Данас деца много брже усвајају информације. Између 1 и 5 године малишани су прави мали сунђери који уче огромном брзином. Сигурно сте већ изненађени којом брзином су научили да користе ваше компјутере, телефоне и таблете.
српски језик
Драгољуб Збиљић: Иван Клајн, сто година после прве окупације ћирилице у Србији
Иван Клајн: Одбрана српског језика и ћирилице од бранитеља исте У новогодишњем и божићном броју НИН-а, пренео сам оптужбе самозваних „бранилаца ћирилице“ који тврде да и Матица српска и САНУ спроводе „хрватску језичку политику“ и да су то својевремено чинили… Read More ›
Зорица Никитовић: Срби немају само двовјековну језичку прошлост
Историја српског језика у школској настави У наставним програмима основне и средњих школа историја српског језика заступљена је са свега неколико наставних јединица које се углавном односе на Вука и реформу језика и правописа. Хронолошки гледано историју језика у датим… Read More ›
Кампања „Негујмо српски језик” описменила преко 34% Срба!
Према истрaживању Стратеџик маркетинга, акција у организацији Градског секретаријата за културу описменила је чак 34 од укупно 72 одсто неписмених држављана Србије. У анкетирању у ком је учествовало 1260 репрезентативних испитаника са територије читаве Србије без Косова, показало се да… Read More ›
Матица српска: Представљено ијекавско издање „Нормативне граматике српског језика“
У Матици српској, 22. октобра, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији 2015”, представљена је Нормативна граматика српског језика, ијекавско издање, аутора академика Ивана Клајна и академика Предрага Пипера, коју је Матица објавила уз финансијску подршку Представништва Републике Српске са… Read More ›
Откривен натпис који повезује старобосанску и староегипатску културу
На, за сада непознатој локацији у Босни (нема Херцеговине), откопана је, до сада, најстарија плоча писана босанчицом, коју стручњаци датују у 2656. годину прије Христа. По први пут се спомиње староегипатски фараон Кеопс, који је био други фараон четврте династије… Read More ›
Вељко Брборић: Од српскохрватског ка српском
После распада друге Југославије нестало је језичко и правописно јединство четири истојезичне републике Новосадски књижевни договор био је крајем 1954. Тада је формирана заједничка једанаесточлана правописна комисија из различитих република и различитих лингвистичких центара, с циљем да се постигне потпуна… Read More ›
Драгољуб Збиљић: Ко данас ради против српског језика (на ћирилици)
И власт и лингвисти (у прећутној спрези) својим понашањем и практичним решењем питања писма омогућују наставак помора ћирилице међу Србима Српске лингвисте није убедило народно изјашњавање за српски језик само на ћириличком писму по актуелном Уставу из 2006. из два… Read More ›
Градимир Аничић: Србијански или српски
Колико је мени познато, спор око употребе придева „србијански“ или „српски“ потиче из 1882. године, када је Кнежевина Србија постала краљевина, а краљ Милан Обреновић крунисан за краља. Убрзо након крунисања, краљ је из Беча добио захтев у коме Аустроугарска… Read More ›
Зoрaн Рaдoвaнoвић: Народно здравље и сузбијање болести
Пре 10 гoдинa aрoгaнтнo су и мимo жeљe стручнe jaвнoсти нaмeтнутa двa нaкaрaднa тeрминa. Први, jaвнo (умeстo нaрoднo) здрaвљe, прoгурaлo je нeкoликo лeкaрa блиских влaстимa, уз oгoрчeњe кaкo свojих кoлeгa, тaкo и стручњaкa зa jeзик Столeћимa су поједини eснaфи развијaли… Read More ›
Евроазијски форум новинара за поштовање правописа српског језика у медијима
Евроазијски форум новинара (ЕФН) позива српске медије да у извештајима са Европског првенства у кошарци и у свим другим новинарским прилозима поштују стандарде српског књижевног језика.
Војислав М. Станојчић: Седам деценија црногорске нације и деценија црногорског језика
Првога маја ове године навршило се 70 година откако је званично почело стварање црногорске нације, боље рећи, давање новог имена становницима Црне Горе српске националности. Откако се бележи историја Црне Горе, њени становници сматрали су себе Србима, док се земља… Read More ›
Војислав М. Станојчић: Стране дипломате преводиоци српских народних песама
Појава српских народних песама у првој половини 19. века изазвала је велико изненађење, а затим и дивљење, у европским књижевним круговима и међу познатим песницима и књижевницима, од Браће Грим, Пушкина, Гетеа, Мицкијевича до многих других. Српска народна поезија преводила… Read More ›
Василије Клефтакис: Затирање српске ћирилице – план или случај
(НСПМ, 6. 1. 2012) Ако би се један универзитетски образован грађанин Србије, који је неким чудом заспао почетком 1912. године, као српска верзија Рип ван Винкла[2] (посрбимо му име – нека буде у скоро дословном преводу: Родољуб Пужић), и пробудио се… Read More ›
Василије Клефтакис: Ћирилица и халуцинације – made by “Peščanik“
Поводом текста Sofije Mandić „Dobrodošli u zemlju ćirilice“, „Peščanik.net“, 11. 11. 2013. Пре неких десетак дана, добар пријатељ из удружења “Српска азбука“ ме је обавестио (и послао фотографију) да су на неколико надвожњака на аутопуту поставили – мислим – четири… Read More ›