Резолуцијом од 16. јануара ЕУ је Србију, између осталог, подсетила и да има нерешено гранично питање са Хрватском и да треба да се ангажује на решавању проблема у функционисању БиХ.

Европски парламент 16. јануара усвојио је резолуцију о Србији, која је остала у сенци отварања претприступних преговора. Јавност ни приметила није овај необавезујући, али врло важан документ. Резолуцијом, која је за Београд благо речено поражавајућа, јасно је изражена воља главних политичких струја у ЕУ.

Споља гледано лако је уочити да су очекивања све израженија, а да ће захтеви временом постајати све ригорознији. Резолуцијом, за коју је гласало 528 посланика, уз 43 против и 51 уздржаног, од Србије се сада, уз нормализацију односа са Приштином, тражи и ангажовање на решавању проблема функционисања Босне и Херцеговине. Све како би се, тобоже, омогућио једнак третман свих етничких заједница приликом кандидовања за Председништво и Представнички дом парламента БиХ, у складу са одлуком Европског суда за људска права у случају Сејдић – Финци.

Ако прескочимо уобичајену куртоазију Димитриоса Куркуласа, који је у име Савета министара похвалио такозвани напредак Србије у односима са Приштином, расправа је била политичка грозомора са тематским шавовима на исходу Другог светског рата. Расправа је у ствари била изношење политичких ставова који су се често преливали у захтеве. Ти захтеви у будућности би сваког часа могли да буду стављени пред Београд.

Чуло се да ће Србија морати да мења устав, јер у њему стоји да је „Косово“ део њене територије. Хрватски посланици острвили су се на рехабилитацију вође једног од два српска антифашистичка покрета отпора у Другом светском рату, армијског генерала Драгољуба Михаиловића, наводно непризнавање ратних злочина, одбијање објављивања података о несталима и враћање опљачканог блага.

Европски парламент

Иза те салве контрадикторности и нелогичности, уследила је поента Тонина Пицуле: српске власти морају да се суоче са решењем граничног питања са Хрватском. Србија је зато позвана да уложи више напора да реши преостала питања са Хрватском, пре свега у погледу несталих, демаркације граница и процесирања ратних злочина.

Мађарски посланик изнео је тврдњу о угрожености Мађара у Војводини, а када је реч о самим преговорима, Србија је позвана да обезбеди парламентарни надзор над преговорима и да омогући укључивање цивилног друштва у процес приступања. Од ње је затражена и политичка подршка сексуалним мањинама на највишем нивоу.

Власти у Београду позване су и да се, како је написано, позабаве проблемом трауматичног наслеђа насиља из деведесетих година, као део дугорочне стратегије да се спречи поново избијање насиље и безакоња. Уз то, посланици Европског парламента Србији посебно препоручују да у процесу реституције предност даје враћању имовине у натури, а не новцу.

Истиче се и да су потребне реформе и политичка воља за реформу јавне управе, побољшање наплате пореза, измене закона о планирању и изградњи и унапређење пословне климе. Власти се позивају и да наставе сарадњу са Хашким трибуналом, као и да побољшају програм заштите сведока да би се омогућили неометани процеси за ратне злочине.

Уз све ово, оцењено је и да Србија није довољно учинила у домену животне средине и климатских промена. Истакнуто је још доста тога: да Србија заостаје за другим земљама кандидатима по коришћењу обновљивих извора енергије, од ње се тражи да елиминише наслеђе тајних служби из комунистичког доба, између осталог да отвори архиве бивших тајних служби (УДБА). Поред тога, посланици су се заложили и за политичку и правну рехабилитацију жртава бивших диктаторских режима.

Говорило се и о потреби да Словачка, Грчка, Румунија, Кипар и Шпанија ипак признају независност јужне српске покрајине, али су неки од посланика из тих земаља поновили да њихове земље неће признати једнострано проглашење независности у Приштини, између осталог због тога што би то потпирило сепаратизме широм Европе. Из редова холандских посланика чуо се усамљен глас да ЕУ ништа није учинила да помогне Србији да се извуче из тешке економске кризе и сиромаштва, изазваних европском и светском кризом и то је све.

Био је ово кроки дешавања на веома важном заседању Европског парламента, које скоро да је прећутано у Србији. Усвојена резолуција више је упозорење, него подстрек. Може ли се, након овакве расправе, веровати у искреност европског добросуседства и сарадње? Или ја једноставно не разумем логику европског опхођења. Нарочито оног према Србији.

Док сам читао резолуцију из Брисела, сетио сам се наших драгих пријатеља из Француске. Супруга мог уваженог колеге је ћерка бившег посланика из редова француских конзервативаца. Када смо се недавно видели, после паузе од неколико месеци, рекла ми је да како искрено и снажно верује у будућност ЕУ. Једино нас, додала је, плаши то што ће економија Велике Британије ускоро постати водећа у Европи. Само је то горе од вођства Немачке. Европска логика за мене остаје недокучива.

(Глас Русије, 22. 1. 2014)

Четири посланика ЕП траже да расветљавање политичке позадине убиства Ђинђића буде услов за преговоре Србије са ЕУ

У Европском парламенту је затражено да се расветљавање политичке позадине убиства бившег српског премијера Зорана Ђинђића унесе као услов у поглавље Правосуђе и темељна права преговора о чланству Европске уније са Србијом.

Зоран Ђинђић (Фото: Ројтерс/Петар Кујунџић)

Четворица посланика главних политичких група у ЕП су то затражили у писму Европској комисији, наглашавајући да се владавина права у Србији неће моћи учврстити без расветљавања злочина режима Слободана Милошевића и потпуне истраге убиства Ђинђића, “чији су извршиоци иза решетака, а подстрекачи и даље на слободи”.

“Штавише”, предочили су они, “недавне спекулације да би бивши шеф Милошевићеве тајне полиције могао бити пуштен из затвора ако сарађује с тужилаштвом, само су додатни узрок нашој забринутости да би посебни интереси сковани под Милошевићевим режимом могли бити довољно жилави да зауставе или успоре и ослабе реформе садашње владе” у Србији.

Известилац за Србију у ЕП и посланик либерала Јелко Кацин, посланик Европске народне партије, која окупља странке десно од центра, Арно Данжан, као и посланици социјалиста и зелених, Марија Елена Копа и Марије Корнелисен писмо су упутили генералном директору Директората за проширење у Европској комисији Кристијану Данијелсону.

Они су подвукли да су преговори ЕУ са Србијом од историјске важности и да зато реформе за истинску владавину права имају значај за цео регион, који “и даље трпи последице ратова из ‘90-их и у тешкој је економској и финансијској кризи”.

Они су истакли да предлажу да се преговори са Србијом о поглављима 23 и 24 у потпуности отелотворе “тако што ће се као битно важно, у преговарачки оквир са Србијом унети став о злочинима Милошевићевог режима и његових тајних служби”.

И, како су подвукли, “став ЕУ конкретно мора бити да се захтевају резултати у тим случајевима, а то су политичка позадина убиства Ђинђића, убиства новинара и остало, и да се тражи да решавања тих случајева буду прелазни или услови за окончање преговора о поглављу 23”.

“Ми сматрамо да би ове мере имале далекосежне последице за отклањање опасних недостатака у обавештајном систему Србије, који је задржао везе с организованим криминалом”, образлажу свој захтев четворица посланика ЕП.

То би, подвлаче они, “био и коначни тест за независност и делотворност српског правосуђа”.

“Укратко, ми снажно верујемо да се владавина права у Србији неће моћи учврстити све док не буде у потпуности и целовито истражена политичка позадина убиства премијера Зорана Ђинђића”, стављају до знања Кацин, Данжан, Копа и Корнелисен.

Посланици ЕП су закључили да иако је “српско правосуђе успело да извршиоце Ђинђићевог убиства стави у затвор, они који су их подстакли да почине тај трагични чин су и даље на слободи”.

Такође су изразили спремност за састанак са Данијелсоном како би са њим “разменили мишљења о овом важном питању и најбољем начину да се с тим у вези поступи”.

(Бета/Блиц, 23. 1. 2014)

Categories: Вести над вестима