Но крај Храма не назваше Бога / туђин у трку с бубом у уху / и раб један лица печенога, / далек и он пресветоме духу
Унутрашњост цркве Св. Ђорђа на Опленцу (Фото: Телеграф.рс)
На дан родног црвеног Ужица,
док ме грли сунце изнад паса,
Белој цркви, лаган као тица,
успињем се, свечано, без гласа.
Црква Св. Ђорђа на Опленцу (Извор: srbijadanas.net)
Но крај Храма не назваше Бога
туђин у трку с бубом у уху
и раб један лица печенога,
далек и он пресветоме духу.
Љиљана Чолић: Опленац данас или Да ли је посткомунистичка Србија гора и од комунистичке
Ал здравише жена сва од грожђа
и бркови к’о у Црног Ђорђа.
24. септембра 2021.
