Бранећи свог (а помало и нашег) господара Вучића од оптужбе да је у интервјуу немачком „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“ (FAZ) игде споменут израз „еврофанатик“, ноторне „E-novine“ доносе нетенденциозну верзију поменутог разговора првог потпредседника Владе, свеже реизабраног председника СНС-а, координатора служби безбедности… etc. са новинаром Михаелом Мартенсом. Дакле, цитирам оно што су „Е-новине“ овлашћене да објаве, да не буде сумње да желим да „фалсификујем онаквог човека“ – ergo, Александар Вучић је рекао:
„Вебера сам одавно читао. Често кажем да нама у Србији недостаје протестантска етика. Нисмо довољно одговорни. Морамо да променимо менталитет.“
Кад каже (Макс) Вебер – Вучић мисли на његово капитално дело „Протестантска етика и дух капитализма“. Завиримо у ту, за првог потпредседника очито, свету књигу и погледајмо ко су носиоци „протестантске етике“. Већ на самом почетку, Вебер наводи (евангелика = протестаната):
„На примјер, године 1895. у Бадену убрано је
на сваких 1000 евангеликa од капитал ренте 954.000Mk
на сваких 1000 католика од капитал ренте 589.000Mk“
Пета фуснота на стр. 7 Веберове књиге (превео Ника Милићевић, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1989)
Чему све ово? Па, ти на које Вебер мисли, ти који су богати и зарађују скоро дупло више од (римо)католика, ти који „имају протестантску етику“ – јесу протестанти. Нису, дакле, ни римокатолици који имају такву етику – а још мање су православне вероисповести.
Приложимо овоме православни поглед на Вебера, и то онај епископа Иринеја (Добријевића) – који никако не може бити оптужен да припада конзервативном делу СПЦ: „Управо овде се очитује да је Веберова основна поставка о акумулацији богатства као директног индикатора божанске наклоности дијаметрално супротна јеванђелској ријечи: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско (Мт. 5,3) […]“ (Извор: „Православни дух и етика капитализма“). Томе можемо додати да сиромаштво у Новом завету има позитивну конотацију, док је „лакше камили да прође кроз иглене уши него да богаташ уђе у царство Божије“ (Лк. 18, 25).
Вучићев интервју на сајту FAZ-а
Сабирањем два и три долазимо до тога да кад Вучић Први каже да треба да „мењамо сопствену свест“ он заправо крије да то подразумева мењање и прадедовске православне вере: јер, нема протестантске етике без протестантизма. И то треба да знају сви они који ће на предстојећим изборима заокружити СНС и љубљеног им вођу, уз напомену да им нећемо опростити јер тачно знају шта чине.
Nota bene: Једна крајње добронамерна птичица ми је дошапнула да постоје православци који су имали протестантску етику – руски староверци (старообредници) – али њих узимам само као изузетак који потврђује правило да православни не могу имати протестантску етику, као што сам убеђен да важи и обратно.
Categories: Четири стотине речи
Nota bene: Једна крајње добронамерна птичица ми је дошапнула да постоје православци који су имали протестантску етику – руски староверци (старообредници) – али њих узимам само као изузетак који потврђује правило да православни не могу имати протестантску етику, као што сам убеђен да важи и обратно.
Поштовани г.Лазићу.Својевремено је на сајту фонда Стратешке културе ,који је на жалост гашен пре неколико година био текст неког руског аутора баш о овој теми .Старобредници ,какав им је прави назив,као носиоци протестантског духа и као финансијери револуције(сава морозов,познати индустријалац).На жалост чланак нисам прочитао ,а Фонд је угашен и текстови нису доступни.Па помислих ,можда Ви можете да нађете текст и да га објавите ,били би занимљиво прочитати га.
@ Милан Филиповић
Поштовани г. Филиповићу,
Хвала на коментару! Нажалост, ни ја не видим како бих са угашеног сајта пронашао тај текст, нарочито што не знамо ни тачан наслов нити аутора… А не знам да ли је ФСК уопште сачувао архиву 🙁
Срдачно,
Александар Лазић