Могао бих написати још дрчније и безобразније „Писмо Србина Русима“ као утук, само кад таква писма већ сама по себѣ нѣ би прѣдстављала поприличну будалаштину, пише коментатор Гремлин на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Још један жутокљуни руски стручњак опште праксе за балканске послове из класе прослављених правосудова и бондарѣва, које млађахни Чесноков ипак надмашује плиткошћу расуђивања. Пошто случајно за собом имам доста година конкретног рада на српско-руским културним везама (много више нѣго што дотичном траје укупна каријера и мало више од половине његовог живота), могао бих написати још дрчније и безобразније „Писмо Србина Русима“ као утук, само кад таква писма већ сама по себѣ нѣ би прѣдстављала поприличну будалаштину. Зато само пар напомена за виспреног новинара и оне који оваква писанија озбиљно схватају.
Што се тиче прагматичности, напоменућу само да прѣ Вучића на власти бѣху и нѣки који се нѣ називаху „руском браћом“. Међутѣм, једини „прагматизам“ за који руска (као и српска) елита знаде, јесте ЛИЧНИ прагматизам (у се, на се и пода се). Никакве „руске идеје“, ни трунке мисли и дѣла твораца велике руске културе и цивилизације ту нѣма. Да нѣје тако, та „елита“ нѣ би себѣ дозволила да јој ПОЛА МИЛИОНА становника годишње бежи из земље (из Србије – 50.000, што му с обзиром на њену величину, дође исто).
Што се „понуда“ ЕУ и нашег „европског пута“ тиче, новинар је малчице збркан: и сам говори да те „понуде“ заправо прѣдстављају разрађен систем уцѣна и притисака у циљу поробљавања. Или Чесноков мисли да смо сви ми у Србији сисали весла, па смо чекали да он порасте како би нам најзад отворио очи и објаснио ту велику истину?
Запад је имао и план и идеју, на којима је врѣдно и упорно радио. Руска „идеја“ била је да се том и таквом Западу придружи на равној нози, па је ногу на крају и добила. И ту смо гдѣ смо. Срби више нѣсу у ситуацији да бирају онако како би се чесноковима сада хтѣло. Сад ви, руски „елиташи“, рѣшавајте: хоћете ли се напокон окренути свом пониженом народу (који сте сопственом великом „идејношћу“ упропастили) уздићи га и почети уступати мѣста способнијима и часнијима од себе, или ћете и даље цинцулирати са својим дојакошњим „партнерима“. У првом случају, можда сачувате нѣко зрно части, па се најзад појави и та руска идеја. Повластице и моћ за које се грчевито држите већ трећину вѣка у сваком случају нѣћете очувати. Бирајте.
Коментатор са надимком Гремлин
Прочитајте још
- Сергеј Правосудов: „Русија не штампа доларе”
- Сергеј Правосудов: Нико до самих Срба неће учинити Србију богатијом
- Александар Лазић: Одговор Русу загледаном у Словенију
- Милана Бабић: Одговор С. Правосудову са прве линије фронта
- Владимир Коларић: Руско-српска посла или О тексту С. Правосудова и одговору М. Бабић
- Никола Варагић: Зашто Русија губи битку за битком на Балкану?
- Сергеј Правосудов: Има ли Србија будућност?
- Сергеј Правосудов: У Србији убеђују становништво да је Русија непријатељ и неконструктиван партнер
- Никола Н. Живковић: Правосудов други пут међу Србима или Зашто немамо помоћ из Русије
- Сергеј Правосудов: Србија се поводом „Јужног тока“ понашала исто као Бугарска
- Сергеј Правосудов: „Обојена револуција“ и антируска политика Александра Вучића
- Сергеј Правосудов: Срби говоре како воле Русију, али брзо пређу на тему „Волим Русију – дај ми новац“
- Никола Н. Живковић: Још једном о Правосудову или Да ли аутор треба да одговара на коментаре?