије са Косовом. То је битан спољнополитички успех.“

Ковачевићева, међутим, сматра да би евентуални прекид или застој у преговорима нама добродошао јер бисмо, како каже, били слободнији да водимо политику онако како ми сматрамо да треба, зато што не би била део процеса условљавања који је везан за чланство Србије у ЕУ.

„Дакле, Србија би у том смислу имала већу флексибилност. За нас би било најбоље да се нисмо таквим интензитетом залетали у процес чланства, пре свега што је неизвестан и дуго траје, и без питања Косова, а поготову у овој ситуацији. Дакле, ми смо се залетели да испуњавамо услове који су без преседана, кад је реч о Косову, а при том је потпуно неизвесна и перспектива учлањења и правац у којем ће се даље развијати сам процес европских интеграција, тако да смо ми просто дошли у ситуацији да дајемо много за неку неизвесну будућност. Кад кажем — дајемо много, мислим да чинимо велике уступке“, објашњава она, додајући да смо сувише рано пристали на велике уступке, који претходе не чланству, него отварању једног преговарачког поглавља.

Професор Бибер, одговарајући на питање зашто ЕУ условљава Србију Косово, објашњава да се не дешава ништа ново.

„Од почетка медијације ЕУ између Србије и Косова 2011. године, увек је било јасно да је са једне стране понуда ЕУ да ако се постигне неки договор око нормализације односа са Косовом, да ће Србија бити награђено статусом за кандидата и почетком преговора“, сматра он и напомиње да ЕУ тражи нормализацију односа Србије и Косова, али да нико није дефинисао шта на крају то мора да значи.

„Моје мишљење је да је тешко видети неки резултат преговора у будућности који неће водити до признања Косова“, каже он, додајући да је то нешто што би могло да дође на ред тек за пет до шест година, кад Србија буде ближа ЕУ.

rs.sputniknews.com

(Искра, 15. 10. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-60T



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар