Баш, ах, Алах. Послије турчења Свете Софије у Цариграду, турчење Немањиног града у Подгорици, било би понајвеће турчење у историји православља. Комуњаре су срушиле Његошеву капелу (цркву светог Петра Цетињског), а посткомунистичка секта ево сковала план да потурчи и Немањин град у Подгорици. Подавно је шејтан основао своју религију у Црној Гори. Мислило се да се ни највећа потурица не би загнала да потурчи Немањину колијевку.

Уосталом, ко је тај ајатолах – ко је та валија, ко је та фукса – која је наумила да баш Турцима прода Немањин град, и постане Подгорички вакуф. . Ах, Алиле, у име кога. Чији је то беговат. Ко је тај ферман потписао, и на којем дивану, и шта још ајатолах фалета. Да ли је одлуку о турчењу Немањиног града донијела демократска Скупштина града Подгорице, и на којој сједници. Само индиректна скотина  може штошта призрети. Има нешто што је равно најмрачнијем злочину над дететом, а то је турчење светиња. О шејтанској идеји турчења Немањиног града још нијесмо чули глас посланика Скупштине Подгорице. Милимо на посланике који чине демократску власт Подгоричког вакуфа. Добро би било да прокамене.

Прво, добро би било да први прокамене они коју су прво продали себе. Ако ни због чега а оно да би се још једном изјаснили о турчењу Немањиног града. А ако им је камен у вилице, ако нико неће да прокамени, добро би било да прокамени баш онај који је одржавао на власти онога ајатолаха који кани да турчи Немањину колијевку. Мора се направити права истрага: ко је смислио такав духовни геноцид. Ах, Алиле.

Ако је тачно да је Нерон узвикнуо:“Благо Пријаму који је видео пропаст своје отаџбине“, онда је јасно зашто је његово лудило доживело већу славу него вапаји жртава. Нема камена у Црној Гори што га комуњаре и посткомунистичке секте и шејтани нису оскрнавили. Каква су то уображења ништавила. Свака реч је мртва у опису садашњег црногорског морала. Испада да су саучесници у злочину баш они који подржавају такву свијест и власт. Ах, како нема једног муслимана или бошњака, једног од заклетве, који не пристаје на такво турчење, такво фалсификовање историје. Ах, има тамо један зорли историчар који пише о разним „геноцидима“ Црногораца приликом ослобођења од Турака у Првом балканском рату, али зашто сада не прокамени о културном геноциду. Ах, има и зорли муслимана или бошњака књижевника, философа, мула, министара, поготову башибозука из тзв. невладиног сектора, ах, поврх тога баш и оних који се боре за тзв. људска права, који би морали да се изјасне да ли су за турчење Немањине колијевке. Кад би сад неко од Срба рекао да оно нијесу Али-пашини извори него Савини извори, вјерујем да би све муфтије дигле хаку и вреку од Сарај`ва и санџака тер до пустог Скадра.

До сада је Немањин град био окићен смећем, до сад су иза сваког ћошка Немањиног града били бетонски пољски нужници, а иза нужника зеленио се купус Аџовића, али, одскора, поврх свеколиког понижења, некакав подгорички ајатолах уумио да га и прода Турцима. Његош је рањен приликом опсаде и покушаја ослобођења Подгорице, одн. Немањиног града. Немањин град је коначно, и за свагда, од Турака ослободио велики војвода Марко Миљанов. Кућу гдје се зањихала прва српска колијевка, наумили да продају Турцима. Ах, Алиле.

Турци су у Призрену разорили Свете Архангеле и сазидали Синан- пашину џамију. У Скадру нема више трага о српском граду него су то сада шиптарски бедеми и део тзв. шиптарске културе. Да ли је на Балкану на делу вечита крађа оних који историјски и културно не постоје, да ли је на делу вечита крађа и прогон и погром оних који су, заједно са Грцима, темељ цивилизације на Балкану. У Скопљу, на Вардару, нема више Душановог моста. У Скопљу имаде споменик Александару Македонском, који је војевао још пре Христа, али, у општој крађи и фалсификовању, постаде макећедонац. Ах, Трајче, кад су се то доселили маћедонци на Балкан. Да ли је то балканизација, одн. вјековна примитивизација маргиналних, измишљених народа и измишљених нација које су разне идеологије натуриле великим народима.

Индија је подсвест света. Грчка је подсвест Европе. Црна Гора је подсвест Срба.

Стани мало рогоје много ти је обоје.

(ИН4С, 29. 3. 2014)

Categories: Преносимо