Берлин, 27. 1. 2018. (С*ање ствари) – У разговору за најугледнију протестантску немачку ТВ станицу АфД председник Србије Александар Вучић изјавио је да такозвану српску Нову годину, као и такозвани Савиндан, обележава радно. „Тих дана не радим мање зато што су ти празници српски, него што смо у великом заостатку и што је моја девиза преузета од Макса Вебера – РАДИЋУ ВИШЕ“, рекао је председник Вучић.

Continue reading „ВУЧИЋ РАДНО: Нисам лењивац па да славим Светог Саву и Српску нову годину“ →

Хронични јавни наступи српског председника су носећи стуб у његовој архитектури моћи. Дојче веле анализира глумачку технику Александра Вучића: како каналише своју пасивну агресију, мења тезе, изиграва жртву па прелази у напад…

Continue reading „Дојче веле: Стилске вежбе Александра Вучића“ →

Уместо такве реторике, Вучић треба да обезбеди да сваки српски Ингвард Кампрад „не мора да буде члан СНС-а“. Само то. Онда ћете видети како „рад, труд, скромност и фокусираност“ и у Србији дају резултате

Continue reading „Слободан Антонић: Протестантска Србија“ →

Александар Вучић је својој нацији пре неколико година јавно исповедио своје расположење према протестантизму, а пред ступање на дужност председника Р. Србије прогласио је Немце „домаћинима“ у Србији. Поштујемо ми лутеране, али много више поштујемо истину. Мартин Лутер је Србе сматрао „најгорим од свих могућих народа“ и „лоповима“. Не знајући то, Срби у Немачкој су прихватили лутерову реформацију. Пола миленијума су њихово име, језик, писмо и култура прогањани, тако да су одавно постали мањина у сопственом завичају и нестају. Зар да и ми у Србији поновимо исто? Continue reading „Душан Ковачев: Лутеранска етика и дух Александра Вучића“ →

Макс Вебер (Max Weber), немачки социолог и философ познат по своjоj утицаjноj студиjи „Протестантска етика и дух капитализма“, постао jе (недавно) миљеник доскорашњег премиjера и садашњег председника Србиjе, коjи jе са jавношћу радо делио своjе одушевљење и ентузиjазам за Вебера. Селективно цитирање ствара утисак да су Веберове идеjе пожељне и прихватљиве. Стављаjући по страни (у наjмању руку чудну) идеjу премиjера да протестантску етику пропагира народу суштински православног етоса, потоjе дубљи разлози за обазривост. Наиме, Веберова идеологиjа може бити веома деструктивна, поготову у случаjу мањих нациjа.

Continue reading „Филип Jевтић: Рад рада ради“ →

У свом класичном спису „Извори и смисао руског комунизма“ руски филозоф Николај Берђајев је приметио како је „Лењин … извео револуцију у име Маркса, али не по Марксу“. Комунистичка револуција у Русији је, према Берђајеву, изведена у име тоталитарног марксизма … у супротности са свим оним што је Маркс говорио о развитку људског друштва.[1] Лењинов револуционарни раскорак с Марксовим учењем или још тачније, по Берђајеву, идејно-политичка опозиција између класика марксизма и њихових бољшевичких епигона није усамљен историјски пример преобликовања једне идеје у своју супротност приликом њене реализације.

Continue reading „Александар Дивовић: Смисао Вучићевог пуританизма“ →

У ауторском тексту (блогу) за британски „Фајненшел тајмс“ (FT) стари моћник и нови премијер Србије Александар Вучић на почетку цитирао је „америчког теолога и борца против ропства из 19. века“ Џејмса Фримена Кларка (James Freeman Clarke):

Continue reading „Александар Лазић: Ко је амерички теолог кога цитира Вучић“ →