У Истанбулу је 29. маја одржана спектакуларна визуелно-сценска представа прославе османлијског освајања Константинопоља – Цариграда 1453. године, данашњег Истанбула. Више стотина хиљада људи окупило се у Истанбулу како би прославили 562. годишњицу отоманског освајања Цариграда. Церемонију су предводили турски предсједник и премијер. Турске оружане снаге формирале су свечани пук са 562 војника у традиционалним војничким униформама, а војни оркестар свирао ратничке пјесме о освајању Константинопоља. Окупљени грађани су узвикивали слогане у знак подршке председнику Реџепу Тајипу Ердогану и френетично клицали када су у визуелној пројекцији рушене древне зидине Константинопоља, на којима је православни Цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо бранећи град од Агарјана.
Празнично величање освајачких похода османске империје наставак су светковина Османског Калифата и реторике актуелних турских партија на власти, турског премијера и предсједника; како у предизборним кампањама, тако и у спољној политици у кампањи такозваног `неоосманизма`, подстицања `милитантног` муслиманског фактора на Балкану и Блиском истоку, и широм свијета. Наиме, наставак промовисања неоосманизма као свог вјерског и историјског права на посједовање земаља и градова који су биле под вјековном окупацијом и ропством османлијске власти.
Седам дана пред парламентарне изборе у Турској Тајип Еродган, који према турском Уставу не треба да буде укључен у предизборну кампању, са својом странком Партија правде и развоја (АКП) `правду и развој` види у `историјској правди` окупатора, а развој у обнови `номадског`муслиманско-мигрантског милитантног `права` барем на Средоземљу, ако не на цијелом свијету.
Истим `историјским` освајачко-окупаторским `правом` Њемачка и друге државе чланице Вермахта у Другом свјетском рату, могле би данас да прослављају освајања и погроме над поробљеним народима, окупације великих градова и држава широм Европе и свијета. Такође, Аустрија и Мађарска би истим `историјским правом` могле да празнују освајачке подухвате аустро-мађарске царевине на Балкану и полувејковну окупацију балканских народа. Наиме, према `освајачко-историјском праву` што су окупација и поробљавање народа трајали дуже слава освајача се увећава, а промовише `право` прашуме и јачега као легално и легитимно право у људским и међународним односима модерног свијета и у 21. вијеку.
Историчарима је познато да је османлијско освајање Константинопоља била окосница османског освајачког `светог` похода и коначног војног позиционирања ка Западу. Али, и стратешког савеза са европском „светом алијанском“, то јест да се освајачки поход ислама заустави на православним народима и државама. Заправо, ради постизања `баланса моћи` тадашње Европске уније са Отоманским Калифатом, и папизма са православним Истоком, то јест да се римокатолицизам ријеши религиозног ривалитета са православљем и да папизам после пада Цариграда коначно преузме примат као поглавар хришћана.
Такође, историчарима и вјероучитељима познато је да муслимани свој календар не рачунају од рођења исламског пророка Мухамеда 570. године, или његовог почетка проповиједи 610. већ од Хиџре јула 622. године, то јест од муслиманске миграције, `светог` освајачког похода из Меке у Медину (некада Јатриб), одакле је започет џихад – `свети војно-вјерски освајачки поход за освајање свијета.
*
Подсјетимо се, Бошњачка странка у Црној Гори је протестовала против предлога Владе Црне Горе да се дан рођења Владике и господара Црне Горе Петра II Петровића Његоша, који се са својим народом борио за ослобођење од османлијске окупације и зулума, прогласи за државни празник. Оптужили су владику за пропагирање геноцида над муслиманима зато што се залагао за ослобођење свог народа и отачаства од окупатора и ропства. Потпредсједник Бошњачке странке и црногорске Скупштине Суљо Мустафић (који се често састаје са Таипом Ердоганом у Анкари), тим поводом је, у телевизијском разговору, владику Петра II Његоша окарактерисао као `исфрустрирану особу`, јер Његош `није имао успјеха у рату са Турцима, а није му успио војни напад на Подгорицу, па је зато из револта писао пјесме` против турских освајача и ислама.
Да ли наши сународници и суграђани схватају `историјску поуку` и поруку Ердогановог политичког пријатеља, да `османским освајачким правом` нови `исламски светски поредак` има историјско право и на Подгорицу, пошто је и Подгорица дуго била под османском окупацијом? Наиме, као и на све ослобођене и неослобођене градова Балкана и Средоземља, али и Шпаније, који су имали несрећу да потпадну под османску вјековну окупацију и ропство; а од којих је натрагичније завршио некадашњи главни град Грчке и православног новоромејског Византијског царства Константинопољ, дочекавши шесто педесет другу годину под окупацијом.
(Из Цариграда-Константинопоља су у прошлом вијеку протјерано скоро сви Грци: прво протјеривање је извршено почетком вијека као освета због покушаја Грка да ослободе Цариград и своју патријаршију, а потпуно протјеривање, преко 300 хиљада Грка, извршено је средином прошлог вијека, покренуто исценираним инцидентом подметањем пожара у спомен кућу Кемала Ататурка.)
(Блог Огњена Војводића, 7. 6. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7JL
Categories: Преносимо
Оставите коментар