Степинац и командант Јасеновца обманули свет

Надбискуп загребачки Алојзије Степинац, кандидат за свеца Католичке цркве, све вријеме трајања Независне Државе Хрватске био је, дипломатски речено, нијеми свједок злочина и геноцида.

Alojzije-Stepinac1-rtrs

Фото: РТРС

Док су се свакодневно одвијала најмонструознија клања и ликвидације Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста, и то не само у Јасеновцу, Степинац остаје нијем, ћути пред злочином и геноцидом.

Истина, постоји једна биљешка у којој формално протестује код поглавника због “нехуманих увјета како су транспортирани заробљени Срби и Јевреји“ на путу у логоре смрти. Замислите само: нехумани услови транспорта! Да ли је то значило да би било у реду да су до последњег одредишта били “транспортирани“ другом класом хрватских жељезница?!

Али Степинац узима и активну улогу у прикривању злочина. Он је знао за један од најстрашнијих злочина Другог свјетског рата, убијање 22.000 српске дјеце с Козаре.

Само мали број њих преживио је овај масакр, и то из разлога да би се послали лажни снимци спасавања дјеце у Међународни комитет Црвеног крста у Женеви, како свједочи и један оригинални усташки “сликопис 38“.

У Павелићевој Хрватској побијено је 91 одсто Јевреја (око 30.000), а сам Павелић се хвалио Хитлеру у Берлину 1942. године да је он у Хрватској боље и ефикасније “ријешио“ жидовско питање него Хитлер и Немци.

Роми нису имали прецизне спискове својих сународника као Јевреји, али је општеприхваћено да је њих бар 40.000 нестало само у Јасеновцу.

Што се Срба тиче, преко пола милиона убијено је само у Јасеновцу, док су осталима расуте кости од острва Пага, преко Јадовна, Старе Градишке, Јастребарског (једини логор у Другом светском рату који је био резервисан искључиво за дјецу!) и широм Хрватске…

“Рјешење“ српског питања по формули “трећину убити, трећину покатоличити, а трећину протерати“ финализовано је “Олујом“ 1995. године.

Мали постотак одабране дјеце предат је католичким сестрама, које су их прво одвеле у раскужну постају, одакле су изашли чисти, окупани и обукли нове, за њих скројене усташке униформе.

У том, вјероватно најмонструознијем злочину Другог свјетског рата, Степинац је имао значајну улогу.

Два човјека су осмислила све, уз Павелићев благослов: Степинац и Љубо Милош, командант Јасеновца од 1942. године.

Сем што се с Максом Лубурићем, својим пријатељем који му је и нашао “посао“, такмичио у најмонструознијем убијању Срба и Јевреја, Милош је дошао на идеју како да сакрије трагове злочина.

За то је била одабрана група нових заробљених Срба. Лијепо и пристојно су их обукли. Ту су и већ поменута српска дјеца у усташким униформама.

Циљ је био да обману Међународни комитет Црвеног крста у Женеви и прикажу Јасеновац (трећи логор у свету по броју убијених) као радни логор! Степинац је обезбиједио да његов пријатељ из Ватикана, монсињор Мазучи посјети Јасеновац и посвједочи да је видео лијепо уређен радни логор?!

Иако је послије рата Степинац осуђен, остављен је да мирно живи у кућном притвору, гдје је и умро. И његов саучесник у спасавању врха усташке државе и изношењу опљачканог злата – др Крунослав Драгановић мирно је живио у Сарајеву, гдје је и умро 1967. године. Драгановић је оставио агентима УДБА своје свједочанство на девет хиљада страница, које је и данас недоступно јавности.

О томе да је сам политички врх Југославије учествовао у прикривању злочинаца, нисам имао представу док ми директно, у четири ока, није то рекао Симон Визентал у својој канцеларији 1986. године, када сам отишао у Беч да бих му однио документа која свједоче да је предсједник Аустрије Курт Валдхајм ратни злочинац.

Нисам му однио документа, и у Беч сам дошао само у кошуљи јер је све нестало: и кофер и документа.

– Све ти је узела југословенска тајна полиција – рекао ми је Визентал. – Слушај ме, они штите ратне злочинце! Ја сам још 1956. у Паризу са МОСАД-ом ухватио Ел Хусеинија, јерусалимског муфтију, који је био и духовни инспиратор злогласне Ханџар дивизије у Југославији и заговорник тоталног истребљења Јевреја. Када сам хтио да га предам Југославији, из Београда је стигао одговор: “Не, пустите га, он није на нашој листи ратних злочинаца!“

Вјеровали или не, ако бисте у архиви МКЦК у Женеви данас потражили нешто из тог времена о логору Јасеновац, не бисте нашли ни фотографију Макса Лубурића ни Љубе Милоша, већ само двије-три фотографије које идилично приказују најстрашнији логор смрти као мјесто гдје логораши од прућа праве плетене корпе…

Укинута државна комисија

По Титовом наређењу, 1948. године укинута је Државна комисија ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и његових савезника против народа Југославије! Овај документ је некадашњи југословенски савезни секретар за иностране послове Будимир Лончар чувао као највећу тајну, али се папир и данас налази у Министарству спољних послова под бројем 925-4/86…

У документу стоји да је од свих регистрованих ратних злочинаца Комисија за ратне злочине УН, од тражених 5.400 ратних злочинаца, установила да 2.700 мора бити испоручено Југославији јер су на А листи и никада не могу бити обухваћени амнестијом и да им мора бити суђено за стравичне ратне злочине. Од тога ништа није урађено: нити је Југославија тражила ове ратне злочинце, нити их је добила.

РТРС, Блиц, Данко Васовић

(Искра, 14. 9. 2015)

Празник Јасеновачких новомученика

Поводом празника Јасеновачких новомученика који се, по одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, празнује 13. септембра, у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Јасеновцу, одржан је састанак Одбора за Јасеновац.

Чланове овог одбора који за циљ има очување историјске истину о страдању Срба у јасеновачким логорима смрти, епископ славонски Јован упознао је са плановима да се у окриљу јасеновачког манастира изгради својеврсна меморијална зона, јер је управо страдање манастирског храма означило почетак голготе више стотина хиљада Срба који су скончали свој живот у јасеновачкој фабрици смрти.

Теолози и филозофи истичу да је борба за истину о јасеновачким жртвама дужност свих интелектуалаца, јер су јасеновачки злочини промијенили ток српске историје.

Владика Атанасије, епископ бихаћко-петровачки, каже да од овог скупа који је молитвено научни, очекује да нас емотивно и интелектуално приближи онима који су овдје пострадали.

Олег Солдат, са Филозофског факултета, Бања Лука, истиче да је интензитет, количина и начин страдања у Јасеновцу без преседана, као и да је то догађај који дијели епохе и означава, на више начина, биће српског народа.

Наука и научници морају да свједоче о истини која је протеклих деценија вјешто скривана, са циљем да се минимизира усташки геноцид над Србима.

Владика Јован нагласио је да се на сваки начин мора подржати истраживање и научна истина о Јасеновцу, јер, како каже, „нажалост, говора о Јасеновцу имамо инфлацију, а науке имамо дефлацију“.

Празник Јасеновачких новомученика биће обиљежен данас служењем литургије у Јасеновцу, док ће Међународна конференција, посвећена седамдесетој годишњици пробоја јасеновачких логораша бити одржана у Доњој Градини.

(РТРС/Искра, 13. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5ER



Categories: Преносимо

Оставите коментар