Ја сам била она мала / Милица, што је задремала / У мамином загрљају / А пробудила се у рају
Добрица Ерић
Добрица Ерић: Бадњи дан
Свуда ватра и повесма дима / Грме пушке по засеоцима / И ори се наша песма стара / Тако моје село разговара!
Боривој Рашуо: Србијо!
Зацели рано Земље моје, / Србијо прени се из сна, / Не дај да други судбину ти кроје, / Не падај ниже од свакога дна
Милан Ружић: Како је А. Апостоловски пожутео пишући ко мора да носи црнину за Д. Ерићем
Поводом текста Александра Апостоловског „Песници умиру сами ‒ ко се све није опростио од Добрице Ерића“, Недељник, 7. 4. 2019, пренетог и на „Стању ствари“
Александар Апостоловски: Зашто се од Добрице Ерића није опростио ни Матија Бећковић
Песници умиру сами ‒ ко се све није опростио од Добрице Ерића
Радио Тамо далеко: Јутро које Београд неће заборавити
Епизода 196 – 4. април 2019.
Милан Ружић: Минут за Добрицу
Не поредим смрти, јер смрт било ког човека је губитак читавог човечанства, али Добричина смрт и њена недовољна примећеност је смрт Србије и српског народа којима је Добричино срце одувек цело припадало.
Добрица Ерић (1936–2019): Пркосна песма
Крив сам, и да завршим / с највећом кривицом / (пре него што се заценем од смеха), / крив сам тврдоглавац / што сам Православац / и Светосавац и што не верујем / у свети злочин и опроштај греха