Три недеље до почетка великог заједничког подвига, појачаног и убрзаног труда у освајању Царства Небеског – Великог Поста. Такозване припремне седмице, а већ смо данас на Литургији добили најважнију поуку.
Фарисеј и цариник. Један каже – Боже хвала ти што нисам никакав као остали људи, а други каже – Боже опрости ми и задржи ме у својој љубави иако сам никакав.
А Син Божији нас пита – шта мислите који ће се од њих спасти?
Ми, без обзира на то колико смо образовани, колико смо искусни, знамо одговор. А опет…
Боже, спаси нас наше сујете и сујете оних око нас. Сруши наше тврђаве празне форме и самозадовољства које тако упорно, сизифовски зидамо не бисмо ли се сакрили од страха. Не видимо да је страх у нама, унутар зидова. Избаци нас на поље, да постанемо људи Твоји, свесни да само љубављу, храброшћу, преданошћу Теби можемо Тебе пронаћи, Тебе, Вечног и Безграничног, Извор сваког смисла и Разгонитеља сваког страха. Опрости нам због наше слабости.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-77V
Categories: Преносимо
Оставите коментар