Проблемом издаје у српској историји највише су се бавили Вук Стефановић Караџић у Историји Првог и Другог српског устанка и владика Петар II Петровић Његош у Горском вијенцу. Ипак, најдубљу анализу дао је Владимир Дворниковић (1888-1956) у знаменитој књизи Карактерологија… Read More ›
Неспособност малих држава, у које спада и Израел, да среде своје унутрашње прилике одражава се на повећање бирократије и продубљавање социјалних разлика. Услед тога се појављују екстремистичке групе које декларативно истичу фратерните и јединство, опште светско заједништво, док испод површине… Read More ›
Поводом текста Јована Бабића „Србија и 1915“, Политика, 16.10.2015. Колумнисти Политике су разноврсно јато. Верујем да већина читалаца ретко може да се сложи са свиме што они напишу. Неки критичари иду тако далеко да на основу неколико одељака колумне спочитавају… Read More ›
„Ситнице које су могле да окрену историју, али нису“ Није познато о чему су крајем септембра 1942. године на излазу из логора у Старој Градишки код Јасеновца разговарали Вјекослав Макс Лубурић, командант свих концентрационих логора Независне Државе Хрватске, и Андрија… Read More ›
Kako su srpski i ruski ekstremisti pripremali podršku protestima DF-a Lideri Nove srpske demokratije i organizatori okupljanja Demokratskog fronta Andrija Mandić i Slaven Radunović imali su punu podršku u organizaciji podgoričkih okupljanja DF-a od istaknutih članova kleronacionalističkog pokreta u Srbiji,… Read More ›
Процес који је покренут у вези са рехабилитацијом генерала Милана Недића отвара нека питања: ко су и да ли постоје издајници, или слуге окупатора, и да ли ће икада више неко бити проглашен за издајника, или слугу окупатора? Владајућој елити… Read More ›
Интервју новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, објављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао је бројне коментаре и реакције на разним Интернет сајтовима и у недељнику Печат као ретко који текст који… Read More ›
Из текста говора који ће Џереми Корбин, лидер британских лабуриста, одржати на тему референдума о Европској унији: „Као социјалиста одувек имам пробавне сметње са Европом. Њене темеље су 50-их година прошлог века поставили католички либерали и конзервативци, као одговор на… Read More ›
Шта оно беше „НОПО“? Ах да, била је нека странка са таквим називом… Учествовала на изборима за републички парламент, њен председник је две године примао посланичку плату а онда су их сви заборавили. Пардон – скоро сви: Нису и неће дежурни… Read More ›
До сада су организатори геј параде говорили да је разлог за неодржавање параде поноса то што иза организације не стоји држава, зато што нема „политичке воље“. То значи да је полиција била на страни оних који су против параде, а… Read More ›
Поводом одговора Зорана Аврамовића на текст Слободана Антонића Мржња је тешка реч. Нарочито у ова политички коректна времена. Још само да понеки режимски интелектуалац или дежурна НВО сајбер нарикача узвикне одлучно „Антонићу, фашисто!“ и кочоперни професор социологије може одмах да… Read More ›
У последње време врло често читамо о извесним свештеницима Српске православне цркве који показују склоност ка сталном попуштању и њиховој потчињености пред екуменистима и тзв. представницима нове „Универзалне теократске државе…” (Види: Robert Keith Spenser, The cult of the all-seeing eye,… Read More ›
Српска православна црква је пријатељ свих народа Божијих Поводом текста „Како је Соња Бисерко открила четнике међу српским комунистима” „Политика” нас је 1. августа 2015. почаствовала чланком Јелене Церовине и Николе Белића: „Како је Соња Бисерко открила четнике међу српским… Read More ›
Поводом полемике која се у Политици водила између дарвиниста и верника, пренето и на Стању ствари („Полемика: Дарвинисти и креационисти“)
Бранко Радун: Брчкање Војводине или Ко су фаворити хрватског лобија у Србији „Док војвођанска поља горе од суше, Пајтић се брчка у Хрватској” Овако би се укратко могао описати медијски пресек председника ДС-а Бојана Пајтића али и војвођанске политичке сцене… Read More ›
Да су људи, посебно људи-политичари, кварљива роба – знали смо и пре најновије туре партијских прелета, конкретно је овде реч о сеоби из ДСС-а у СНС (сличност њихових програма може бити једино одијум према неким фракцијама „жутих“). Ако је тачно… Read More ›
На страницама Културног додатка „Политике“ више од месец дана (јул-август 2015) вођена је полемика чији је повод била књига „Еволуција или стварање“ а у наредних двадесетак наставака стигло се до дилема „теологија или мајмунологија“ и да ли је „Земља округла… Read More ›
Поводом текста Бранка Радуна „Да ли ће Санда ’отићи за‘ Пајтића у нови ДОС?“, Видовдан, 7. 8. 2015. Политички аналитичар г. Бранко Радун објавио је чланак „Да ли ће Санда ’отићи за‘ Пајтића у нови ДОС?“. Иако овај текст по свом… Read More ›
Вук Драшковић: У НАТО, одмах! Безбедносни, развојни и демократски разлози налажу Србији брзо придруживање НАТО алијанси.
Поводом чланка Мише Ђурковића Има ли Србија опозицију? Недавни чланак уваженог политиколога и политичког коментатора Мише Ђурковића пре би се могао насловити као у потрази за десном опозицијом или има ли Србија онакве пронационалне, десничарске опозиционе странке какве одговарају садашњем… Read More ›
Суди ми, Боже, и расправи парбу [свађу] моју с народом рђавим! од човјека неправеднога и лукавога избави ме. Псалам 43 Када сам писао Поводом прекида сарадње са др Зораном Ђуровићем понадао сам се да ће то бити последњи пут да… Read More ›
Београдска „Политика“ је 7. јула 2015. године објавила интервју са Никијем Вендолом, италијанским политичарем, и у наднаслову га представила као „лидера италијанске левице“. На тај чланак реаговао је др Слободан Јанковић, али је „Политика“ одбила да објави његов прилог. Доносимо… Read More ›
Црква са разумевањем гледа на брижни однос житеља насеља Савинац и шире јавности, за храст који се налази у поменутом месту, а на пројектованој и за изградњу сагласностима и дозволама одобреној траси ауто-пута на деоници Љиг – Прељина. Мештани овог… Read More ›
Реаговање „Ћирилице“, „Српске азбуке“ и „Матице српског језика и ћирилице“ на непримерену, штетну и врло опасну по српску ћирилицу изјаву проф. др Јована Делића у „Вечерњим новостима“ од 21. јуна 2015, стр. 11 у тексту „Ћирилици најтеже од Вука Караџића“… Read More ›
Поводом текста Ruski ambasador Ivancov za „Avaz“: U Srebrenici se dogodio genocid!
Поводом текста Андреја Фајгеља „Трећа Србија није направљена у Вучићевој кухињи, већ у мојој дневној соби“ Интересантно реаговање г. Андреја Фајгеља, али закаснело, па и спорно.
Реаговање на интервју са Леонидом Решетњиковом који је водио Сергеј Правосудов[1] Када су Руси убацили своје људе у владу Србије под окупацијом 2012. и затим 2014. године, били су сигурни да ће Јужни ток проћи кроз Србију. У то су… Read More ›
Поводом текста Бошка Јакшића „Понижавање историје“, Политика, 23. 5. 2015.
У тексту Мирослава Лазанског „Дража, у име народа“ (Политика, 17.05.2015) између осталог стоји: „Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима.“
Mnogobrojni Novosađani juče popodne bili su neprijatno izenađeni kada je kroz Zmaj Jovinu ulicu, koja se nalazi u pešačkoj zoni, uz zvuke sirene automobila prošla luksuzna „citroenova“ limuzina C5.
Обраћам се у име Српско-цинцарског друштва „Луњина”, поводом одлуке Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије да се цинцарској националној заједници у Републици Србији не призна статус националне мањине и не дозволи формирање Националног савета (који представља изборно тело… Read More ›
Сигурно сте бар у једном штампаном или електронском медију могли да прочитате како је амерички амбасадор Мајкл Кирби отворено увредио Србе окарактерисавши их као „помало шизофреничне”. Као реакција на изјаву америчког амбасадора појавио се низ текстова српских интелектуалаца, у којима… Read More ›
Поводом текста Огњена Војводића: „Грегоријански глобализам или Зашто не славити Васкрс заједно са римокатолицима“ Можда би текст г. Огњена Војводића био поучан да се нису на овакав начин спојиле две прагматичне теме. Једна, астрономско математичка, а друга, духовна. Поставити озбиљну… Read More ›
Драги моји, десило се то у једној школи у Главном граду. Пренећу вам како је мени испричано. Кажу овако. Бирао колектив Школе новог директора. Изабрао јаком већином најбољег међу собом. Али, од три представника колектива у Школском одбору, два нису… Read More ›
Успешан брак данас представља истинску реликвију, јер не само што је сам по себи престао да буде животни циљ и средство за постизање среће, већ је и као појам готово исмејан и бачен на гробље дотрајалих идеала. Од такозване сексуалне… Read More ›