Посланици напредњаци и остали из њихове коалиције певали су славопојке Синиши Малом и нападали Универзитет у Београду
Синиша Мали у Народној скупштини (Фото: Тања Валич/Танјуг)
Има грађана Србије који још нису схватили да за истакнуте чланове Српске напредне странке и припаднике њених коалиционих странака не важе уобичајена правила понашања, а још мање опасност да ће бити позвани на одговорност и кажњени због грешака у раду или корупције, да су они, заправо, заштићени као поларни медведи, све док покорно слушају Ацу Србина и диве се његовој државничкој мудрости.
Они се, очигледно, не сећају како су се завршили случајеви са падом војног хеликоптера, „кажњавање“ Братислава Гашића, оставком инжењера Зорана Бабића, апартманима које је Синиша Мали стекао у Бугарској, или са његовом неразјашњеном улогом у рушењу Савамале, па онда и са новцем ташта-тетке Александра Вулина (који, истина, није напредњак, али је, ипак, веома драг свом имењаку), а о афери из Крушика, тати који воли да купује и препродаје оружје и његовом сину – министру и да се не говори.
Оспорена дисертација Синише Малог „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије“ (Фото: Н1)
И само су ови безазлени и потпуно необавештени грађани о приликама које владају у Србији могли да очекују како ће став Етичке комисије Београдског универзитета о преписаном докторату Синише Малог њега навести да поднесе оставку на место министра финансија, пре него што га сама Влада не отера.
Међутим, њему то уопште није пало на памет, већ је комисију Београдског универзитета која га је прогласила „Ресавцем“ назвао је политичком, вероватно у договору са Ацом Србином, који му се придружио у тој оцени, а убрзо затим и гђица Брнабић, од које је јавност могла да сазна како Мали одлично ради свој посао, а и да је Етички одбор Београдског универзитета одлуку о докторату донео под уценама и притиском.
Расправа се затим наставила у Народној скупштини, где уопште није била на дневном, реду, али што, разуме се, није представљало никакву препреку за напредњачку коалицију, која је искористила скупштинску говорницу да истакну огроман допринос Синише Малог изради буџета за 2020. годину.
Народни посланик Владимир Ђурић
Изузев Владимира Ђурића, посланика Странке модерне Србије, који је сматрао да би Мали требало да поднесе оставку „из етичких разлога“, сви остали говорници давали су Малом снажну подршку осуђујући Београдски универзитет што се дрзнуо да оспори његов докторат.
Тешко је поверовати да ико од ових његових дрвених адвоката зна бар наслов дисертације, а још мање шта у њој пише и колико је уопште стручан да процени степен туђе интелектуалне својине у њој, али им то уопште није сметало да се ставе на страну Синише Малог и осуде Београдски универзитет и његову ректорку.
Посланици напредњаци и остали из њихове коалиције певали су славопојке Синиши Малом и нападали БУ због одлуке за коју су рекли да је политичка и унапред најављена.
Саветовали су га да никако не подноси оставку не само зато што је одлука БУ политичка, већ и што он није изабран због доктората, већ због своје стручности.
Подршку је добио и од Муамера Зукорлића (коме су напредњаци досад више пута помогли у недозвољеним радњама, па се могло очекивати да им се и он понекад одужи), који је искористио прилику да, заправо, нападне Београдски универзитет.
Муамер Зукорлић у Скупштини
Александра Томић из Вучићеве странке изјавила је да „Мали не треба да поднесе оставку. Треба да покаже Србији да истина мора да победи без обзира на то што неко у медијима жели да покаже да политичка кампања постоји и да Александар Вучић треба да поднесе оставку због тога што Синиша Мали наводно има одређену врсту плагијата. Циљ је оборити докторат на државном факултету, да би се после обарали сви на приватним, свима из СНС-а. Мораћемо да се боримо да покажемо јавност и шта је истина!“ (Изгледа да је та „истина“ напредњачких доктора прилично климава – прим. аут.)
Најближи „правом“ решењу био је Борисав Ковачевић из „странке пензионера“, који није много околишио, већ је рекао: „Цењена госпођа ректорка, она која је дозволила све ово у ректорату, која је подлегла свим тим притисцима јесте, та која треба да оде са функције, а не господин министар да подноси оставку. Нисмо ми бирали министра и никога зато што је доктор наука него због онога што је урадио до тада и што ради сада. Па нека изволи госпођа нека поднесе оставку, ако већ неће да рашчисти ситуацију у свом наставном кадру на Београдском универзитету“.
Тако је вероватно најстарији говорник на овој седници Народне скупштине сажето поручио оно што су његове колегинице и колеге до тада говорили: „Убијте гласника који доноси лоше вести!“