Да ли у евро пуца Ципрас или Меркелова

Ако пропадне заједничка европска валута, пропада и Европа, истиче немачка канцеларка

sstajnmajer-468

Запањен потезима грчке владе и њеног шефа: Франк Валтер Штајнмајер (Фото: Бета)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Приликом прошлогодишњег обележавања стогодишњице Сарајевског атентата, украјинска криза и припајање Крима Русији словили су у западним медијима за претњу која би могла да доведе до новог светског рата. Само годину дана касније, Владимир Путин је, чини се, у сенци грчког политичара Алексиса Ципраса, који се у различитим анализама европских медија и коментатора представља као савремени Гаврило Принцип, чији пуцањ може бити повод за распад еврозоне, а можда и Европске уније.

Угледни британски „Гардијан” указује да би пуцањ на надвојводу Франца Фердинанда могла заправо бити Ципрасова одлука да тражи од грчког народа да на референдуму гласа о условима страних поверилаца за решење грчког дуга. Лари Елиот, уредник економске уредника овог листа, сматра да референдум, који ће бити одржан 5. јула, има велики потенцијал да постане нови „сарајевски моменат”.

„Криза није само у томе да ли ће доћи до пражњења рачуна у банкама Грчке, иако је то сигурно главна претња. Није у питању ни то да ли су претерали у преговорима, иако сигурно јесу. У питању је будућност самог евра”, истиче Елиот и, између осталог, додаје да све што се догодило са Грчком представља пример тога шта се дешава када се политици дозволи да надгласа економију.

Према његовом мишљењу, грчка криза представља претњу за еврозону, додајући да ће многи на то рећи да је „Грчка мала, безначајна земља и да заједничка валута има боље механизме одбране него у лето 2012”. На све то Елиот истиче да су „дипломате у европским престоницама имале исти такав став крајем јуна 2014. године”.

Поједини коментатори су атентатора на евро и ЕУ јуче видели у председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру, чија је конференција за новинаре у Бриселу била својеврсна мелодрама, у којој је он, с једне стране, жестоко напао власт у Атини, а с друге се умиљавао Грцима и звао их да на референдуму гласају за споразум са кредиторима. Јункер је истакао да предлог споразума о условима исплате следеће транше кредита Грцима, који су понудили кредитори, „није глупи пакет мера штедње”, изјавивши да се после свих предузетих напора осећа „изданим”, јер су сви ти напори „недовољно узети у обзир”.

„Народ Грчке ми је врло близак срцу”, рекао је Јункер, апелујући на Грке да не изврше „самоубиство”.

Узимајући у обзир да је од почетка дужничке кризе у Грчкој драматично повећана стопа самоубистава, овај Јункеров коментар наишао је на осуду не само Грка већ и широм Европе. Штавише, чак је и изразито конзервативни и евроскептични британски портал „Коментејтор” у једном од коментара критиковао Јункерову нетактичност у тренутку највеће кризе у историји ЕУ. Цитирајући Јункерове јучерашње изјаве „којима се вређа демократски изабрана влада”, овај портал истиче да је Јункер полио 50 галона бензина на ватру и да је то „више него што би најзагриженији евроскептик, жељан потпуног распада ЕУ, могао да тражи”.

Према трећима, пуцањ у евро заправо стиже из Берлина, који инсистира на томе да нема отписа дугова, а да за нову траншу кредита Атина мора да прихвати, како је јуче истакла канцеларка Ангела Меркел, „великодушну” понуду институција које представљају кредиторе. Према њеним речима, постоје правила и принципи на којима је изграђен систем заједничке валуте, али она је ипак спремна да после референдума поново преговара са грчком владом.

Према оцени лево оријентисаних економиста, филозофа и коментатора, управо овај тврди немачки став представља опасност за евро и Европу. А да, ако пропадне евро, може да пропадне и ЕУ, истиче и сама Меркелова.

„Ако је изгубљена способност за проналажење компромиса, онда је Европа изгубљена. Ако пропадне евро, пропада и Европа”, изјавила је Меркелова на обележавању 70. годишњице од оснивања њене Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). „Европа мора бити у стању да пронађе компромис, али исто тако мора остати при својим принципима.”

Њен портпарол Штефен Зајберт је пак јуче саопштио да је канцеларка „очигледно расположена” за наставак преговора с Ципрасом „ако он то жели”. „Отворени смо за разговоре ако грчка страна осећа потребу за тим. Циљ нашег рада јесте јака еврозона. Грчка је посебан случај.”

Не само Меркелини демохришћани већ и социјалдемократе вицеканцелара Зигмара Габријела поприлично љутито су реаговали на одлуку Атине да распише референдум.

„Ја сам у одређеној мери запањен овим што смо у последњим данима доживели од грчке владе и посебно шефа владе”, рекао је за први канал немачке државне телевизије шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, док је његов партијски шеф и вицеканцелар Зигмар Габријел у изјави за „Зидојче цајтунг” истакао да је ужаснут што су Грци одбили свеобухватну понуду, која је „садржала чак и трећи пакет помоћи и преструктурирање дуга”.

Насупрот њима, немачки филозоф Јирген Хабермас је у ауторском тексту за „Зидојче цајтунг” истакао да је „Меркелова још у мају 2010. одлучила да интересима инвеститора пружи предност у односу на могући отпис дугова ради опоравка грчке економије, због чега данас ЕУ поново тоне у кризу”.

„Компромис изостаје не због неколико милијарди овде или онде, па ни због овог или оног постављеног услова, већ због грчког захтева да се отписом дугова или неким сличним аранжманом грчкој економији и становништву, које је експлоатисала корумпирана елита, омогући нови почетак”, истиче Хабермас и додаје да је „скандал у скандалу неодлучност са којом немачка влада обавља своју лидерску улогу”, подсећајући да „свој економски опоравак, чије благодати и данас осећа, Немачка дугује мудрости држава поверилаца које су Лондонским споразумом 1953. отписале скоро половину њених дугова”.

Отпис дугова Грчкој, међутим, Берлин одбацује, а Меркелова је о судбини Грчке организовала и кризни састанак са немачким парламентарним странкама. Опозиционе партије Зелени и Левица траже да се Грцима помогне, при чему Левица истиче да је судбина Европе у рукама Меркелове и позивају је да се „даље не крије иза министра финансија Волфганга Шојблеа”.

Меркелова је јуче на обележавању годишњице ЦДУ захвалила Шојблеу, најстаријем члану владе, на свему што је радио за решење грчке кризе, истичући да је добро што је он министар финансија. Њих двоје, тврде упућени, не деле у потпуности мишљење о грчкој кризи. Меркелова жели да задржи Грчку у еврозони, не нужно по сваку цену, али је спремна да плати велику цену за то. Шојбле пак сматра да би грчко повлачење из еврозоне било у интересу Европе јер сматра да Грчка мора да прихвати „правила”. Суштински, Меркелова је сагласна с тим, али се ипак брине да ли се тиме заправо више стара о немачким националним интересима него о темељним принципима ЕУ.

Међутим, Меркелова се не усуђује да се отвореније успротиви Шојблеовој финансијској политици, будући да он ужива огромну подршку унутар ЦДУ и да би лако могао да измакне канцеларску столицу Меркеловој. Неки су мишљења да њих двоје само играју игру доброг и лошег полицајца, али то не значи да се управо она неће наћи на удару критика историје у случају изласка Грчке из еврозоне и евентуалног распада ЕУ. Повлачење ороза „сарајевског пиштоља” биће тада приписано Меркеловој, а не Шојблеу.

Ненад Радичевић

(Политика, 1. 7. 2015)

Алексис Ципрас ће се обратити нацији

АТИНА/ЛОНДОН – Грчки премијер Алексис Ципрас обратиће се данас нацији пошто је званична Атина доставила нови предлог страним кредиторима за спасавање Грчке.

Премијер Грчке Алексис Ципрас

Премијер Грчке Алексис Ципрас

Ципрас ће се посредством телевизије обратити Грцима пошто је влада раније данас потврдила да је послала „измењен” предлог Европској комисији, Европској централној банци и Међународном монетарном фонду, у нади да ће постићи договор и избећи своју финансијску пропаст, пренела је агенција АФП .

Нешто раније данас британски Гардијан потврдио је спекулације да је Грчка јуче доставила свој предлог европским институцијама уз пратеће писмо грчког премијера.

Грчка Влада, како се наводи, није у потпуности прихватила предлог институција ЕУ додајући да предлог Атине укључује „низ амандмана на текст институција”.

Гардијан наводи да је нови предлог Атине покушај да се пронађе обострано користан споразум који не даје само нагласак на раст, него чинећи кључно оптерећење земље дугом одрживо”.

„Неколико мера које институције предлажу неће бити одмах спроведене, већ у фазама, тако да влада може да пронађе еквивалентне мере да их замени”, наводи званична Атина, пише Гардијан.

Британски дневник преноси амерички Волстрит џорнал који наводи да постоје „сада неке спекулације да би могао да буде отказан референдум”, који је предвиђен за недељу, 5. јула.

Премијер Грчке синоћ је, у писму на две стране Европској комисији, Европској централној банци и Међународном монетарном фонду у које је Фајненшел тајмс имао увид, поручио да је, уз неколико ситнијих измена, спреман да пристане на услове кредитора.

Ципрас је у писму изнео детаље изненађујућег захтева Грчке да јој постојећи пакет финансијске помоћи буде продужен, а нови, вредан 29,1 милијарду евра, одобрен.

Иако је досадашњи пакет званично истекао 30. јуна Ципрас се нада да ће његово писмо послужити као основа за нови пакет.

Грчка ће пристати на реформу пореза на додату вредност под условом да посебни попуст од 30 одсто за острва буде сачуван, наводи се у писму.

Поред тога, Ципрас тражи да подизање старосне границе за одлазак у пензију на 67 година почне да се спроводи од 2022. уместо од октобра ове године, као и да се одобри посебна социјална помоћ за сиромашне пензионере, која би постепено била укинута до децембра 2019.

Ангела Меркел: Нема преговора о споразуму пре референдума

БЕРЛИН –  Немачки канцелар Ангела Меркел поновила је да су врата за преговоре са Грчком била и јесу отворена, али и поручила да неће бити преговора о новом споразуму са Атином пре референдума, предвиђеног за недељу.

Канцеларка Немачке Ангела Меркел

Канцеларка Немачке Ангела Меркел

Она је на посебној седници Бундестага посвећеној грчкој кризи критиковала грчко једнострано окончање преговора и додала да је, међутим, референдум легитимно право Грка, исто као и што остале чланице евро-зоне имају право да реагују и да изнесу своје мишљење.

„Без сумње су турбулентни дани…., пре свега за грађана Грчке”, рекла је Меркелова и додала да на грађане те земље мора мислити.

Она је указала на потребу компромиса.

„Ради се о великим стварима. Свет гледа у нас”, рекла је Меркел и додала да, међутим, будућност Европе није стављена на коцку.

То ће се догодити, рекла је Меркелова, ако Европа заборави шта је она и шта су њене вредности.

„Тада ће евро пропасти, а тиме и Европа”, упозорила је Меркелова и додала да је Европа, као заједница вредности и права, јака и да је за превладавање кризе потребно време.

Она је нагласила да је циљ стабилност целе евро-зоне.

Танјуг

(Политика, 1. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4YH



Categories: Преносимо

Оставите коментар