Улога коју су кремаљски стратези додијелили овом лику из истраживачког свијета изузетно је важна, јер се не ради о обичном коментатору, већ академској личности која надахњује својим интелектуалним спекулацијама
Владимир Путин; Александар Дугин (Фото: gfsis.org)
(Блог Јурија Рошке, 23. 1. 2025)
Многи с алтернативног становишта сматрају руског политиколога Александра Дугина ликом достојним пуног повјерења.
Нажалост, пак, овај врсни учењак с ваљаним научним дјелом објављеним у десетинама књига изабрао је да се удјене на позицију пропагандисте Путиновог режима. Улога коју су кремаљски стратези додијелили овом лику из истраживачког свијета изузетно је важна, јер се не ради о обичном коментатору, већ академској личности која надахњује својим интелектуалним спекулацијама.
Моја дуга и плодна сарадња с Дугином
Да одмах додам да ми је била част да се упознам с Дугином прије више од десет година. За неколико година превео сам четири његове књиге на румунски и објавио их од сопственог новца у Републици Молдавији и Румунији. Почео сам радити с Дугином јер сам у то вријеме трагао за алтернативом америчком глобалистичком плутократском систему и либералној идеологији, и идеје професора Дугина о Четвртој политичкој теорији и Теорији вишеполарности дјеловале су ми значајно као могућа алтернатива једнополарном западноцентричном моделу.
Слиједи списак књига које сам превео и објавио, као и упутнице на јавне промоције његових књига у Кишињеву и Букурешту:
- Четврта политичка теорија (2014)
- Теорија вишеполарног свијета (зборник) (2014)
- Мистерије Евроазије (2016)
- Међународни односи. Универзитетски приручник (2017)
- Судбина Евроазије (антологија) (2018) ()
Како смо покренули Кишињевски форум
Заједно с Александром Дугином и неколико других интелектуалаца из Европе маја 2017. осмислили смо и покренули међународни труст мозгова Кишињевски форум. Московски професор био је присутан на прва два издања ове међународне платформе, маја и новембра 2017.
Кад су ме 2018. почели прогонити, професор Дугин, уз друге интелектуалце из разних држава, јавно је стао у моју одбрану:
Поставши непожељан за Кремљ, постао сам непријатност и за Дугина
У једном тренутку, међутим, Дугин је почео избјегавати било какво јавно довођење у везу са мном, прекинувши чак и приватни контакт.
Ево како је, корак по корак, дошло до тог разлаза.
- Кад се испоставило да је бивши предсједник Молдавије Игор Додон, кога је промовисао Путин, корумпиран и издајник молдавских националних интереса, Дугин се дискретно повукао из учешћа у потоњим издањима Кишињевског форума, настављајући са хваљењем овог компромитованог политичара из Молдавије.
- Кад је 2020. године лансирана лажна пандемија ковида-19, Дугин је нечасно шутио, избјегавајући било какву критику Путиновог режима по питању чињенице да је показао тоталну послушност Свјетској здравственој организацији и наметао сваку мјеру убијања слободе и геноцида против сопственог народа. У том мрачном раздобљу сам, као и сви моји пријатељи из алтернативних општила широм свијета, оштро осуђивао ову операцију биолошког и психолошког ратовања. Критиковао сам и московску администрацију, која се показала подједнако послушном глобалистичкој политици контроле и смањења броја становника као и свака друга власт. Током тог мрачног раздобља био сам шокиран призором Дугина с маском на лицу.
- Кад је 2022. почела руска специјална војна интервенција у Украјини, понадали смо се да је Путинова администрација коначно одлучила да се трајно отргне контроли глобалиста. Али, ускоро сам открио да Кремљ није у стању да води побједнички рат. Умјесто тога, режим у Москви елиминисао је – убиствима или тамничењем – родољубе који су критиковали губитничку политику одговорних за спровођење СВО. Ја сам критиковао такву политику, а Дугин је одлучио да хвали и аплаудира ненормалним одлукама Кремља које су водиле у пораз.
- Руско Министарство спољних послова и Дугинова екипа организовали су 29. априла 2023. међународну конференцију о вишеполарности. На своје изненађење, и ја сам био позван. Наслов мог говора гласио је „Велики ресет и крај класичне геополитике“. Рекао сам да су и специјална операција ковид-19 и потчињавање држава БРИКС-а диктату СЗО и УН уништили мит о вишеполарности. Ево посљедње реченице из тог говора: „А општи план који се намеће свуда, и примјењује огромном брзином, носи познато име: План УН за 21. вијек или План о одрживом развоју до 2030. А пошто за све земље свијета важи један исти план, вишеполарност засад остаје само пожељна перспектива.“
Успут буди речено, објавио сам низ чланака о лажној дихотомији Запад – БРИКС, који се могу наћи на мојој главној страници, као и у мојој новој књизи. - Недавно, кад је Русија издала Сирију и допустила Израелу и Турској (уз саучесништво САД) да је разоре, и кад се испоставило да је читава тамошња руска војна операција пропала, Дугин је узвикнуо: „Још ћемо се ми вратити у Сирију!“ У верзији стварности коју прихвата овај московски професор крив за неуспјехе може бити свако осим Путина.
- Посљедња два издања међународног Кишињевског форума одржана су 2023. и 2024. године.
Кишињевски форум 2024. (Извор)
У међувремену су сви интелектуалци на овај или онај начин повезани с идеолошком линијом Кремља – који више воле да на геополитичку стварност гледају на једно око, слушају свијет на једно ухо и размишљају с пола мозга – један по један нестајали с нашег списка учесника. Тај феномен приклањања званичним изјавама Кремља назвао сам неокоминтернизам. Исто је виђено током совјетског режима: многи западни интелектуалци који су одбацивали плутократски модел САД и Европе бацили су се у наручје „свјетионика човјечанства“ – комунизма. У том погледу ништа ново. Има довољно наивних али користољубивих ентузијаста спремних да критикују своје власти и хвале совјетске, односно руске.
Звучна имена на „алтернативним“ општилима као прављење привида алтернативе
Осудио сам убиство Дугинове кћерке Дарије, с којом сам гајио топло и искрено пријатељство и сарадњу. То је разлог што сам сматрао да је боље да се уздржим од јавног неслагања с професором Дугином. Дошло је, међутим, вријеме кад сам схватио да је пропагандни апарат чији је он дио просто исувише штетан по ваљано разумијевање стања у данашњем свијету. Непрекидно тровање лажима алтернативних општила о јунаку Путину и његовој борби с глобализмом превазилази све границе здравог разума. А пропагандисти попут Пепеа Ескобара, Дагласа Макгрегора, Скота Ритера и Александра Дугина заводе на странпутицу милионе људи којима се, разумљиво, гаде амерички империјализам, НАТО, Русија, ЕУ и друге глобалистичке организације – варајући их наметањем мита о бунтовничком Кремљу и легенде о антисистемском БРИКС-у.
Јуриј Рошка: Убиство невиних и геополитика антируског тероризма
Невјероватно је гледати како нам неки великани алтернативних медија попут Алекса Џонса, Такера Карлсона или Џоа Рогана причају како се Трамп и Путин боре против глобалиста и злих демократа да би читаво човјечанство поново живјело срећно и задовољно. Нажалост, господин Дугин им се придружује. Стање блаженства поводом Трампове инаугурације приличило би наивном и необразованом младићу који не зна како функционише амерички политички систем, увјереном да ће вук одржати обећање да ће постати вегетаријанац.
Не би требало да испуштамо из вида ни чињеницу да дугиновски аутори тренутно ангажовани на изражавању обожавања Трампа избјегавају помињање прекомјерног обавезивања новог америчког предсједника и његове владе Израелу и његовој геноцидној и терористичкој политици. То нипошто није споредно питање. Шта ће ови генијални пропагандисти рећи ако Трамп настави пуну подршку злочинцу Нетанијахуу, укључујући ангажовање у непосредној америчкој војној агресији на Иран?
Владимир Зеленски, Владимир Путин и Доналд Трамп с припадницима Хабад Љубавича (Извор: Хенри Маков)
Синдром спасиоца
Гунгула око повлачења из СЗО и Париског климатског споразума и борбе против наркокартела и незаконитог уласка странаца у земљу дио су ријалитија тако драгог Трампу. Стари свијет предмет је контролисаног уништења од стране истих окултних кругова који стоје иза политичких глумаца. А јасно је на шта се иде: План 2030, укидање готовине, електронски гулаг, паметна прашина, петнаестоминутни градови – цјелокупан програм сатаниста за поробљавање човјечанства. Ако не вјерујете мени, питајте суперзвијезду Илона Маска. Он ће вам обезбиједити електрична аута, чипове у глави и безбједан интернет са сателита за управљање вашим умом и понашањем.
Тренутно је у току убрзано разарање старе архитектуре свијета, успостављене послије Другог свјетског рата, умјесто које наступа технократска тиранија, трансхуманизам и крај човјека. Добро је присјетити се старе максиме да је пут у пакао поплочан добрим намјерама. И „кнез овог свијета“ доћи ће као миротворац, спасилац.
Ове редове пишем не да бих умањио академску вриједност професора Дугина, већ да изразим жаљење што се, из мени непознатих разлога, сврстао у легију промотера култа Путинове личности на уштрб истине, чак и руских националних интереса. Он подстиче илузију да спасење на неки начин може доћи од људи попут Трампа и Путина. Сад је постало јасно да су и БРИКС и Трампова намјера да припоји Канаду, Мексико и Гренланд ништа до елементи старе стратегије Римског клуба о свијету подијељеном у десет макрорегиона под Новим свјетским поретком. Вриједи примијетити опсесију у свим званичним документима БРИКС-а и његових држава чланица наводном потребом за јачањем „глобалне управе“ преко УН.
Свијет подијељен на десет макрорегиона према програму Римског клуба из 1974. (Извор)
Дугин као промотер криминалца и олигарха Илана Шора
Не могу а да не примијетим да је Александар Дугин у посљедње вријеме добио незахвалан задатак да јавно хвали једног од најомрзнутијих економских злочинаца у послијесовјетској историји Републике Молдавије, Илана Шора. Олигарх рођен у Израелу, Шор се као дијете с родитељима настанио у Молдавији, који су је били напустили у доба совјетске власти. Овај млади и славољубиви преварант био је кључна фигура најнечувенијег од свих економских злочина почињених у Молдавији, поставши са саучесницима, према наводима, крив за крађу више од милијарде евра из Народне банке, као и банкрот три банке, незаконито добијање концесије за Међународни аеродром у Кишињеву, и тако даље, и тако даље.
До 2019. Шор је уживао заштиту олигарха који је узурпирао сву власт у држави: човјека званог Владимир Плахотњук, свог главног саучесника. Кад је, пак, 2019. направљена ad hoc скупштинска коалиција и распуштена влада коју је контролисао Плахотњук, напустио је Молдавију истог дана кад и Илан Шор, бојећи се хапшења. Обојица су побјегли приватним авионима. Плахотњук је отишао у САД, па у Турску, а Шор у Израел. Шор се отад „из егзила“ увелико бави политичком корупцијом у Молдавији обилатим финансирањем, прављењем странака, организовањем великих демонстрација, у жељи да преузме власт.
Уз то, прије пар година Илан Шор се обрео у Москви, стигавши тамо, према писању штампе, приватним авионом Романа Абрамовича, олигарха с надимком „Путинов новчаник“ настањеног у Лондону. Шор ужива и заштиту Сергеја Киријенка-Израитеља, бившег предсједника владе Русије, који је проузроковао потпуни привредни слом те земље 1998. Упркос томе, Путин двадесет пет година држи Киријенка на кључним положајима, додјељујући му највиша државна одликовања, јер је Киријенко током мандата предсједника владе довео Путина на мјесто директора ФСБ, службе безбједности Русије. Од 2016. Киријенко је први замјеник шефа кабинета предједника Русије.
С толиким отвореним вратима, Шор на располагању има цјелокупан државни и пропагандни апарат Русије, наступајући као јавна фигура, уз Марију Захарову, представницу за штампу Министарства спољних послова Русије, и Александра Дугина, притом се у општилима у Русији представљајући као дисидент и вођа молдавске опозиције. Нема ништа одвратније ни циничније него кад држава попут Русије промовише преваранта – осуђеног на петнаест година затвора због финансијске штете нанијете држави – као „вођу опозиције у Молдавији“ која се бори против зле прозападне власти. Професор Дугин је чак објавио и дуг чланак о историји Молдавије (извод из свог монументалног опуса Ратови ума), који тријумфално закључује ријечима: „Најпогоднији кандидат за мјесто шефа републике је Илан Шор, који је успоставио скупштински блок Побједа, који одговара интересима Русије и Евроазијске економске уније.“
Поврх тога, Дугин је успјео да овог неморалног лика и обичног криминалца опише као „храброг Илана Шора“. У чему се тачно састоји политичка врсност и одважност карактера овог фолиранта Дугин нам не каже, али марљиво врши своју пропагандну мисију.
Извор: Википедија
Као закључак, подсјетимо се Аристотелове изреке: „Платон ми је пријатељ, али ми је већи пријатељ истина.“
P.S.
По мом мишљењу, трампизам и путинизам су средства за манипулацију у свјетским размјерама, смишљена да нам скрену пажњу с брзог и неумитног продирања технократије. За познаваоце истинске структуре свјетске моћи, која контролише политику преко финансијско-банкарског система и технолошких, медијских и средстава на пољу културе, бити заведен марионетама технократске плутократије попут Трампа и Путина било би неприхватљиво.
P.P.S.
Изгледа да тандем Путин–Трамп има исте газде над собом, које навелико шаљу виђенија имена у „алтернативне медије“ да би манипулисали свијетом илузијом о алтернативи такозваним глобалистима. Поменуо сам неколико звучнијих имена. А шта је с масонеријом, тајним друштвима, транснационалним корпорацијама, финансијским, технолошким, медијским, фармацеутским, комплексом војне индустрије, итд? Јесу ли Трамп и Путин у стању да униште ову звијер, или су пројекат ових окултних скупина? Или, пошто је Трамп поново постао предсједник САД, значи ли да свијетом више не управљају приватни ентитети, надређени националним државама? Ко је јачи – Трамп или његови спонзори? И шта је са демонском фигуром Илона Маска у његовој екипи, кога Дугин хвали од почетка свог панегирика о (лажном) америчком месији?
С енглеског посрбило: Стање ствари