Протојереј Андреј Ткачов: Дијалози

Сви облици говорне активности се своде на дијалог. Ако нема онога ко ће чути и схватити, схватити и одговорити, нема разлога да се говори. Постоје врло једноставни и разумљиви дијалози као што је:

narod-crkva

– Да ли су виршле свеже?

– Јутрос су стигле.

– Измерите ми килограм.

– Хоћете ли  „јухор“ или  „карнекс“?

–  „Карнекс“.

– Двеста рубаља. Следећи.

Оваквих дијалога у којима саговорници стоје лицем у лице, чују се и разумеју се има мноштво. Од њих се састоји свакодневица.

Међутим, постоје и сложенији облици дијалога. На пример, писца и читаоца. Обојица су учесници у врло сложеном комуникационом процесу, иако их дели и време и простор. Још један облик  „сложенијег“ дијалога јесте дијалог између Бога и човека.

Овај дијалог је компликован још и због тога што човек не види једног од учесника – Бога – својим очима и да би ступио у општење с Њим потребне су му вера и благодат. Али овај дијалог има предности. Човек ће увек бити схваћен, биће схваћен много дубље него што сам то жели. И одговоре неће добијати на основу онога што су изговорила уста, већ на основу онога што се гнезди у срцу, на самом дну.

Одговори ће бити двојаки. Први одговори су речи Писма.  „Кад се молимо, разговарамо с Богом, читајући Писмо слушамо шта нам Он говори“, – тако гласи класична сентенца Августина Блаженог. Она је жива и треба је користити. Други одговори су животне околности. Птица неће пропевати, цветић неће увенути и длака неће поседети без Његове воље. И ми Га молимо за нешто, а Он не одговара речју, већ делом. Данас смо молили за смирење – сутра нас изгрде. Сутра замолимо за трпљење – за недељу дана се разболимо. Треба да учимо да не ропћемо, већ да пратимо везу између наших молби и Божијих одговора. Јер Он нам одговара, као што је већ речено, не толико на покрете усана, колико на скривене покрете срца.

Наравно, постоји и следећи дијалог:  „Помози!“ – помоћ је дошла.  „Исцели!“– дошло је исцељење.  „Избави!“ – дошло је избављење. То је најпожељнији облик дијалога. Ми жудимо за њим и он се, хвала Богу, дешава. Али то није његов једини облик. И треба да знамо да су и ћутање Бога, и Његови одговори који нам изгледају  „чудно“– такође одговори. И то најбољи.

И последња ствар. Црквене службе су немогуће без дијалога. Не можемо да венчамо пар, а да не питамо младенце да ли имају добру и слободну жељу да буду заједно и да они не одговоре да имају. Не можемо да крстимо човека ако се он није одрекао ђавола и ако на питање да ли се сједињује са Христом не одговори да се сједињује.

А Литургију би било добро одузети од хора и дијалог са свештеником препустити народу.

Свештеник: Мир свима!

Народ (истовремено кад и хор): И духу твоме.

Свештеник: Главе ваше Господу приклоните.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник чита молитву и завршава је возгласом: … у векове векова!

Народ: Амин.

(Православие.ру, 23. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Ly

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s