Порука патријарха приликом посете Хрватској гест велике отворености према Ватикану. Недостаје још само званични позив председника Николића
Нико није очекивао да ће приликом свог одласка у Хрватску патријарх Иринеј послати једну ванредно важну екуменску поруку која је кулминирала историјским позивом папи Франциску да посети Београд. За СПЦ, дакле, нема никакве препреке. О томе се причало и приликом једне скоре посете ватиканске делегације Београду: „Не знам да ли је председник Николић званично упутио позив папи“, изјавио је патријарх, „али ја сам благонаклон и желим да Папа дође у Србију“. „Постоји само једна Црква“, рекао је у јаком екуменском духу, „један Христос и једно Јеванђеље, а ми морамо бити само један народ.“
Поглавар СПЦ, патријарх Иринеј је долазио у Карловац, град педесетак километара југозападно од престоног Загреба да би освештао нову цркву Св. Николе, и да би поставио камен темељац за нову зграду Митрополије карловачке. Иринејеве речи су, дакле, одшкринуле, или чак отвориле врата која су изгледала дефинитивно затворена, после посете Бенедикта XIV Хрватској и молитве тадашњег папе Рацингера на гробу кардинала Алојзија Степинца.
„Папа је могао добити позив, само да је посетио некадашњи концентрациони логор Јасеновац, одајући пошту за око 700.000 Срба и скоро 100.000 Јевреја и Рома тамо убијеним“, рекао је један анонимни епископ СПЦ агенцији Танјуг. „То се није догодило, док је одао пошту Степинцу. Позив папи мораће да сачека“, лаконски је додао извор. Укратко, то је било црвено светло за прво историјско путовање једног католичког папе у Србију.
То одбијање није, од стране Срба православаца, схваћено као дефинитивно, и са доласком на понтификални трон папе Франциска атмосфера између Ватикана и Београда кренула је ка видном „отопљавању“. „Патријарх српски Иринеј је јако отворена личност и снажно орјентисана ка екуменизму, али не може донети никакву одлуку без Светог Синода и Сабора епископа“, прокоментарисао је једном приликом Никола Кнежевић, председник Центра за вишедисциплинарне студије религија у Новом Саду.
Позив папи био би, без икаквог трачка сумње, у културном и духовном смислу историјски, а да не помињемо политичке импликације у погледу ЕУ интеграција Србије. Представљао би једно важно отварање у односима са католичком црквом и Ватиканом.
Поврх свега, било би то јако значајно за католичку мањину, нарочито за ону у Војводини, и доказ добрих односа између две цркве, који су у последњих 10 година побољшани.
Мауро Манцин
Са италијанског понашио: З. Ђуровић
Categories: Посрбљено
Оставите коментар