Леонид Решетњиков: Николај Други био је последњи, велики вођа православне цивилизације

Након што смо се са београдског аеродрома довезли у хотел, посетили смо споменик Николају Другом и сузе су нам грунуле на очи.

Његови творци заслужују највећу похвалу и они ће је сигурно много пута чути.

resetnjikov-490

Леонид Решетњиков

Када су велике ствари у питању, увек постоје људи које многи не примећују и чија је улога потцењена. Желим да кажем да је веома важно оно што је урадио Фонд историјске перспективе на челу са Наталијом Нарочницком и Јеленом Бондаревом. Оне су одиграле важну улогу у читавом пројекту постављања споменика императору Николају Другом.

Без њих ничега не би било, хвала им.

Иначе, о људима који су живели крајем 19. и почетком 20. века ми судимо, гледамо на њихов живот и оцењујемо их полазећи од наших осећања и интелектуалних могућности, а они су били потпуно други људи. Сасвим други. Ово је важно имати на уму нарочито кад говоримо о Николају Другом.

Ја сам 20 година провео са духовним подвижником савремене цркве владиком Алексејем, данас упокојеним. Он ми је често говорио: „Леониде, погледај лице овог човека, погледај ово лице. На њему све пише: племенитост, част и морал. На овом лицу се све види. Лице и очи су огледало људске душе“.

Николај Други је као вођа огромне империје имао и геополитичке разлоге, разлоге заштите отаџбине јер је Немачка објавила рат Русији – да ступи у Први светски рат и да подржи Србију. Ту нема никакве дискусије. Али, он је, поред тога, имао и висока, морална осећања према Србији. Њега је руководила и љубав према Србији, према Србима.

Цар Николај Други

Цар Николај Други

То није било зато што су му били симпатични српски људи, зато што су лепи, као овде присутни. Он је Србе осећао као духовну браћу, као један дух.

Наш последњи владар, као и наш први владар, заправо – сви наши владари нису били само вође државе. Они су били и на челу православне цивилизације.

Источна православна цивилизација то су: Русија, Србија, Бугарска, Јерменија и Грчка. Сви смо наследници Византијске цивилизације.

То је била цивилизација коју су рушили као непријатељски дух, као алтернативу. Зато, када ми говоримо о нашем Владару, ми о њему говоримо као о светом човеку. Јер, он се често при доношењу одлука руководио духом који је био у њему.

Наши опоненти често говоре: Николај је био добар породичан човек, добар отац и супружник. Да, био је и то, али се не ради о томе. Уосталом, и то је последица његовог духа.

Али, хајде да видимо шта се догађало за време Првог светског рата.

Често говоре да је то био неуспешан рат за Руску империју. Међутим, морам да подсетим да се за Руску империју тај рат завршио 2. марта 1917. године. После тог датума, Руска империја више није постојала, нити је као император постојао Николај Други.

Тај рат су после тог датума водиле друга земља, друга влада и други људи.

За нас, за Руску империју тај се рат, дакле, завршио 2. марта 1917. године. А где се налазила линија фронта у то време?

Линија фронта је пролазила практично дуж потоње границе Совјетског Савеза. Изузев дела Аустро-Угарске, и 1/5 дела Турске, које је била заузела руска војска.

Ми смо, као Руска империја до 2. марта 1917. године били изгубили само Пољско царство, као део територије империје. Али, били смо заузели значајне територије – делове Турске и Аустро-Угарске.

О каквом се онда неуспешном рату уопште ради? Поготово ако се има на уму да су Немци 1941. били дошли на 10-15 километара до Москве.

Уосталом, ми на територији Русије немамо гробља погинулих у Првом светском рату. Имали смо само рањенике који су се лечили на територији Русије.

Ми нисмо допустили непријатеља да крочи на нашу територију. Било је, наравно, и успешних и неуспешних битака, али се све то одвијало на границама империје.

Споменик цару Николају Другом у Београду

Споменик цару Николају Другом у Београду

Извори „беле имиграције“ говоре о 1.300.000 погинулих, од којих су 95% – војници. „Демократе“ дају податак од 1.500.000 погинулих. То су велики губици. Али, као прво, то нису губици у цивилном становништву, то су војници. Као друго, упоредимо, а увек треба упоређивати, са Другим светским ратом у којем је погинуло, минимум, 27 милиона грађана СССР!

Зато не можемо да говоримо о неуспешном рату Николаја Другог. То је просто некоректно. Не сме се тако постављати питање. Не смеју се ствари мешати са оним што се догодило после фебруара 1917. године.

Шта су урадили „фебруаристи“? Ишчупали су језгро државе, елиминисали су Николаја Другог. Черчил је то добро рекао: Извадили су срж и све је почело да се распада.

Овде у Београду смо фотографије људи који су 1914. масовно изашли са паролама подршке Србији. Да ли мислите да су се они касније придружули бољшевицима? Не, већина њих се у наредних пет година борила на југу и истоку, борили су се за Русију. То нису људи који су касније подигли револуцију.

Погрешно је мислити да су људи који су дошли да подрже Николаја Другог и Руску Империју 1914. сутра су прешли на страну црвених. То су били други људи, многи су се супротстављали.

Овде, у Србији, у једном тренутку је било 100 000 избеглица из Русије.

Оних који су се супротстављали било је безмало 3 милиона. Међу њима су били и они који су стајали на оном тргу – они пред којима је Николај Други држао говор. То су били исти људи. Они су пружали отпор током пет година!

Дитерихс је одступио из Владивостока тек у децембру 1922. године! Грађански рат је трајао пет година! То говори да није све било као што су совјетски историчари и политичари тврдили, да је читав народ подржао Лењина. Није било тако.

Значајан део – не кажем да је то била половина становништва – али је ипак значајан део подржао цара и супротставио се.

У врху оних који су пружали отпор, значајан део – изузев Врангела и Јуденича – тврдио је за себе да су демократе. А обични људи на југу су били монархисти. Прочитајте усмомене, мемоаре, документацију, већином су ти људи били монархисти. Већина се борила за Руску империју.

Деникин и Колчак су често били принуђени да говоре и неистину јер су добијали помоћ од Запада, а Запад није желео да помаже монархистима.

Наш институт се – у сарадњи са Фондом историјске перспективе, Фондом Василија Великог и другим организацијама – бави чишћењем историје, историјске науке од наслага. Неке митове морамо да разоткријемо, да срушимо.

Први мит је о Николају Другом. Нама нуде компромис: Николај је био добар и породичан човек, али неуспешан владар. Ми се не слажемо са тиме. Он је био веома јак политичар.

Свакако, било је неуспеха. Била је веома тешка ситуација. Био је постављен задатак да се уништи источна православна цивилизација, Руска империја. Запад је тај задатак извршио уз помоћ наших унутрашњих издајника.

Сада је Запад себи поставио исти тај задатак. Напад на Русију који се одвија у овом тренутку поводом ситуације са Украјином. То није због Украјине. Она није потребна Западу. Једини је циљ да се Русији зада ударац.

kiril-nikolaj

Српски и руски патријарх испред споменика цару Николају Другом

Русија је почела да се уздиже. Не само њена привреда и оружане снаге. Русија је почела да се уздиже духом, а то је оно што забрињава Запад.

Русија је почела да схвата своју мисију. Божанску мисију: да је Русија центар алтернативне цивилизације.

Некима од присутних сам причао да је 2006. године у Санкт Петербургу Жак Ширак разговарао са неким нашим руководиоцима. И на крају свог излагања им је рекао: „Мене увек обавештавају и ја сам читам да у Русији интелектуалци стално расправљају са ким треба да буде Русија – уз Исток или Запад?“ Затим је направио паузу и нагласио: „Па зар ви не схватате? Ви сте посебна цивилизација!“

Жак Ширак је тада још рекао. „Ви сте посебна цивилизација. Све вам је дато да будете посебни. Не изоловани, већ посебни.“

Ето, неки Французи су то још тада били осетили, а ми то још увек нисмо осетили, још нисмо схватили.

Оно што се данас догађа – то се догађало и у време Првог светског рата.

Долазио је код нас у институт нови амбасадор САД у Русији. Почео је да прави паралеле са Првим светским ратом.

„Правите исту грешку као и уочи Првог светског рата“ – рекао ми је.

„И ваши планови су исти као и уочи Првог светског рата“ – одговорио сам му. Он је прво устукнуо, а затим је рекао: „Нисте ме добро разумели“.

Када говоримо о Николају Другом, о Србији и свим словенским земљама, морамо да разумемо да је Николај Други био последњи вођа источно-православне цивилизације.

Србија је форпост, авангарда. Да би се дошло до тврђаве која се зове „Русија“ – треба прво уништити авангарду. Треба уништити Јереван, Београд. Јер, они сметају на том путу. Треба их уништити.

Србија представља и линију разлома. Зато, држите се, браћо! Ми долазимо, обавезно ћемо доћи.

Реч директора Руског института за стратешка истраживања Леонида Решетњикова на округлом столу „Император Николај Други и Србија” који су у Београду заједно организовали московски Фонд историјске перспективе, Историјски институт САНУ и Архив СПЦ

Превела: Марија Петрова

(Факти, 16. 11. 2014)

ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 17. 11. 2014. у 20:35 – у наслову је додато „био је“.



Categories: Преносимо

3 replies

  1. Леонид Решетњиков је генерал-лајтнант (спољно)обавештајне службе (од 2009 г. у резерви), а од 2009 г. је директор Руског Института за Стратешка Истраживања (http://www.tadviser.ru/index.php/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0:%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87). Са великом већином оног што каже не могу а да се не сложим. Али – он је у совјетској обавештајној служби активно радио 23 године – почев од 1976 г. – дакле 23 године. Прочитао сам његову књигу «ВЕРНУТЬСЯ В РОССИЮ», преведену на српски. Ако би јој човек откинуо корице и податке о датуму издања, могао би слободно помислити да је то књига коју су руске избеглице – монархисти, издале у Београду тамо негде негде чак око 1925/30 г. Он, који је својом активношћу до пада СССР-а чинио све у борби против мисли и ставова које сада износи као своје, доживео је духовну метаморфозу??? Да ли је он неки нови Савле који је постао Павле? Или – и даље ради свој посао, али по новом сценарију? У сваком случају, ради га сасвим солидно и савесно – али мене ипак не може да “преради“.

  2. Поштовани господине Дубињин, зар Ви мислите, да је Леонид мислио на Вас и желео да Вас „преради“? Човек је лепо написао, рекао нешто сасвим пригодно, понео се као ПРОФИ у свом послу и Вама опет не паше, јер је обавештајац!!? На сву срећу Руси нису мутави, као ми, па користе стручњаке и из претходних времена, које би Ви све послали на другу планету.

  3. @слободан млинаревић: Ја сам само казао да не верујем да је Решетњиков искрен у ономе што сада тврди, и да зато мене не може да превари. Иначе, препоручујем да прочитате његову књигу на српском: „Вратити се Русији. Трећи пиут или ћорсокаци безнађа“. .Evro Giunti, Београд, 2014. Надам се да ћете онда схватити зашто не верујем у његову искреност, мада је све што у њој пише савршено у реду – али није за некога са његовим педигреом. А да је он – како кажете, ПРОФИ, у то не сумњам.

Оставите коментар