Уколико се то догоди, НАТО би ускоро могао да се суочи са највећом поделом у својој историји
Пре пар недеља на Русија инсајдеру објавили смо дискусију коју сам написао поводом чланка у Шпиглу, који нам је пружио важне информације о руско-немачким преговорима који су довели до Минског споразума 12. фебруара 2015.
Објаснио сам како је чланак без икакве сумње написан на основу информација пружених из кабинета Ангеле Меркел и да је потврдио велику промену у немачкој политици. Та промена односи се на то да Немачка гледа како да, ако ништа друго, оконча бар међународне импликације рата у Украјини тако што ће прећутно признати да се Донбас отргнуо контроли Кијева, да је Крим за Украјину заувек изгубљен, као и да искључи сваку могућност да ће се Украјина икад придружити НАТО или ЕУ.
Шпигл је сада објавио још један чланак који показује раст размимоилажења између Немачке и САД и који сад излази на видело.
ЗАПАЉИВИ ТЕКСТ ИЗ КАБИНЕТА МЕРКЕЛОВЕ
Пре свега, важно је рећи да овај чланак, баш као и претходни који је објавио Шпигл, очигледно потиче из Меркелиног кабинета. Константно се користе фразе попут „Немачки лидери у Берлину били су запањени“, „немачка влада је узнемирена“, „извори из Канцеларије (односи се на Меркелин кабинет; прим. прев.) позивају се на…“, „многи у Канцеларији просто су одмахивали главом…“ итд., што само потврђује да текст потиче са брифинга на највишем нивоу немачке владе.
Чланак такође пружа детаље информација које БНД шаље немачкој влади, што не би било објављено без посебне дозволе владе и готово сигурно саме Меркелове.
Чињеница да текст потиче из немачког вођства важна је због тога што је његов садржај запаљив. Кроз цео чланак говори се о томе да војни руководиоци НАТО лажу о обиму руске војне умешаности у Украјини – што је део завере тврдолинијашких НАТО и вашингтонских званичника, као што су генерал Филип Бридлов и помоћник државног секретара Викторија Нуланд – не би ли осујетили мински мировни процес и тако поново започели рат у Украјини, у којем би она овај пут била наоружана америчким оружјем. Чланак приказује Обаму као изоловану и беспомоћну фигуру, која је изгубила контролу над америчком администрацијом.
Многи од оних који редовно читају Русија инсајдер могу да се запитају о важности свега овога. На крају крајева, месецима понављамо исте ствари. Поента је да су до сада америчко и немачко вођство давали све од себе да створе слику савршеног јединства.
Чланак у Шпиглу нам показује да тога више нема, ако га је икад и било. Чињеница да је чланак уопште написан указује на распламсалу борбу која се између њих води иза кулиса.
БЕРЛИН НЕЋЕ У УКРАЈИНСКИ РАТ
Знамо да је на недавном безбедосном форуму у Минхену Викторија Нуланд на приватним састанцима са америчким сенаторима и дипломатама љутито осудила немачку политику према Украјини. Чланак нам указује и да Немци узвраћају ударац. Коментари у Шпиглу о Нуландовој показују да им је она на нишану.
Како год, текст наговештава и колико је цела ситуација постала опасна. Приказује нам слику расположења у Вашингтону, које је веома забрињавајуће – расположења стране у рату, готово потпуно избачене из такта, која покушава да изазове рат који европске владе предвођене Немачком готово једногласно виде као погубан. У чланку се осећа како Немци мисле да Американци не маре за њихове бриге. Због тога смо и читали фразе попут „многи у Канцеларији просто су одмахивали главом…“
Чињеница да је Вашингтон изгледа одложио „процес обуке“ у Украјини може значити да су под немачким и европским притиском умерењаци у Вашингтону још једном однели превагу. Можда је мотив за пуштања текста у Шпиглу био притисак на Вашингтон да објављивање несугласица потпуно обустави „процес обуке“.
Ако је тако, онда приказ ситуације у Вашингтону сугерише да ће одлагање обуке бити привремене природе. Умерењаци имају проблем да држе линију према јастребовима, који све више јачају.
Велико питање је шта ће Немачка урадити ако се Вашингтон одлучи за рат?
Судећи по снази чланка у Шпиглу и ставу који је Меркелова заузела од Минска, изгледа да ће, упркос притисцима, Немачка на крају ипак да се успротиви рату, баш као што се успротивила рату у Ираку. Уколико се то догоди, НАТО би ускоро могао да се суочи са највећом поделом у својој историји.
Превео Александар Вујовић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3IW
Categories: Преносимо
Оставите коментар